Vučićevo vještačko disanje Putinu

Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića situacija sa Vagnerovim pohodom na Moskvu učinila je mnogo nespokojnijim nego što je bilo ko mogao da pomisli. U svemu tome je video dejstvo strane službe jedne zemlje, naravno da nije rekao koje, ali i odlučnost i čvrstinu predsednika Rusije Vladimira Putina.

U danima kada mu sve prolazi kroz prste i malo toga drži pod kontrolom, na Vučića se, eto, srušio i pokušaj Vagnera da ispravi neke “krive Volge”. Svoje političko znanje i umeće je iskoristio kako bi veličao Putina i to kako je uspeo da razreši ovu više nego neprijatnu situaciju po celu Rusiju.

Za vreme trajanja “specijalne akcije” Vagnera, Vučić se nije oglašavao u medijima. Tek kada se sve završilo, i to dobro po Putina, u smislu da je Vagner zaustavljen i povučen na rezervni položaj, Vučić se upriličio ponovo u jutarnjem programu i održao svoju uobičajenu tiradu.

Srbija, prema njegovim rečima, ne priznaje nikakve pučeve i državne udare, nigde na svetu, pa tako neće ni u Rusiji. U nekoliko navrata je pokušao da ubedi građane Srbije da nemaju nikakvu dilemu da iza cele akcije stoji neki strani faktor. On verovatno zna, jer je doslovce rekao da je ovo delo “jedne strane službe”. Nekome, poput njega, nije strano za sve i sva optužiti strani faktor, strane agente i domaće izdajnike. Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je sigurno imao pametnija posla od toga da sluša šta povodom situacije u Rusiji ima da kaže, na primer, Vučić, ali kada jednog dana bude čuo, sigurno mu neće biti drago.

Čak ni Putin, koliko je poznato, nije govorio o stranom faktoru, već je celu akciju okarakterisao kao čin domaće izdaje. Jedino je komandant Nacionalne garde Viktor Zolotov rekao da nije isključeno da u pokušaju državnog udara nisu učestvovale zapadne obaveštajne agencije.

Mogli bi Putin i Zolotov da konsultuju Vučića kako bi im on objasnio kakao i zbog čega ne treba da imaju dilemu oko toga da je u svemu ovome učestvovala i jedna strana obaveštajna služba. Mi možemo samo da nagađamo o kojoj se to stranoj službi radi, jer Vučić, barem nama, neće to da saopšti.

Uplašeni Vučić

Vučić se, u skladu sa onim što je rekao u nedelju ujutru, grdno uplašio apropo onoga što se dešavalo tokom jednodnevne pobune Vagnera u Rusiji. I njemu je stajao znak pitanja iznad glave kako je moguće da Vagner kao vruć nož kroz puter nazaustavljivo hita ka Moskvi. Milion stvari mu je prošlo kroz glavu, sigurno. Verovatno se najviše brinuo za svoj položaj naspram Moskve. Da se, kojim slučajem desila nasilna promena vlasti, da li bi Prigožin bio taj koji bi sa njim pregovarao, na primer, o isporuci ruskog gasa Srbiji. Teške misli su morile predsednika tih 24 sata, ali se nekako na kraju sve smirilo.

Kao jedinog zaslužnog za ovakav završetak, Vučić je imenovao upravo Putina, jer je predsednik Rusije “odlučnom izjavom i čvrstim stavom” sprečio da dođe do veće štete. Način na koji je Vučić branio i odbranio Putina, sigurno je mio i drag ruskom predsedniku. Verovatno ga nije ni mnogo ljudi iz ličnog okruženja tako iskreno pohvalilo. Bez obzira što Vučić ima taj principijelan stav da nikada neće priznati pučeve i državne udare, makar se oni desili i u Americi, jasna je ogromna naklonost koju gaji prema Putinu.

I to je ono što je sporno. U srcu Evrope imamo predsednika jedne zemlje koja na sve muke i probleme koje ima, gaji ogromno poverenje, odnosno strahopoštovanje, i uzda se u tog Putina koji je za celu Evropu neko ko je napao suverenu zemlju i doveo celi svet u problem.

U tom svom divljenju Putinu, Vučić ide i dalje konstatujući da je ruski predsednik svojim čvrstim stavom spasio dalekosežne posledice po čitav svet. Na svu sreću, ne moramo da razmišljamo o tome šta bi bilo kada bi bilo, ali činjenica je da sve ovo što je Vučić rekao predstavlja veštačko disanje za spasavanje Putina.

Teško je objasniti kako je Vagner uspeo za par sati da umaršira u Rostov. To nije uspelo da pođe za rukom mnogo većoj nemačkoj armiji tokom Drugog svetskog rata. Gde se izgubila ta snaga i moć ruske armije koja je ustuknula za nekoliko sati i dovela skoro, pa do raspada celog sistema? I to je ono što je zaprepastilo Vučića. On je verovatno postao svestan toga da od Rusije nikakvu konkretnu pomoć neće moći da očekuje po pitanju Kosova i mnoge snove mu je taj Vagner razbio. I to u trenucima kada se oružjem na Kosovu mnogo više zvecka nego što bi smelo.

Sve to što je o Rusiji i Putinu izrekao u nedelju ujutru ima upotrebnu vrednost i za domaću javnost, a javnost koju on gaji već jedanaest godina odlično reaguje na pojmove tipa – strane obaveštajne službe. Srbija, na žalost, nema tu sreću da ima predsednika koji zna kada treba nešto prećutati ili reći uvijeno, ne zbog drugih, već zbog Srbije. Za demokratski svet je nemoguće stati na stranu Vagnera, kojeg je taj isti Putin napravio i čuli smo – finansirao. I zbog toga, veličanje Putina nije nešto što bi na bilo koji način moglo da pomogne Srbiji, naročito ne na način na koji je to uradio Vučić.