Prema istraživanju koje je Evropska investiciona banka (EIB) danas objavila pod nazivom „Ozelenjavanje finansijskog sektora: Iz ugla Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE)”, nedovoljna dostupnost podataka o praksama u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (tzv. ESG) smanjuje, kažu, sposobnost banaka da efikasno upravljaju klimatskim rizicima i vrše adekvatan nadzor,
“Dok su se velike korporacije u Evropskoj uniji uspješno prilagodile strogim obavezama u pogledu ispunjavaja i izvještavanja o primjeni ESG standarda, mikro, malim i srednjim preduzećima u regionu CIJIE često nedostaju neophodne informacije i uvid da bi razumjeli klimatske i finansijske rizike sa kojima se suočavaju. Stoga bi katalizatori razvoja održivih finansija širom regiona mogli da budu lokalni ogranci stranih banaka koji bi prenijeli najbolje prakse iz svojih matičnih zemalja, vodeći računa da svoje okvire za upravljanje rizicima iz centrala primjenjuju na filijale”, navodi se u najnovijem izveštaju ekonomskog odeljenja EIB.
Prema Ambroazu Fajolu, potpredsjedniku Evropske investicione banke, „Izveštaj naglašava kritičnu ulogu finansijskog sektora u podsticanju tranzicije u pravcu održivije privrede i postizanja ciljeva EU u pogledu zelene tranzicije.
“Koordinisani napori u pravcu iskorišćavanja potencijala održivog finansiranja u regionima CIJIE od ključnog su značaja za pokretanje održivog razvoja. Kao klimatska banka EU, EIB je u potpunosti posvećena pružanju kontinuirane podrške privredi i olakšavanju prelaska na obnovljive izvore”, kazao je Fajolu.
Iz EIB su naveli da istraživanje ističe i neophodnost strogog nadzora i testiranja otpornosti aktivnosti banaka u vezi sa klimatskim rizicima.
Bavi se, dodaju, i pitanjem dekarbonizacije industrije kroz definisanje prepreka i finansijskih prilika za zelenu tranziciju.
“Za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora u zemljama CIJIE i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada potrebna su značajna ulaganja, kao i dugoročno finansiranje, u čemu će banke igrati ključnu ulogu. Na primer, predviđeno je da se udio obnovljivih izvora u potrošnji električne energije poveća sa sadašnjih oko 30 na 50 odsto do 2030, a do 2050. godine na 75–85 odsto”, naveli su iz EIB.
Izveštaj daje smjernice za zemlje CIJIE za usklađivanje svojih finansijskih sektora sa načelima održivosti, dodala je Debora Revoltela, glavna ekonomistkinja EIB.
„Efikasnije prikupljanje podataka širom Evrope, kao i razvoj neophodnih kapaciteta i finansijskih strategija, neophodni su za unaprjeđenje uporedivosti i rešavanje izazova”, kazala je ona.
Iz EIB dodaju da Izvještaj je sprovela radna grupa Bečke inicijative za klimatske promjene i finansijsku stabilnost. Pruža dragocjen uvid i preporuke za snalaženje u složenim pitanjima rizika u vezi sa klimom i za podsticanje održive finansijske prakse širom Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.