Poznati crnogorski aktivista Igor Damjanović, objavio je na Facebook-u detalje sinoćnjeg napada na njega i Mira Bubanju, navodeći da su pretučeni jer su Crnogorci. Kako je objasnio, sukob se desio kod lokala Comandor, a mogao se završti kobno.
“Iako sam od onih ljudi kojima je prag tolerancije visok, odnosno, previsok, sinoć sam shvatio, a nakon toga i odlučio, da je bolje bit’ bezobrazan, drzak i agresivan u samom startu nekih verbalnih obračuna, nego u istima pokušavat’ bit’ miran i smitivat’ situaciju! Podgorica, sinoć u 20:15 sati. Pošto sam sa mojim, maloljetnim sinom, koji sada ima samo 12 godina i sa mojim dobrim prijateljem, velikim čovjekom, i te kako velikim Crnogorcem, Mirom Bubanjom, pošao autom do “Gurmana” da bi nešto pojeli, u povratku smo doživjeli atak na nas koji je umalo završio kobno”, počeo je svoju ispovijest Damjanović.
Kada su završili sa jelom u “Gurman-u”, sa sinom Mirom je kreno kući. U tom momentu je krenuo da zapali cigaretu, ali, nije imao upaljač.
“Dok vozim, primjećujem tri muškarca kako stoje za barskim stolom ispred lokala “Comandor”, koji se nalazi na stotinjak metara od “Gurmana”. Zaustavljam auto i veoma ljubazno pitam tu trojicu momaka: Dobro veče momci. Da nemate možda upaljač? Jedan od njih mi odgovara: “Imamo, ali je srpski! Smeta li ti?! Pogledao sam ga i odgovorio mu; Ne, ne smeta mi. No, ako hoćeš daj mi ga da samo zapalim cigar”, napisao je Damjanović.
U tom momentu se, dodaje, nalazio u autu i sa njim je razgovarao kroz spušten prozor vozila.
Poslije par sekundi kada je dobio upaljač, ne od tog koji mu se obratio, već od jednog koji je bio sa njim u društvu, taj momak je počeo da mu prijeti i proziva ga.
“Jer kako mi to on reče: “Kako te nije stid da ideš u Pljevlja i Berane i tamo izigravaš Crnogorca?! Da sam ja bio u Pljevljima kada si tamo dolazio sa svojom ekipom, je*ao bih ti majku! U tom momentu ja izlazim iz auta. Blago i tiho, skoro ironično, se smijem. Govorim mu da nije momenat da se svađamo jer mi je maloljetno dijete u kolima! Dok traje ta naša prepirka, shvatam, da momka sa kojim pričam poznajem, a isti se zove Aleksandar-Aco Živanović i da je iz Pljevalja”, napisao je Damjanović.
Tada, kada ga je prepoznao, Damjanović mu je, dodaje, prišao, zagrlio ga i poljubio i rekao mu da se smiri.
“Aco se u tom trenutku, koliko-toliko, smirio, ali i dalje me se obraća sa visokim tonom. Dok razgovaramo, a to traje par minuta, odjednom se pojavljuje njegova supruga, koja pokušava da smiri Aca i da ga nagovori da idu. U tom momentu Aco me gura od sebe i udara me pesnicama u glavu par puta!. Tada, Miro izlazi iz auta i pokušava da me odbrani, ali tog trenutka na njega, fizički nasrću i ona dva Acova prijatelja, zajedno sa njim! Tada, Aco uspjeva da me udari još par puta, a onda kreće na Mira u čemu mu pomažu njegova dva prijatelja, koji u jednom, ali kratkom momentu, uspjevavaju savladat’ Mira i nanose mu teže tijelesne povrede, od kojih Miro obilno krvari, ali je i u takvom stanju uspjeo da uzvrati par udaraca Acu”, prepričava Damjanović.
On dodaje da je u tom momentu krenuo u auto da uzme “nešto” za samoodbranu, ali ga je Aco sustigao i na ulazu u auto ga udario pesnicom u glavu! Miro je, isitče, za to vrijeme uspio da se izvuče i ode od njih na bezbjednu distancu.
“Sve to što se izdešavalo gledao je moj maloljetni sin koji ima samo 12 godina! Ovako: Ne znam, nit’ me interesuje, da li će se sva tri lica, prevashodno, Aleksandar-Aco Živanović, koja su nas fizički napala, izvest’ pred lice pravde, ali jedno sigurno znam: Miro Bubanja i ja i mnogi slični nama, nećemo stat’ i dozvolit’ da moramo pognute glave da kročimo Crnom Gorom zbog onih koji je mrze”, zaključio je Damjanović.