Crna Gora je mogla da uradi više za tri decenije od kada je proglašena ekološkom državom. Ipak, još nije kasno da Crna Gora bude ekološka država ne samo na papiru, ali je neophodno da donosioci odluka više uključe struku.
“Mi u svari slavimo 30 propuštenih godina. Potpuno propušteni period za koji je Crna Gora mogla postati jedna od najboljih, najpoznatijih i najpoštovanijih država Evrope i svijetu. Crna Gora je, slikovito govoreći, država koju je Bog velikodušno nagradio prirodom, i surovo, veoma surovo kaznio političarima, kako vlasti, tako i opozicije, kako ranije, tako i sada”, kazao je za TVCG Dragan Hajduković, idejni tvorac ekološke države Crne Gore.
Dok je tih sad već dalekih godina svijet tek shvatao da ide pogrešnim putem u očuvanju prirode, a naša bivša država se urušavala u plamenu rata, pred Ujedinjenim nacijama profesor Mihailo Burić predstavio je ideju prve ekološke države.
“Što god da se desi sa tom idejom ona ostaje sastavni dio i imidž ove države. Kolika će biti sposobnost nas, prije svega političara, ali ono što je za Crnu Goru važno je da mi na one pojave na koje možemo da djelujemo, treba da djelujemo. A imamo jako veliki potencijal za to, ali je to nemoguće ostvariti ako ne uključite ljude od struke”, kaže Burić.
Minisarstvo ekologije krovna je institucija koja treba da pokrene sve što je neophodna da bi Crna Gora bila ekološka, ne samo da bismo ispunili uslove iz pregovaračkog poglavlja 27, već radi unapređenja života svih.
“Urađeno je dosta toga, međutim ne možemo biti zadovoljni sa onim što se uradilo do sada. Moglo je mnogo više, da Crna Gora bude prava ekološka država, a ne nažalost kao u pojedinim segmentima da smo to samo na papiru”, smatra dr Dušan Bugarin, direktor Direktorata za ekologiju.
Deseak godina nakon donošenja deklaracije, javlja se građanski glas. Grupa tada sudenata biologije osnovala je 2000. jednu od najaktivnijih organizacija u civilnom sektoru -Green Home. Jedan od njih je Darko Pajović.
“Još uvijek nijesmo zakasnili, to treba da nas hrabri, a da li smo uradili dovoljno, ne. Morali smo mnogo više, mnogo bolje, u daleko većem procentu sve što smo vizionarski zapisali 1991, godinu dana prije formiranja Evropske unije”, kazao je Pajović.