Rat u Ukrajini ušao je u 754. dan.
Zelenski: Kritično važna brza odluka Kongresa SAD o pomoći Ukrajini
Brza odluka američkog Kongresa o deblokiranju finansijske pomoći Ukrajini od “kritične je važnosti”, izjavio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, čijoj vojsci ozbiljno nedostaje municija protiv ruskih snaga.
„Za nas je od ključne važnosti da Kongres brzo završi sve neophodne procedure i donese konačnu odluku o paketu od 60 milijardi dolara, koji je mjesecima blokiran zbog neslaganja između demokrata i republikanaca”, rekao je Zelenski tokom sastanka sa senatorom Lindsijem Grejemom, saopštilo je ukrajinsko predsjedništvo.
Administracija Džozefa Bajdena je mjesecima tražila novi paket pomoći Kijevu koji uključuje 60 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći. Senat ga je odobrio demokratskom većinom, ali je i dalje blokiran u Predstavničkom domu Kongresa.
Savjet EU odobrio novi fond pomoći Ukrajini od pet milijardi eura
Savjet Evropske unije (EU) odobrio je osnivanje Fonda za pomoć Ukrajini (UAF) i za to je izdvojeno pet milijardi eura (5,4 milijarde dolara) dok se Kijev bori da se bori protiv invazije ruskih snaga.
“Sa fondom ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu da se brani od ruskog agresivnog rata sa svime što je potrebno i dokle god bude potrebno”, rekao je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za vanjsku i sigurnosnu politiku Žozep Borelj 18. marta.
EU će novac koristiti za finansiranje kupovine smrtonosne i nesmrtonosne vojne opreme i za obuku, navodi se u saopštenju. Savjet je takođe odobrio pravila za zajedničku nabavku ove opreme.
Sa pet miliona eura odobrenih 18. marta gornja granica ovog fonda je već postavljena na 17 milijardi eura za period 2021-2027.
Putin: Ne isključujemo stvaranje “sanitarne zone”
Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da ne isključuje potrebu za stvaranjem “sanitarne zone“ koju će ukrajinskoj vojnoj i stranoj tehnici biti teško savladati.
“Ne isključujem da ćemo, imajući u vidu tragične događaje koji se danas dešavaju, biti prinuđeni u nekom trenutku, kada budemo smatrali za shodno, da stvorimo određenu “sanitarnu zonu“ na današnjim teritorijama podređenim kijevskom režimu“, rekao je Putin. na konferenciji za novinare.
On je time odgovorio na pitanje da li je potrebno prisajediniti Harkovsku oblast Ruskoj Federaciji da bi se obezbijedila bezbjednost Belgorodske oblasti, o čemu je ranije govorio gubernator te oblasti.
“Nisam spreman da pričam šta i kako treba da se pridružimo i kada“, rekao je predsjednik.
Prema njegovim rečima, možda postoji potreba za @stvaranjem bezbjednosne zone, koju će biti prilično teško prevazići upotrebom oružja koje koristi neprijatelj, prije svega stranog porijekla”.
Ukrajinski piloti na obuci za F-16 u Rumuniji
Rumunski predsednik Klaus Johanis odobrio je obuku oko 50 ukrajinskih pilota na avionima F-16 na teritoriji Rumunije.
Piloti će naučiti da upravljaju avionom F-16 u vojnoj bazi u gradu Fetešti na jugu Rumunije.
Johanis je obavestio parlament da je dozvolio tranzit preko rumunske teritorije vojne opreme i druge robe koju je Finska prebacila Ukrajini.
Napad na Konotop u Sumskoj oblasti
Ruske trupe su napale Konotop u Sumskoj oblasti, usljed čega je oštećena civilna infrastruktura, izvijestila je Sumi OVA na Telegramu.
NATO u Rumuniji gradi najveću vojnu bazu u Evropi
U Rumuniji su počeli radovi na najvećoj vojnoj bazi NATO u Evropi.
Veličine malog grada, na površini od skoro 3.000 hektara, na toj lokaciji će moći trajno da bude do 10.000 NATO vojnika i njihovih porodica.
Projekat vrijedan 2,5 milijardi eura, obuhvata piste, platforme za naoružanje, hangare za vojne avione, ali i škole, vrtiće, prodavnice, pa čak i bolnicu, prenio je rumunski Juronjuz.
Baza Mihail Kogalničeanu u okrugu Konstanca pretvoriće se u najznačajniju lokaciju NATO u Evropi.
Radovi na proširenju su u punom jeku, ali kada se završe, ova baza će postati najveća NATO baza u Evropi, pa će nadmašiti i njemačku bazu Ramštajn.
“Ta baza će postati najvažnija stalna vojna struktura NATO u neposrednoj blizini sukoba na jugu Ukrajine. Nemojmo zamišljati da će se ovaj sukob završiti ove godine 2025., 2026. godine, to je dugoročni sukob”, istakao je Dorin Popesku, geopolitički analitičar.
Brisel dao zeleno svijetlo za još pet milijardi eura Ukrajini
Savjet ministara spoljnih poslova EU, na sastanku na kojem je učestvovao šef diplomatije Ukrajine Dmitro Kuleba, doneo je konačnu odluku o izdvajanju dodatnih pet milijardi eura za vojnu podršku Kijevu u okviru Evropskog mirovnog fonda.
Kuleba je zahvalio na tom koraku i pozvao evropske partnere da što prije donesu sve neophodne odluke za povećanje i ubrzanje snabdijevanja ukrajinskom vojskom naoružanjem i municijom, kao i razvoj odbrambenih industrija Evropske unije i Ukrajine, navodi se na sajtu ukrajinske vlade.
Kuleba je poručio da je “ukrajinski vojnik jedina nada Evrope za očuvanje mira”. “Svaki dan je važan. Ukrajinski vojnik je jedina nada Evrope za očuvanje mira. Ne bi trebalo da bude ograničenja ili kašnjenja u obezbeđivanju ukrajinskoj vojsci svega što je potrebno da slomi kičmu ruskih okupacionih snaga na ukrajinskom tlu”.
EU: Ruski izbori pod represijom i zastrašivanjem
Predsjednički izbori u Rusiji ocijenjeni su od strane zvaničnika Evropske unije i evropskih zemalja kao nedemokratski, sprovedeni pod represijom i bez stvarnog izbora.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj rekao je da izbori nisu bili fer i slobodni, već pod represijom i zastrašivanjem, i najavio zajedničku izjavu svih 27 zemalja EU tim povodom.
EU je saopštila da žali zbog odluke ruskih vlasti da ne pozove međunarodne posmatrače na svoje izbore.
“Ovo je u suprotnosti sa obavezama Rusije i to je onemogućilo ruskim biračima da imaju nepristrasnu i nezavisnu procjenu ovih izbora“, saopšteno je iz EU.
EU navodi i da ne priznaje izbore na djelovima teritorije Ukrajine koji su pod kontrolom ruskih snaga.
Francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je vršena represija civilnog društva i da nisu poštovani uslovi za demokratske izbore, a sa druge strane pohvalilo je hrabrost “ruskih građana koji su mirno protestovali protiv napada na njihova osnovna politička prava”.
Francuska je osudila i održavanje izbora u teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom i istakla da “ne priznaje i nikad neće priznati održavanje ovih takozvanih izbora “.
Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok kazala je da su u Rusiji održani “izbori bez izbora” i dodala da će EU utrti put za nove sankcije protiv Rusije.
Borelj se nada da će na samitu biti odobren fond za vojnu pomoć Ukrajini
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je da se nada da će države članice EU odobriti paket vojne pomoći za Ukrajinu vredan pet milijardi eura.
“O tome se razgovaralo nedjeljama, nadam se da će danas ministri to svakako odobriti, kako bi povećali našu vojnu podršku Ukrajini“, rekao je Borelj prije sastanka ministara spoljnih poslova članica EU.
Prethodno je ministar inostranih poslova Letonije Krisjanis Karins rekao da lideri EU treba da razmišljaju “izvan kutije” i pronađu nove finansijske načine za povećanje vojne pomoći Ukrajini.
FSB: Uhapšena žena koja je planirala napad na krimsku željeznicu
Ruski FSB saopštio je da je uhapšena 24-godišnja Ruskinja koja je pokušavala da sabotira železničku infrastrukturu kojom se doprema vojna oprema na liniju fronta u Ukrajini, javila je ruska državna novinska agencija Tas.
“Usljed mjera preduzetih u Simferopolju, privedna je ruska državljanka, rođena 1999. godine, koja se, po nalogu ukrajinskih specijalnih službi, spremala da izvrši teroristički napad paljenjem relejnog kabla Krimske željeznice, a u cilju ometanja vojnog saobraćaja”, navedeno je u saopštenju.
Od uhapšene, kojoj je obećana novčana naknada zaplijenjene su domaće zapaljive naprave i “komunikacioni uređaji koji sadrže prepisku sa ukrajinskim koordinatorom u kojoj je bilo riječi o planiranom zločinu”, saopštila je obavještajna služba.
Uhapšena je pojasnila da je testirala zapaljivu smješu i shvatila da neće imati nikakvog praktičnog efekta, što je javila ukrajinskom nalogodavcu, na šta joj je on odgovorio da to nije važno, već “da pokažete da ima naših ljudi na Krimu, možete čak i da ga polijete benzinom i zapalite, to će imati isti efekat”.
Istražno odjeljenje Uprave FSB za Krim i Sevastopolj otvorilo je krivični slučaj za pripremu terorističkog napada prema Krivičnom zakoniku Rusije, prenosi Interfaks.
Iz FSB je dodato da je takođe dokumentovano “učešće optužene u veleizdaji”, što prema zakonu nosi doživotnu zatvorsku kaznu.
FSB je saopštio i da je uhapsio niz ukrajinskih agenata posljednjih dana, usred porasta ukrajinskih udara na
Rusiju tokom predsjedničkih izbora koji su završeni u nedjelju.
Demidov: Ukrajinske snage granatirale Belgorod
Jedna osoba je povrijeđena tokom jutarnjeg granatiranja Belgoroda od strane ukrajinskih trupa, saopštio je gradonačelnik Valentin Demidov.
Ruski sistemi PVO uništili su 10 raketa RM-70 “vampir” koji je lansirala Ukrajina iznad Belgorodske oblasti, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije, prenosi agencija RIA Novosti.
Kijev: Oboreno 17 dronova od 22 koliko ih je lansirala Rusija
Sistemi protivvazdušne odbrane Ukrajine uništili su 17 od 22 drona koje je Rusija lansirala tokom noći, saopštile su Ukrajinske vazduhoplovne snage.
Kako ističu, pored jurišnih dronova, Rusija je lansirala i sedam projektila.
Demidov: Ukrajinske snage granatirale Belgorod
Jedna osoba je povrijeđena tokom jutarnjeg granatiranja Belgoroda od strane ukrajinskih trupa, saopštio je gradonačelnik Valentin Demidov.
Ruski sistemi PVO uništili su 10 raketa RM-70 “vampir” koji je lansirala Ukrajina iznad Belgorodske oblasti, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije, prenosi agencija RIA Novosti.
Simulacija izbora u Rusiji
Vladimir Putin je rekao da su predsjednički izbori manifestacija povjerenja građana Rusije. Za svoj peti predsjednički mandat građanima poručuje da Rusija mora biti još jača i efikasnija.
“Prinuđeni smo da bukvalno branimo interese naših građana sa oružjem u ruci”, poručio je Putin.
Za ukrajinskog predsjednika izbori u Rusiji nisu legitimni, već su “simulacija izbora”.
“Putinu treba suditi u Hagu. To je ono što moramo da obezbijedimo”, poručuje Volodimir Zelenski.
Ruske snage izvele napade u više oblasti
Međutim, izborne aktivnosti i kritike nisu umanjile borbe na ukrajinskom frontu.
Ruske snage zauzele su selo Mirnoje u Zaporožju i izvele napade na više oblasti, Sumsku, Kalušku, na Nikolajev i Sumi.
Uzvratila je i ukrajinska vojska, granatirana je rafinerija Slavjansk na Kubanu, Belgorod i Donjeck, Energodar.
Bijela kuća upozorava da ukrajinskoj vojsci u Donbasu ponestaje municije, zbog čega se povlači na drugu i treću liniju odbrane, a Rusija nastavlja da napreduje na zapad. Poručuje da je Ukrajini sada potrebna podrška.