Nova 2022. godina biće, po svemu sudeći, jedna od izazovnijih godina kada je reč u Srbiji. Godinu koju je Srbija ispratila ostaće upamćena po tome što je neprikosnoveni lider Aleksandar Vučić prvi put pokleknuo pred protestima građana i, posle dve blokade auto-puta, ukinuo Zakon o eksproprijaciji i doradio Zakon o referendumu.
Jedni bi rekli da je poklekao, drugi da je čuo glas naroda, iako je nekoliko dana pre odluke poručio da mogu samo da ga ubiju ili da pobede na izborima ako žele da se promeni Zakon o referendumu. Uglavnom, opozicija je sada videla da blokada auto-puta daje rezultate i već je za 3. januar najavljena nova blokada, i to zbog izjave predsednika Vučića da neće da povuče projekat “Jadar“, odnosno izgradnju rudnika litijuma u organizaciji Rio Tinta. Bez namere da na bilo koji način spekulišemo o ovom protestu, 3. januar je poslednji neradni dan i mnogi građani Srbije će se vraćati domovima sa praznika. Biće ovo prvo iskušenje za vlast u Novoj godini.
Čekajući nove američke sankcije
Januar će ujedno biti veoma zanimljiv mesec. Mnogi očekuju da će upravo u prvom mesecu 2022. godine Sjedinjene Američke Države proširiti spisak ličnosti iz neposrednog Vučićevog okruženja na koje će se odnositi sankcije koje su već uvedene Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću. Opozicija je najavila da će sredinom januara da obelodani imena svojih kandidata za gradonačelnika Beograda i predsednika Srbije. Dok se za predsednika očekuje jedinstveni kandidat više opozicionih lista, kada je reč o beogradskim izborima jasno je da će svaka lista imati svog kandidata.
Vučića očekuju pregovori sa Ivicom Dačićem u vezi sa zajedničkim nastupom na predstojećim izborima. I to bi trebalo da se definiše tokom januara. Dačić se obično probudi uoči izbora i dodatno začini predizbornu čorbu u Srbiji. Ovoga puta je prebacio pritisak i odluku na Vučića. Ako Dačićeva Socijalistička partija Srbije podrži Vučića za predsednika Srbije, lider socijalisti traži da njegova stranka izađe zajedno sa Srpskom naprednom strankom na listi za parlamentarne i beogradske izbore.
U slučaju da Vučić to ne prihvati, socijalisti bi, prema Dačićevim rečima, na svim nivoima, učestvovali samostalno. Vučić bi voleo da ga Dačić podrži za predsednika, ali ne bi voleo da ga primi na svoju listu, i u tome je problem.
Referendum, izbori i Rio Tinto
U slučaju da Dačić odluči da na izbore izađe samostalno i sa svojim predsedničkim kandidatom, drugi krug ne bi bio nedostižan, što Vučiću svakako ne odgovara. Aktuelni predsednik Srbije zahteva čistu i jasnu računicu da pobeđuje u prvom krugu i to je nešto što ga najviše interesuje. I ova dilema bi trebalo da bude razrešena tokom januara.
Za 16. januar je zakazan referendum o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa. Jasno je da Vučić nije raspisao referendum da nije siguran u njegov ishod, a sa druge strane, jedan deo opozicije ne želi da troši energiju na njega, dok drugi deo insistira na izlasku i izjašnjavanju “protiv“ tih promena.
Onda dolaze na red i ti izbori 3. aprila. Prognoze su takve da je moguće da Vučić doživi prvi poraz, i to u Beogradu, dok je na parlamentarnim i predsedničkim izborima poprilično miran. Ostaje nada da je u narednih nekoliko meseci moguće doći do jedne ili više inicijalnih kapisla koje bi možda mogle da dovedu do neizvesnijih rezultata.
Kosovo i Bosna i Hercegovina najveći izazovi
Rio Tinto se sve više nameće kao konstantan problem u Srbiji. Malo je danas u Srbiji ljudi koji brane Rio Tinto i ova priča će prožimati kompletan politički život pre i posle izbora. Pitanje koje se sve češće i sve glasnije postavlja jeste: Zašto vlast uporno brani Rio Tinto ako se nijednim novim dokumentom na tako nešto nije obavezala? Sve su glasnije glasine da je u pitanju ogromna korupcija, a godina pred nama možda bi mogla da donese odgovor.
Epidemija koronavirusa je takođe još jedna od izazova pred Srbijom, jer se vlasti u Beogradu i dalje ponašaju kao da nje više nema. Beograd je jedina evropska prestonica u kojoj je zvanično organizovan novogodišnji doček na otvorenom. Vučić skuplja svaki poen i svaki glas. Ne želi da izazove nove proteste uvođenjem novih kovid mera, sve je dozvolio, ali je ogromno pitanje kako će na epidemiju gledati u slučaju da obezbedi apsolutnu pobedu sebe i svoje stranke na izborima.
Kada je reč o regionu, dva najveća izazova pred kojima Srbija stoji su Kosovo i Bosna i Hercegovina. Dijalog između Kosova i Srbije gotovo da je mrtav, ali nove administracije u Vašingtonu i Berlinu imaju malo drugačiju viziju od prethodnih i rešene su da se stvar pokrene. Kriza u Bosni i Hercegovini je možda i najveći izazov pred kojim će se naći Vučić. Dokle je spreman da ide zajedno sa Miloradom Dodikom, videćemo. Sve opcije su u igri, ali je sigurno da će pokušati da se nametne kao “glas razuma“, u koji će retko ko da poveruje. Situacija u Bosni i Hercegovini nije za potcenjivanje, plus sa Vučićem na čelu Srbije i Aleksandrom Vulinom kao njegovom glavnom alatkom u mehanizaciji vlasti, svašta može da se desi.
‘Balansero’ politika ne zavisi od Srbije
Vlasti u Beogradu će na međunarodnom polju da nastave da se trude da sede na dve stolice. Sa jedne strane će da se kunu u ljubav prema Evropskoj uniji i SAD-u, a sa druge će još čvršće da se vezuje za Kinu i Rusiju. Koliko će ova “balansero“ politika da prođe ne zavisi od Srbije, već, pre svega, od Evrope i SAD-a. Kina i Rusija će iskoristiti svaki trenutak za širenje uticaja, ali i zavisnosti Srbije od njih koji im se bude ponudio.
Ovo su samo neki od izazova sa kojima će se Srbija suočiti u 2022. godini. Nema sumnje da će ih biti još mnogo i da će gotovo svi oni biti izazvani ponašanjem Beograda. Mnogi od analitičara u Srbiji izbore vide kao tačku prekretnicu i u slučaju pobede Vučića na svim nivoima ne isključuju mogućnost uvođenja direktne diktature, koja bi bila skroz okrenuta ka Pekingu i Moskvi. Ipak, još je novogodišnja atmosfera, dajmo prednost lepim željama i nadajmo se svi da će Nova godina biti ona u kojoj ćemo uspeti da nađemo mir i spokoj, bolji i srećniji život, sigurniju i lepšu budućnost.