Piše: Miroslav Ćosović
Kako su portali javili, povodom Njegoševog dana 13. novembra 2022. održan je neki skup na kojem je govorio političar, profesor književnosti i komičar Milan Knežević, koji je rođen na prekjučerašnji dan 1980. godine.
AMFILOHIJE, JOANIKIJE PATNJA ZA KOSOVOM
Prije nego što pogledamo što je na tom skupu Knežević kazao, da se osvrnemo na specifične izjave mitropolitȃ Amfilohija i Joanikija.
Kosovski mit je u Crnu Goru donio Simo Milutinovič Sarajlija, istina, bilo ga je i prije Sima Sarajlije kod nas, ali su za njega znali samo pravoslavni sveštenici i nijesu ga mnogo propagirali u narodu. Tek od dolaska Sima Sarajlije 1827. godine taj mit se preko Simovog učenika Radivoja Tomova – budućeg Petra II Petrovića Njegoša razbuktao na teritoriji plemena. Bar deset puta sam pokazivao pisanje profesora Živka Đurkovića koji je odavno iznio tvrdnju da je ljubav prema Obiliću, Lazaru i Kosovu Njegoš primio od svog učitelja Milutinoviča.
Simo Sarajlija je takođe autor bajke koju danas sasvim ozbiljno uzima bar trećina Crne Gore lupetajući “moji su došli u Crnu Goru poslije Kosovske bitke”. Još 1826. godine, prije nego je i došao u Crnu Goru, u svom spjevu “Srbijanka” Simo je pjevao: “Crna Goro naš Olimpe pravi, / Crna Goro, ubježište Srba!… / I malo vas, al’ možete mnogo… / Crnogorci! Otci Serbov pravi…”
Niti jedno jedino bratstvo u Crnoj Gori nije porijeklom sa Kosova, za tako nešto ne postoje bilo kakvi dokazi.
Crkva Srbije u Crnoj Gori nastojeći svom snagom da očuva srpski identitet u Crnoj Gori i dalje “jaše” na Njegoševim bajkovitim stihovima, pa ove fantazije o Kosovu svom “stadu” predstavlja kao istinski dio identita. Evo nekoliko primjera kako to rade najviši crkveni velikodostojnici Crkve Srbije u Crnoj Gori.
U hramu Svetog Save na Vračaru 21. februara 2008. mitropolit Amfilohije je izjavio “Kosovo je srce našega srca i mi se njega ne možemo odreći”. U Podgorici je 19. januara 2019. rekao “Kosovo je duša Crne Gore”. Na planini Ćafi krajem septembra 2020. je beśedio “prolazi vrijeme onih koji su se odrekli cara Lazara, svi se vraćamo Kosovu.”
A mitropolit Joanikije Mićović je na dan Sv. Vasilija 2021. godine izjavio – “Kosovo je naše duhovno ognjište!” Pa npr 3. marta ove godine u Cetinjskom manastiru: “Ko se ne odrekne Kosova, on će ga i sačuvati”. Otvoreno se miješao u politiku 17. marta ove godine kada je rekao “Francusko-njemački sporazum neprihvatljiv jer Kosovo tretira kao nezavisnu državu”.
ŠTO JE – MIT?
U Novoj enciklopediji koju su objavili Larousse i Vuk Karadžić (II, L-Š, Beograd, 1977) na strani 1172 mit je ovako opisan:
“MIT (grč. mythos = govor, priča). Pokušaj pimitivnog čoveka da u obliku događaja objasni sebi tajne koje su ga opkoljavale, pojave u prirodi, nebeska tela, biljni i životinjski svet, sopstveno poreklo, običaje, institucije i religiozne obrede koje je obavljao. Obavezno se u tim pričama pojavljuju i nadljudska bića, heroji i bogovi i izmišljene radnje u čiji su okvir smešteni istorijski događaji. Mit je kod svih naroda pružao snažnu inspiraciju poetskom stvaranju, naročito kod starih Helena…”
Milan Vujaklija u “Leksikonu stranih reči i izraza” (Prosveta, Beograd, 1961), mit objašnjava:
“MIT (gr. μῦθος) lit. bajka, pripovetka iz života natprirodnih i božanskih bića, u kojoj se ta bića spuštaju na zemlju, žive i rade kao ljudi, s kojima se često druže i zajedno s njima vrše mnoge čudnovate i junačke podvige (najlepše primere mita imamo u staroj klasičnoj, naročito grčkoj mitologiji) mitos.” (str 583)
KNEŽEVIĆ PRIČU O KOSOVSKOJ BITKI, OBILIĆU, LAZARU… NAZVAO MITOM
Na svečanom skupu koji je pomenut na početku ovog teksta, Knežević je rekao: “Upravo je Petar II Petrović Njegoš, opet sviđelo se to nekom ili ne, u Crnoj Gori, u svom Gorskom vijencu oživio Kosovski mit. Šta bi mi znali, pjevali ili kukali o Kosovu da nije bilo Njegoša i kasnije epskih narodnih pjesama? Sve što smo naučili o Kosovu, sve što smo naučili o religiji, sve što smo naučili o pravoslavlju, sve što smo naučili o borbi našeg naroda za slobodu, naučili smo u Gorskom vijencu. I niko ljepše ni tragičnije nije pjevao o Kosovu nego što je to uradio Njegoš.”
Milan Knežević je iz partizanske kuće, on se često hvali time. Posrbljen je tokom devedesetih, kada nikakve informacije suprotne srpsko-mitomanskim nijesu dopirale do 90% stanovnika Crne Gore. Sada žali što je posrbljen, ali, nema nazad!
No, kad je beć posrbljen, niko mu ne brani da se podsmjehuje istoriiji Srba, koja je uistinu – isfantazirana istrorija. On istorijski događaj iz 1389. godine naziva mitom, bajkom, jer se kao i u svim mitovima i u Kosovskom pojavljuje božansko biće Miloš (K)obilić, tu je i izmišljena radnja – izdaja Vuka Brankovića. Pa je tu i religijski motiv – Lazar vodi bitku za carstvo nebesko…
Čestitamo Milanu Kneževiću što se narugao Srpskoj crkvi u Crnoj Gori i što je istorijski događaj iz 1389. proglasio za mit, što i jeste, kad znamo dimenzije te priče u Crnoj Gori.
Po njemu se neće ništa zvati, ni razni kukovi, ni vode, ni manastiri, niti prijelazi, ni mostovi, ni jaruge ni slomivrati, jer ga je dostavljeni zakopa dublje i mnogo dublje od onoga groba u podrumu hrama na Bećirovom polju, zakopa ga je u zaborav u nepomen. Pritiska ga je tri put debljom, no što treba, pločom, a postoji i verovanje da je radio i glogov kolac prije pritiskanja mermerom. Njegov testament dostavljeni proglasi glupostima starca izlapljelog uma i zgužvanog ga je predao majci prirodi da bar neko od njega ima koristi.. Dostavljeni je doveo i bendove iz Beograda kao i… Pročitaj više »
To Lanemi, MITOMANČINO!