Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku Žozep Borelj je upozorio Srbiju da se evroatlantske aspiracije ne poklapaju sa odnosima koje zemlja gaji sa Rusijom.
Na kraju sastanka ministara inostranih poslova EU, Borelj je naglasio da je tokom dana bilo govora o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, koja, prema njemu, pokušava da izbaci iz kolosjeka evropski put zemalja regiona.
“Pozdravljamo strateške i hrabre izbore nekih od njih koji su u potpunosti usklađeni sa sankcijama (protiv Rusije). Takođe smo ukazali i onima koji se još nisu uskladili, ili uopšte nisu, a posebno bih tu naglasio Srbiju, da održavanje bliskih veza sa Rusijom nije kompatibilno sa njenim procesom pristupanja u EU, to je takođe štetno po sopstveni nacionalni interes Srbije”, izjavio je Borelj.
Ove navode je šef evropske diplomatije izneo na kraju sastanka ministara inostranih poslova koji su tokom radnog ručka raspravljali o prilikama u regionu zajedno sa kolegama iz Zapadnog Balkana.
Među temama oko kojih se razgovaralo, dominirao je uticaj Rusije u regionu, a ministri EU su se takođe pozabavili i procesom normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
S tim u vezi, Borelj je poručio da se trebaju okončati “međusobne provokacije, negativna atmosfera i nedostatak konstruktivnosti.
Uoči sastanka ministar inostranih poslova Švedske čija zemlja predsedava EU, Tobias Bilstrom, ocijenio je da je riječ o važnoj raspravi sa zemljama iz Zapadnog Balkana, budući da su sve one u procesu evropskih integracija.
“Ove zemlje su na putu ka EU i važno je da se i dalje angažuju na usponu i prihvatanju zajedničke bezbjednosne i spoljne politike EU”, poručio je švedski šef diplomatije.
Ministar inostranih poslova Republike Hrvatske Gordan Grlić Radman je ponovio da njegova država snažno podržava proširenje Unije na Zapadni Balkan.
“Istovremeno, pozivamo na veću saradnju i dobrosusjedske odnose, odnosno podržavanje evropskih vrijednosti, uključujući vladavinu prava, demokratiju i principe i usklađivanje sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU što je od ključnog značaja”, izjavio je Radman.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, zemlje regiona, osim Srbije, uskladile su se sa politikom sankcija koje je Brisel uveo Moskvi.
Srbija je jedina država koja do sada nije uvela ni jednu restriktivnu mjeru protiv Rusije, u skladu sa odlukama Evropske unije.
Iako se smatra liderom u procesu pristupanja u EU, pristupni pregovori Srbije su, zbog odnosa sa Rusijom, odnosno odbijanja da se uskladi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Unije, u zastoju jer države članice odbijaju da nastave proces dokle god se Beograd ne uskladi sa politikom sankcija protiv Moskve.
Brisel od zemalja kandidata za punopravno članstvo očekuje da progresivno usklade svoje politike sa politikama EU.