Za Arsima Zekolija, bivšeg diplomatu i političkog analitičara iz Skoplja, jučerašnji napad na kosovsku policiju u selu Banjsko trebalo je da se odvija po sasvim drugačijem scenariju. U “Drugačijoj radio vezi” Antene M, Zekoli kaže:
– Scenario je bio izazivanje sukoba od strane manje formacije, kao predtekst za ulazak srpske vojske na teritoriju Kosova i zauzimanje sjevernog dijela!”
Ubistvo policajca (pre?)usmjerilo međunarodne reakcije
Analitičar iz Skoplja upozorava na neuobičajeno dugo ćutanje ključnih regionalnih i međunarodnih adresa, što upućuje na mogućnost da su očekivali drugačiji razvoj događaja? Na pitanje da li su juče EULEKS i Kfor svojim držanjem i javnim oglašavanjem poslali jasnu poruku da su na strani kosovskih snaga reda, Zekoli rezolutno odgovara:
– Ne! Dozvolite da malo dublje analiziramo stvari. Prije desetak dana, tokom posjete Vjose Osmani Briselu, na sastanku sa Stoltenbergom, generalni sekretar NATO saopštio je stav da svaka akcija policije Kosova mora imati saglasnost i monitoring tamošnjih NATO snaga. Juče, KFOR saopštava stav da je intervencija, ipak, prioritet policije Kosova. To je čudna nepodudarnost stavova. Drugi momenat je to što su međunarodne reakcije bili usmjerene na definisanje žrtve, a to je ubijeni policajac, ali su svi bili rezervisani u odnosu na to ko je krivac. Ko napada. Mislim da je kritični trenutak bilo ubistvo policajca. Ubistvo policajca je jasan i nedvosmislen teroristički čin. Napad na instituciju države.”
Zekoli pita: šta bi se desilo da nije ubijen policajac, kakva bi onda bila kvalifikacija dešavanja u Banjskoj?
– Da li bismo onda imali posla sa teroristima ili sa nekakvim paramilitarnim, gerila formacijama, takozvanim ‘freedom fighter’? To bi kod nekih regionalnih i vanjskih posmatrača okrenulo priču u sasvim drugom pravcu… Zato mislim da je taj plan juče bio sasvim drugačije zamišljen”.
Najava smjene Vulina kao inicijalna kapisla
Na pitanje koliko može biti istine u spekulacijama da je napad na policiju Kosova dirigovan iz Moskve i da je zvanični Beograd zaobiđen u pripremi i realizaciji toga tereorističkog čina, Zekoli najprije konstatuje da je svaki odgovor nepovoljan po Vučića lično.
– Incidenti se dešavaju na Kosovu, ali je kriza u Beogradu. Moj je utisak da se ova kriza podgrijavala već mjesecima, svim tim grafitima ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’, koji su odjednom, na način tipičan za ‘Odjeke i reagovanja’ (rubrika u “Politici” tokom AB revolucije) počeli da niču niz čitavu Srbiju, RS i Crnu Goru. Onda vokabular Vučića, Dačića, Brnabićke…”
Gost “Drugačije radio veze” upozorava na važnost najava smjene Aleksandra Vulina sa čela BIA i spekulacija da će ga na tom mjestu zamijeniti aktuelni ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić. To je “momentum” koji je, po mišljenju Zekolija, izuzetno važan da bi se razumjelo ono što se desilo juče.
– Vučić je demantovao smjenu Vulina, ali nemušto. Dva dana potom najavio je da se Marko Đurić vraća u Srbiju i da napušta poziciju ambasadora. To se nadovezuje na sastanak Ivice Dačića sa Sergejom Lavrovom u Njujorku, 24 sata prije incidenta. Postavlja se pitanje da li je Dačić prenio poruke Vučiću? Da li je Vulin, kao prvi čovjek BIA-e imao informacije? Ukoliko je Vučić bio informisan, on je sistemski dio te mreže proruskih igrača. Ukoliko nije bio informisan, onda se postavlja pitanje: ko je šef u Beogradu, ko je prvi čovjek Srbije? Da li se Vučić nalazi u situaciji u kakvoj je bio Janukovič?”
Zekoli kaže kako je jasno da juče u Banjskom na djelu nije bila nikakva “reakcija Srba sa Kosova”, što tvrdi predsjednik Srbije. Ističe da se sve desilo u “veoma kontrolisanom” dijelu Kosova, koji je pod budnom pažnjom bezbjednosnih organa. Stoga nema logike da su teško naoružani napadači, sa oklopnim vozilom kao logistikom, lokalni srpski civili.
Naročito ga intrigira prisustvo bornih kola i kaže da je to pitanje na koje mora da odgovori Kfor. Sve ga, dodaje, podsjeća na ranu fazu dešavanja u Ukrajini i naglašava da je pogrešno razmišljati o “vagnerovcima” samo na osnovu jezika koji govore jer je prethodnih godina veliki broj ljudi iz Srbije i Republike Srpske regrutovan u toj i drugim ruskim paravojnim formacijama.
Vučić prebacuje odgovornost na lokalne Srbe, SPC se distancira od njih
Zekoli se osvrnuo i na saopštenje Eparhije raško-prizrenske u kojem govore o nepoznatim, maskiranim ljudima koji su upali u dvorište crkve u Banjskom. Logicira da bi sveštenici morali prepoznati ljude iz sela, da su uistinu oni bili naoružani i uniformisani napadači. Tim prije što se na snimcima vidi da neki od njih kasnije nijesu nosili maske na licu.
– Tiha distanca od odgovornosti koju je pokazao Vučić i naglašavanje da događaj nema veze sa Srbijom je jasno prebacivanje odgovornosti na Srbe sa Kosova. To su oni, mi sa njima nemamo ništa! Vučić treba da objasni građanima srpske nacionalnosti zašto je, usred tolike patetične brige za njih, čekao 12 sati da se obrati javnosti i ponudi objašnjenje.”
Hilu je jedino ostalo da ćuti, on je odabrao da flertuje sa šešeljevcima
Arsim Zekoli temeljno analizira politiku Zapada, naročito SAD u regionu. Dao je za pravo šefici kosovske diplomatije Doniki Gervali Švarc koja je reakciju komesara Borelja okarakterisala kao sramotnu i nepodnošljivo ciničnu. Na molbu da komentariše poziv Eda Džozefa ambasadoru SAD u Srbiji Kristoferu Hilu, da se oglasi povodom terorističkog napada na Kosovu, kaže:
– A šta je mogao reći ambasador Hil? On se jasno pozicionirao kao cheerleader u flertu sa najnižim porivima srpskog nacionalizma u nadi da će time privući simpatije ili barem amortizovati antipatije velikosrpskih krugova. Svako je znao da je to nemoguće. I on se našao u poziciji da bi bilo kakva reakcija u smislu podrške objavi ambasadora SAD u Prištini značila i kraj te njegove šarm-ofanzive prema pristalicama Vojislava Šešelja. S druge strane, eventualna njegova podrška Vučićevim stavovima bila bi diplomatski skandal i sukob sa kolegama u regionu. Prosto, ambasador Hovenijer je postavio poziciju koju Hil nije mogao zaobići.
Njegova šutnja je, stoga, šutnja nelagode… Izjava Hovenijera potvrdila je suverenitet Kosova, a Hila svela na prostor Srbije.”
SAD su upale u zamku Beograda, očekuju da BiH, CG, RK i SM budu sluge Srbije
Zekoli je komentarisao i politiku SAD na Zapadnom Balkanu, nespremnost Vašingtona da sudjeluje u suštinskom rješavanju problema, zadovoljavanje Vašingtona sprječavanjem da sukobi eskaliraju i apsurdnu ideju da će podrška Srbiji, zemlji koja je izvor svih tenzija u regionu, dovesti do stabilnosti i progresa ovoga dijela Balkana.
Objašnjava da je Stejt department imao namjeru da favorizovanjem srpskog korpusa u BiH, Crnoj Gori, na Kosovu i u Sjevernoj Makedoniji dodatno motiviše Srbiju na zaokret prema Zapadu.
– Mislim da Amerikanci još nijesu u stanju da razumiju da nijesu oni kreatori te politike. Na takvu politiku ih je navodila Srbija, a oni su upali u zamku. Amerikanci više nijesu tražili kooperativnost od ovih država, nego kapitulaciju i sluganstvo prema Beogradu. Vašington je duboko zašao u tu stupicu Beograda da više nije bio u stanju da se okrene nazad.”
Kad komercijalizujete demokratiju, onda je ok da Vulin danas bude ruski špijun, sjutra Bajdenovo čedo od povjerenja
Zekoli ukazuje da je takvom politikom Hil okrenuo protiv sebe i SAD sve istinske prozapadne snage i u Srbiji i u ostalim državama. Naglašava i svođenje kriterija prihvatljivosti političkih lidera na (ne)korumpiranost, a tolerišu se ideološko-politički ekstremisti. I taj se, međutim, princip sprovodi selektivno, pa američka administracija godinama žmuri na povezanost nekih od njenih favorita, poput Edija Rame, sa miljeom organizovanog kriminala.
– Postavlja se pitanje: da li je ovo stvar demokratije ili komercijalizacije demokratije i komercijalizacije Zapada? Američka i zapadna diplomatija uopšte, koraju odgovoriti: koja je logika da se toliko investira u Beograd radi podrške 3-4 miliona ljudi, po cijenu da u regionu stvorite deset miliona antizapadno nastrojenih građana? Ovdje se pojavljuje suštinski konflikt: imamo li demokratiju ili imamo zapadnu demokratiju? na to pitanje treba da odgovore ambasadori, jer su građani već odgovorili da žele demokratiju. A gospoda Hil, Marfi… kažu da žele samo zapadnu demokratiju. E, to je ideologizacija. A kada ideologizujete i komercijalizujete demokratiju, onda može sve proći pa i da je gospodin Vulin danas ruski špijun, a sjutra osoba od povjerenja gospodina Bajdena i Šolca.”
Kurti kao anomalija
Gost DRV dodaje da su Hil, Eskobar, Šole i drugi američki diplomate toliko banalizovali takvu strategiju na Zapadnom Balkanu da je ona pročitana na svim ozbiljnim adresama. Arsin Zekoli ističe kako je pogrešna teza o “endemskoj korupciji” na ovom prostoru i da je ona dobrim dijelom posljedica ovakve politike SAD i EU. Jedan političar je postao veliki problem takvog uređenja odnosa u regionu
– Aljbin Kurti je anomalija u tom stabilokratskom pristupu. Njega ne satanizuju zbog toga što ga mrze, nego iz straha diplomata da Zapad gubi imidž gospodara reformi, modernosti, progresa. Za njih je neprihvatljivo da tamo neki ‘švrćo’ iz Prištine, koji je slušao Boba Marlija, pokazuje veču diplomatsku, političku, intelektualnu sposobnost nego njihovi umišljeni ambasadori koji žele da zadrže taj kolonijalni imidž. Mada se sve ok njih ruši i taj imidž postoji samo u njihovim fondacijama, ambasadama, medijima.”