Generalštab u Beogradu i Vučićeva pamet

Piše: Nenad Kulačin

Mesec i po dana pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine, Aleksandar Vučić je govorio na skupu u organizaciji Klinton fondacije u Njujorku. Bilo je to svega nekoliko dana pre prve debate tadašnjih predsedničkih kandidata Hilari Klinton i Donalda Trampa.

Na pitanje novinara zašto se pojavio na tom skupu neposredno nekoliko nedelja uoči predsedničkih izbora u SAD i samim tim se svrstao uz Klintonovu, Vučić je samouvereno rekao – Zato što sam pametan.

Bilo je tvrdnji da je Srbija to pojavljivanje između bivšeg predsednika SAD Bila Klintona i bivšeg premijera Velike Britanije Tonija Blera platila milionskim iznosom u dolarima, ali u istoriji će ostati zapamćeno da je Vučić, zato što je pametan, podržao Hilari Klinton koja je na tim izborima izgubila od Trampa.

Ovih dana, sedam i po godina kasnije, sedam i po meseci pred nove predsedničke izbore u SAD, Vučić poklanja u NATO bombardovanju razrušene zgrade Generalštaba srpske armije u strogom centru Beograda, Trampovom zetu Džaredu Kušneru. Slučajno ili ne, da bi popravio utisak ili zato što je i dalje pametan, Vučić se i ovim potezom stavio na jednu stranu uoči predsedničkih izbora u SAD.

Sve nade položene u Trampa

Vlasti u Srbiji, ne baš tako direktno poput Milorada Dodika, nadaju se i navijaju da u SAD na izborima 5. novembra pobedi Tramp. Mnogi iz ešalona vlasti to i govore, kao i mediji koji nepokolebljivo podržavaju Vučića. Dodik se izjasnio i veruje da bi Trampovom pobedom u SAD Republika Srpske istog trenutka mogla da proglasi otcepljenje iz Bosne i Hercegovine uz njegovu direktnu podršku.

Srbi opčinjeni Trampom su ubeđeni da će Tramp prekinuti rat u Ukrajini, aminovati Rusiji pravo na Krim i sporne oblasti u Ukrajini, kazniti Izrael za zločine prema Palestini, a Srbiji vratiti Kosovo. I posle tačke na ovu rečenicu, slobodno možemo da promenimo onu čuvenu narodnu u – Verovanje, ludom radovanje.

Čime je Tramp zavredio takvo poverenje, nedokučivo je. Sam Vučić može da nas ubeđuje da je sa Trampom imao odličnu saradnju i da se ta saradnja ogledala u Vašingtonskom sporazumu, ali nije baš tako. Tim sporazumom svako je dobio po nešto. Tramp pozitivne poene u izbornoj godini, Kosovo priznanje od Izraela, Izrael ambasadu Kosova u Jerusalimu, a Vučić olovku od Trampa. Tim sporazumom je i Srbija trebalo da otvori ambasadu u Jerusalimu, ali do toga nije došlo, jer je Izrael priznao Kosovo. To je mnogo zasmetalo Vučiću i dovelo do toga da Srbija ni do dan danas nije ispunila preuzetu obavezu. Sporazumom je predviđeno da Kosovo ne aplicira u međunarodne organizacije, a Srbija da prekine kampanju za otpriznavanje Kosova. Ova dva moratorija trebala su da traju godinu dana.

Veliko je pitanje da li poklanjanje zgrada Generalštaba u Beogradu može da umanji štetu koju je Vučić napravio zato što nije ispoštovao deo tog Sporazuma, koji je potpisao i Tramp, a tiče se prebacivanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim. Verovatno da se Vučić i po ovom pitanju nada uvažavanju njegove pameti.

Šta je sporno u svojevrsnoj saradnji Trampovog zeta i Srbije?

Po Srbiju je najspornije to što vlast poklanja državnu imovinu umesto da raspiše tender i proda je onome ko najviše ponudi. Još neki Vučićevi međunarodni prijatelji su se interesovali za tu zgradu. Isti oni kojima je poklonjeno zemljište uz reku poznatije kao Beograd na vodi. Srbija bi sigurno mnogo bolje prošla od nadmetanja dva privatna konzorcijuma za te zgrade Generalštaba, nego tako što će da pokloni jednoj zainteresovanoj strani.

Pitanje koje se ovih dana postavlja širom Srbije jeste – Šta Srbija dobija ovim poklanjanjem? Mnogi veruju da Vučić tako kupuje milost i saradnju sa Trampom, ako bi on ponovo pobedio na predsedničkim izborima SAD. Odmah stiže i kontra-argument koji govori o tome da se spoljna politika SAD ni u kojem slučaju neće bitno menjati naspram zapadnog Balkana. Ovo pitanje se najčešće vezuje za Kosovo, ali je gotovo stoprocentno sigurno da Srbija zbog datog poklona neće moći da računa na eventualnu naklonost ponovo izabranog Trampa za predsednika SAD u smislu da Kosovo bude Srbija. Tramp je biznismen, a u biznisu nema emocija. Naivno je verovati da u ovoj celoj računici nema neke korupcije, jer poklon takve vrste je sam po sebi koruptivan. Ako već ima korupcije, nije li onda stavljena tačka na taj posao?

Poklon Trampovom zetu može da se gleda kao i poruka srpskim iseljenicima u SAD da im se iz matice poručuje da treba da glasaju za republičkog kandidata naspram Džozefa Bajdena. Srbija, ovoga puta, nema ništa za Bajdena, odnosno za demokratskog kandidata za predsednika koji je ujedno i dalje aktuelni predsednik SAD.

I na kraju dolazimo do najvažnijeg dela ove priče kada je reč o Srbiji. Ako se Srbija uzda u Vučićevu pamet, kada je reč o predsedničkim izborima u SAD, lako je moguće da ona ponovo omane i da za predsednika bude reizabran Bajden. Tek u politici nema emocija, ali ima mnogo sujeta. Koliko će sve to skupa da košta Srbiju, ostaje da se vidi.

Al Jazeera Balkans