Evropska unija krenula je u rješavanje problema odbrambene industrije koji ju je godinama mučio. Naime, iako su s godinama države članice EU trošile sve više i više na odbranu, zajednička ulaganja u evropske odbrambene sposobnosti konstantno se smanjivala. To znači da su vlade EU uglavnom same sklapale poslove, zbog čega je dolazilo do takmičenja između nacionalnih industrija, što je slabilo ukupnu odbrambenu sposobnost Evrope.
Rat u Ukrajini razotkrio je žalosno stanje evropskih odbrambenih sposobnosti. U načelu, zemlje članice su se još 2017. dogovorile da će sarađivati u zatvaranju tzv. praznina u sposobnostima, koje nastaju kada postojeća oprema više ne zadovoljava tehničke zahtjeve. Međutim, implementacija se pokazala težom od očekivanog, jer je nabavka do sada bila nacionalno pitanje i nije bilo koordinacije između država članica.
Zbog toga je EU odlučila ponuditi instrument za jačanje evropske odbrambene industrije putem zajedničke nabavke.
Ideja je da se najmanje tri države članice EU udruže i kupe oružje, municiju i drugu vojnu opremu od kompanije čije je sjedište i nadzor unutar EU. Države koje na to pristanu će dobiti djelimičan povratak troškova. U zajedničkoj nabavci mogu učesvovati i zemlje koje su dio Evropskog privrednog prostora – Island, Lihtenštajn i Norveška.
Poslanici Evropskog parlamenta u utorak su usvojili Akt o jačanje evropske odbrambene industrije putem zajedničke nabavke (EDIRPA).
Izvjestilac Odbora za budžeteza EDIRPA Karlo Ressler kaže da bi zajednička nabavka trebalo da rezultira “nižim cijenama, kraćim rokovima isporuke i boljom saradnjom između evropskih oružanih snaga korištenjem iste opreme”.
– Koristi bi trebalo da budu opipljive i malim i srednjim poduzećima koja igraju vitalnu ulogu u snabdjevnom lancu. Podsticaće se zajednička nabavka država članica, što bi trebalo da doprinese pokrivanju administrativnih troškova povezanih s nabavkom, koji nisu stvarni odbrambeni proizvod. Sve to trebalo bi da podstakne dublju saradnju evropske odbrambene industrije i smanji dupliranje troškova – kaže Ressler, navodi jutarnji.hr.
Međutim, nakon što je finansijski osakaćen, pitanje je koliko će taj instrument biti dovoljan podsticaj za države da se odluče na zajedničku nabavku.
Prema prijedlogu Komisije, EDIRPA je trebalo da ima budžet od 500 miliona eura, s čime bi EU učestvovala u ugovorima o zajedničkoj nabavci s iznosom do 20 odsto. Međutim, nakon brojnih rasprava, fond je na kraju smanjen na 300 miliona eura.