Uništavanje brane hidroelektrane Kahovka prouzrokovalo je štetu od 1,2 milijarde eura, rekao je u utorak ukrajinski ministar životne sredine, upozoravajući da bi mine iskopane u poplavama mogle završiti na obalama drugih evropskih zemalja.
Rušenje brane 6. juna koju su nadzirale ruske snage izazvalo je poplave širom južne Ukrajine i područja pod ruskom okupacijom regije Herson, usmrtivši više od 50 ljudi i uništivši kuće i obradivo zemljište.
Govoreći videovezom na sastanku ministara životne sredine zemalja Evropske unije, ukrajinski ministar Ruslan Strilets rekao je da je procjena štete u toku, ali da je rušenje brane najveća ekološka katastrofa od ruske invazije od februara 2022.
“Postoje stvari koje nikada ne možemo obnoviti, a to su ekosistemi koji su se izlili u Crno more. To uključuje 20.000 životinja koje su vjerovatno uginule, uključujući endemske vrste koje su pronađene samo u južnoj Ukrajini”, rekao je.
Strilets nije precizirao što čini procijenjenih 1,2 milijarde eura štete, ali je rekao da je rušenje brane ostavilo oko milion ljudi bez pitke vode nakon što se volumen akumulacije Kahovka smanjio za tri četvrtine.
“Evropa će pronaći ruske mine na svojim plažama”, rekao je.
Ukrajina optužuje Rusiju za bombardovanje brane iz sovjetske ere pod ruskom kontrolom od prvih dana invazije, a Kremlj je optužio Kijev za sabotiranje hidroelektrane.
Tim međunarodnih pravnih stručnjaka koji pomažu ukrajinskim tužiteljima u njihovoj istrazi rekao je da je “vrlo verovatno” rušenje brane uzrokovano eksplozivom koji su postavili Rusi.
Šef politike Evropske unije za životnu sredinu Virdžinijus Sinkevikius rekao je da zemlje EU-a koordiniraju hitne isporuke čamaca, skloništa, vodenih brana, medicinskih materijala i pročišćivača vode.
Kao odgovor na probijanje brane, Poljska je rekla da Rusiju treba suspendovati iz Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije i zatražila je od EU-a da koordinira poziv kojeg su podržale Estonija, Letonija i Litvanija tokom sastanka ministara životne sredine, prenosi N1.