Piše: Ivan Trajković (Al Jazeera Balkans)
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, tridesetak ruskih oligarha, milijardera, biznismena, kao i bivših i sadašnjih javnih funkcionera je iznenada preminulo. Zvanično, to je posledica dugih bolesti ili nesrećnih slučajeva. Nezvanično, svi ovi slučajevi su u najmanju ruku vrlo sumnjivi.
Radilo se pretežno o biznismenima koji su svoje stotine miliona (a neki i milijarde) dolara stekli zahvaljujući dobrim vezama u Kremlju, kao i sa samim Vladimirom Putinom, te unosnim poslovima sa samom državom. Jevgenij Prigožin, dugo smatran jednim od najuticajnijih i najbogatijih ljudi u Rusiji, te jednim od najbližih saradnika samog Putina, poginuo je nedavno u još uvek neistraženoj avionskoj nesreći. Prigožin je, po mišljenju većine ruskih medija, imao bogatstvo od preko milijardu dolara, te luksuzne nekretnine, automobile i jahte u Rusiji i inostranstvu.
Ne stavljaj glavu u reaktor
Sredinom leta 1978, u tajnom sovjetskom istraživačkom postrojenju u gradu Protvino, blizu Moskve, sve je bilo spremno za testiranje novog unapređenja najvećeg ciklotrona, reaktora koji ubrzava čestice i koji se koristi za različita napredna istraživanja u fizici.
Anatolij Bugorski, jedan od vodećih naučnika u Institutu za fiziku čestica, obavljao je poslednje pripreme i testove. „U-70 Sinhrotron“, kako se akcelerator čestica zvao, imao je snagu od gotovo 70 GeV (giga-elektron volti), što je tada bilo među najmoćnijima u svetu. Pred sam početak eksperimenta, oglasio se alarm za grešku u sistemu. Bugorski se već sretao sa ovakvim problemima, te je rešio da lično siđe do jednog od delova reaktora. Kada je naučnik otvorio jedan od kompleksnih instrumenata, te se nagnuo da ga vrati na mesto, prostoriju je obasjalo izuzetno jak bljesak. Bugorskom je odmah bilo jasno šta se dogodilo – došlo je do pokretanja eksperimenta, a bezbednosni mehanizmi se nisu oglasili. On je zadobio „pogodak“ u glavu i deo lica energetskim zrakom od najmanje 60 GeV, što je jednako emisiji zračenja od gotovo 200.000 rendgena.
Bugorski je završio popravku, te nakon posla krenuo kući, iako je znao šta mu se dogodilo. Narednih meseci je imao brojne medicinske probleme, ali je ipak preživeo, iako medicinska nauka smatra da je to bilo nemoguće. Uskoro se za ovaj incident zainteresovala i obaveštajna služba KGB, sumnjajući da su naučnici u Institutu, zapravo bili „strani agenti“ sa ciljem da zaustave ili unište sovjetska naučna istraživanja.
Zbog tajnosti ovih istraživanja, te samog postrojenja, Bugorski nikada nije dobio status invalida rada, iako je nekoliko puta podnosio zahtev.
Misteriozno potonuće broda
Da ruske službe „ne praštaju“ svojim naučnicima koji žele da „prebegnu“ na Zapad, pokazuju i nova istraživanja tragedija broda „Estonija“. Ovaj brod je potonuo u septembru 1994, zajedno sa 852 putnika, na svom putu iz Talina u Estoniji za Štokholm u Švedskoj.
Iako je zvanična istraga tada utvrdila da se radilo o kombinaciji nekoliko faktora – vremenskih prilika, vodenih struja i grešaka posade – nova istraživanja to dovode u sumnju. Nezavisni istraživači su tokom godina uz pomoć podvodnih robota uspeli da snime deo trupa „Estonije“, na kojem se vide tragovi eksplozije.
Zanimljivo je i da je mesto potonuća predmet „Sporazuma o brodu Estonija“ iz 1995, koji su potpisale baltičke zemlje i kojim je zabranjeno bilo kakvo ronjenje ili analiza morskog dna u blizini olupine. Još je interesantnije da je jedina od nebaltičkih zemalja potpisnica Velika Britanija, koja sa incidentom u to vreme nije imala nikakve veze.
Tokom godina su bivši pripadnici KGB-a koji su prebegli u SAD, tvrdili da je na „Estoniji“ bilo i ruskih državljana, vojnih naučnika, koji su sa sobom nosili elektroniku i kompjuter za „N-019“ radar, koji se koristi kod čitavog niza ruskih borbenih aviona.
Sumnjive smrti naučnika
Vitalij Melnikov, jedan od najvećih ruskih dizajnera raketa i satelita, preminuo je pre nekoliko dana od posledica trovanja „otrovnim pečurkama“. Melnikov je bio i jedan od glavnih ljudi u kompaniji RSK Energija, koja proizvodi ruske rakete i svemirske letelice. Takođe, radio je i na brojnim projektima za rusku nacionalnu svemirsku agenciju Roscosmos, kao i na međunarodnim projektima u svemiru sa američkom agencijom NASA.
Pre nekoliko meseci, u junu ove godine, Grigorij Klinišov, nuklearni fizičar koji je radio na ruskom programu nuklearnog oružja i koji je jedan od dizajnera najveće bombe „RDS-37“, nađen je mrtav u svom stanu u Moskvi. Smrt je bila posledica samoubistva, a nađena je i oproštajna poruka.
U maju je na letu od Havane za Moskvu preminuo ministar nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije Pjotr Kučerenko, kome je pozlilo. Iako se avion hitno spustio, lekari nisu mogli da utvrde razlog teškog zdravstvenog stanja Kučerenka, nakon čega je on ubrzo i preminuo.
U decembru prošle godine preminuo je i Aleksandar Buzakov, direktor brodogradilišta u Sankt Peterburgu. Ovo brodogradilište je najstarije u Rusiji i specijalizovano je za dizajn i proizvodnju vojnih brodova i podmornica.
Nekadašnji šef svemirske agencije Roscosmos, Dmitrij Pavočka, preminuo je u januaru u svom stanu u Moskvi nakon što je izbio požar. Uzrok požara je, prema rečima istražitelja, bila cigareta koja je pala na tepih.
Anton Čerepenikov je iznenada preminuo početkom jula od posledica srčanog udara, iako nikada pre toga nije imao problema sa srcem. Čerepenikov je bio dobro poznat u svetskim tehnološkim, kao i obaveštajnim krugovima. On je bio jedan od osnivača i predsednik grupe kompanija Citadel, najvećeg ruskog proizvođača elektronike i opreme za elektronski nadzor telekomunikacija. Ova grupa je obuhvatala i druge slične kompanije, poput Osnova Lab, Signatek i Tekhargos-MFI. Pre početka ruske agresije, Citadel je držao 60 odsto tržišta ovakve opreme (Systems for Operations and Investigation Activities, SORM) u Rusiji, a nakon početka agresije više od 80 odsto. Čerepenikov je bio blizak saradnik Vladimira Putina, kao i rukovodstva službe FSB. Pre početka ruske agresije, Citadel je uspevala da svoju opremu i softver prodaje i na Zapadu, preko nekoliko kompanija u Kanadi.