Ruska propaganda po mjeri Srbije: Kad se Putin na Kosovo vrati

Piše: Ivan Trajković (Al Jazeera Balkans)

Vladimir Putin je više od dve decenije bio „pouzdani partner“ Evropske unije, a brojni evropski lideri poput Angele Merkel, [pokojnog] Silvija Berlusconija i Sebastiana Kurza su se utrkivali ko će posetiti Moskvu ili dočekati Putina kod kuće.

Naravno, ovo je bila proračunata taktika Evropljana, budući da su brojne zemlje Unije, na prvom mestu Nemačka, Francuska i Austrija, godinama računale na jeftine ruske energente za svoju industriju i građane, a ruski oligarsi i biznismeni su rado kupovali luksuzne nemačke limuzine, penthause u Beču i proizvode francuske modne industrije. Ruske jahte su rado bile viđene u evropskim lukama na Mediteranu, kao i širom Jadrana, a privatni avioni oligarha su bili redovna pojava u Klagenfurtu, Cirihu i Parizu.

Za to vreme, zemlje zapadnog Balkana su bile na deklarativnom „putu ka EU“ te su sprovodile „evropske reforme“. Ipak, 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala članica EU, postalo je jasno i da novih proširenja neće biti „do 2020“, dok je danas sasvim jasno da proširenja neće biti ni do 2030. Evropske ambicije na Zapadnom Balkanu su od tada splasnule, što je Kremlj uspeo da iskoristi gotovo u potpunosti. Iako je ruska propaganda veoma prisutna u medijima, a naročito na društvenim mrežama širom regiona, ona nije počela sa početkom agresije na Ukrajinu – ona traje više od jedne decenije.

Putinova podrška

Putin je tokom godina više puta izjavljivao da „Rusija nema ništa protiv ulaska balkanskih zemalja u EU“.

„Nemamo ništa protiv ulaska Srbije u EU, ali pridruživanje NATO-u je druga priča“, rekao je Putin, tada ruski premijer, u parlamentu Srbije prilikom posete 2011. godine. „To je unutrašnja stvar Srbije kako će i sa kime sarađivati, a Rusija će voditi računa o sopstvenim interesima“.

Na Balkanu, a posebno u Srbiji, se takođe godinama verovalo da su „pristupanje EU i pristupanje NATO-u dve potpuno različite stvari“. Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, gotovo je sigurno da će sve zemlje kandidati morati da postanu i članice istog bezbednosnog prostora, poput Crne Gore i Severne Makedonije, pred kojima su i dalje brojne reforme do punopravnog članstva u Uniji, kad i (ako) ga bude bilo. Iz Brisela svakako uveravaju da će se to „sigurno dogoditi u dogledno vreme“, a sa nedavnog neformalnog susreta balkanskih lidera u Atini se čulo da je „Balkan sada potrebniji Evropi više nego ikada“.

Nema ruskih investicija, ali ima ‘tapšanja po leđima’

Ovakve izjave su verovatno posledica velikog propagandnog uticaja Kremlja, ali i sve većeg ekonomskog uticaja Pekinga. Kineske investicije su prisutne širom Balkana, na prvom mestu u velike infrastrukturne projekte. Brisel takođe finansira izgradnju nekoliko velikih autoputeva širom regiona, te je sada u poziciji da se „takmiči“ sa Pekingom.

Iz Moskve nema velikih investicija (zapravo, nema nikakvih) ali zato ima „stare dobre“ propagande i „tapšanja po leđima“. Stara sovjetska strategija „maskirovka“ dobila je tako svoju „novu mladost“ na Balkanu.

Pre nešto više od mesec dana u nekoliko ruskih gradova, kao i na nekoliko lokacija u Moskvi, pojavili su se veliki murali sa natpisom „Kad se vojska na Kosovo vrati“, što su kao udarnu vest preneli gotovo svi ruski propagandni mediji. Osim Moskve, murali su se pojavili i u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Saratovu i Orelu. Dva meseca pre toga, istovetni murali (iste veličine, boje i dizajna) su se pojavili i u više gradova Srbije, kao i regiona.

Kremaljskim propagandistima verovatno je poznata Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija, po kojoj je moguć povratak određenog broja snaga bezbednosti Srbije na prostor Kosova i Metohije, ali samo u dogovoru sa međunarodnim faktorima – i pod njihovim mandatom. Dakle, nikakvog „iznenadnog povratka“ neće (niti može) biti, jer bi (čak i da se u teoriji to i dogodi) time Beograd gotovo sigurno rizikovao nove sankcije, kao i prekid saradnje sa međunarodnim faktorima. Ali, to u vestima lepo zvuči, naročito za politički neinformisane – i u Srbiji, i u Rusiji. Sa druge strane, upravo u Kopnenoj zoni bezbednosti između Srbije i Kosova godinama patrole vrše i Vojska Srbije, kao i Žandarmerija, te međunarodne snage stacionirane na Kosovu, a saradnja je na izuzetno visokom nivou.

Bayraktari na Kosovu

Kremlju je ove godine takođe zasmetala i međunarodna vojna vežba „Platinasti vuk“, održana u Bazi „Jug“ blizu Bujanovca, kao i same Kopnene zone bezbednosti. U, čak i za Moskvu, izuzetno oštrom saopštenju, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da će „Kremlj veoma pažljivo pratiti aktivnosti na ovoj međunarodnoj vojnoj vežbi“. On je tom prilikom ocenio i da je ta vežba „još jedan od vidova pritiska na Srbiju da zauzme antiruski stav“. U isto vreme, viši savetnik u američkom State Departmentu, Derek Chollet zahvalio se predsedniku Aleksandru Vučiću na „konstruktivnom stavu po pitanju održavanja vežbi“.

Nisu samo vojne vežbe izazvale pažnju Kremlja. Kosovo je pre nekoliko meseci dobilo i pet dronova „Bayraktar TB-2“ od Turske, upravo istih onih koji već godinu i po dana „seju strah“ u Ukrajini. Taj dron se pokazao kao izuzetno sposobna letelica na prvim linijama u Ukrajini, a Kosovo ovom isporukom postaje daleko značajniji „bezbednosni igrač“ na Balkanu.

Iako je i Srbija planirala da nabavi „Bayraktare“, a predsednik Vučić prošle godine čak i izjavio da je „dobio obećanje turskog predsednika Erdogana da će dronove Srbija dobiti preko reda“, nakon isporuke Ankare Prištini najavljena je kupovina kineskih dronova. Proruski tabloidi u Srbiji, kao i ruski propagandi mediji, to su predstavili kao „davanje vetra u leđa NATO-a Kosovu“.

Uspavanost Brisela i Washingtona

Čini se da su se u proteklih godinu i po dana, suočeni sa krizom u Ukrajini koja ima globalne efekte, i Brisel i Washington „uspavali“ te se preterano ne trude da smanje ili spreče ogromnu prorusku propagandu širom Zapadnog Balkana. Tabloidi, ali i ozbiljniji štampani mediji gotovo svakog dana imaju Putina na naslovnici. Televizije sa nacionalnom frekvencijom, a naročito društvene mreže i razne podcast emisije su prepune raznih „analitičara“ i „stručnjaka“, često veoma upitnih referenci. Svi oni „uglas“ ocenjuju da „Rusija samo što nije trijumfovala u Ukrajini“, te da su „Rusija i Kina vođe novog poretka u svetu, kome i balkanske zemlje treba da se pridruže“.

Uz svu ovu propagandu, izjava francuskog predsednika Macrona da „EU treba da se prvo reformiše do 2030, pa da tek onda napravi plan o prijemu novih članica“, ide na ruku planerima u Kremlju. Zapadni Balkan je danas jedino područje u celoj Evropi gde Moskva može i dalje da sa lakoćom projektuje svoje stavove i interese.

Dugogodišnja „taktika“ balkanskih lidera „ako nas Brisel neće, okrećemo se ka Moskvi“ danas je došla u ćorsokak, budući da Moskva ima prečih problema – od gubitaka u Ukrajini, preko velikog pada rublje, do brojnih međunarodnih sankcija.