VULETIĆ ZA AKTUELNO: Ako Spajić ne iskoristi novu šansu koju je Crna Gora dobila od EU, čeka ga uloga Vučićeve marionete koju je imao Abazović

Vuletić: Situacija je očekivana jer nova vlast nije došla 2020. na političkom programu koji je obećavao neku politiku, već isključivo “da Milo ode”. Prilično jasno se pokazalo da od takve pobede građani nemaju koristi. Koalicija koja je zavladala nakon izbora 2020. je bez koncepta. Sa jedne strane su deklarativne proevropske stranke, koje u praksi pokazuju da im nije prioritet brzo priključenje EU, a sa druge prosrpske stranke koje su daleko spremnije ušle u taj savez sa punom svešću da je potrebno strpljenje na mrvljenju proEU potencijala i da to mogu da urade isključivo njihovi partneri. Za sada im dobro ide. Posebna je sve vidljivija opasnost da tzv. proEU stranke ne pokazuju ni minimum razumevanja šire regionalne politike koja se indukuje iz Srbije, kao da ih to ne interesuje. Zarobljeni su još uvek u predizbornom obećanju od pre pet godina da nikada neće sklapati savez sa DPS-om. Nisu ni primetili podvalu koja im je spremljena identifikacijom Mila Đukanovića sa Zapadnom političkom agendom pa zato još uvek deluju nesnađeno i groteskno kada govore o EU. Glasanje u Strazburu na zasedanju Parlamentarnog odbora za pridruživamje je to potpuno ogolilo. Andrija Mandić jasno i dosledno traži da se iz zajedničke deklaracije izbaci zahtev za sankcijama Rusiji i da se briše deo o učešću Crne Gore u NATO misijama, a PES i DS su uzdržani.

Aktuelno: Posjeta Milorada Dodika predsjedniku parlamenta Crne Gore Andriji Mandiću izazvala je brojne kritike. Da li je Dodik nosio samo poruke Beograda i Moskve ili je išao da na prvom mjestu provocira građansku Crnu Goru?

Vuletić: Dodik je došao pravo iz Moskve. Njemu, kao i Mandiću, je prioritet bio da podvuku postojanje rusko-srpskog sveta. Zbog toga su potpuno zaobišli protokol koji diplomatija nalaže prilikom poseta zvaničnika iz drugih država. Ta poseta je svakako provokacija nezavisnoj Crnoj Gori i istovremeno potvrda slabosti premijera Spajića da reaguje na nju, kao i predsednika Milatovića, koji ju je okarakterisao kao “čudnu posetu”. Trebalo bi insistirati na odgovoru šta je tu za njega bilo čudno. Javnost mora da reaguje na vreme kako ne bi bila začuđena većim čudima koja se od Mandića mogu očekivati.

Aktuelno: Nekoliko dana poslije posjete Dodika na karnevalu u Herceg Novom spaljena je lutka sa likom pisca Andreja Nikolaidisa, da li se ovim potezom samo nastavlja niz provokacija?

Vuletić: Ne bih taj bizarni čin povezivao sa konkretnom posetom bez obzira što je i Dodik često predmet Nikolaidisovih briljantnih analiza. Andrej Nikolaidis godinama u svojim kolumnama razotkriva u svakom smislu vlast nakon 2020., što je za njih očito nepodnošljivo. Svoju nemoć su pokazali oskrnavivši i manifestaciju po kojoj je Herceg Novi prepoznatljiv. Andreju su učinili čast jer su nesvesno time potvrdili tačnost njegovih ocena o njima samima.

Aktuelno: Kakvo je vaše mišljenje o aktivnostima nove crnogorske Vlade – da li je njena agenda “proevropska” i koliko zavisi od proruskih partija koje joj pružaju manjinsku podršku?

Vuletić: Koliko je Andrija Mandić proEU toliko je i vlada Crne Gore. Dakle nema ni govora o iskrenoj evropskoj politici. Govorili smo o nedavnom glasanju u Strazburu, Mandić je sve pokazao svojom doslednošću. Ono što je on tražio da se izmeni u tekstu rezolucije je praktično preslikana kvazi proEU Vučićeva politika. Politika se može uporediti sa planinarenjem, najbrži tempo napretka je maksimum najsporijeg i najnespremnijeg člana tima. U slučaju “planinarske grupe vlade CG” imate člana koji je nezainteresovan da stigne na cilj, ali jeste zainteresovan za sve lukrativne mogućnosti koje taj put otvara. Nažalost, to počinje da liči na evropski put Srbije nakon atentata na premijera Đinđića 2003.

Aktuelno: Kakva je uloga Jakova Milatovića, predsjednika Crne Gore, u „srpskom svetu“ i da li je ima?

Vuletić: Odluka da napusti PES je veoma indikativna. Dužni su da je razjasne zajedno premijer Spajić i predsednik lično. Ne bi smela da ostane zamagljena. Crna Gora je od EU dobila novu šansu da ubrza svoj put. Deluje da je to bio signal svima koji su angažovani na usporavanju EU puta da reaguju. Mandić je to vrlo efikasno demonstrirao ugostivši Dodika i glasanjem u Strazburu, Milatović je svesno ili nesvesno svojim činom podržao Mandića. Postavlja se pitanje šta čeka Spajić? Prilika koju je dobio bi morao da iskoristi i istera na političku čistinu predsednika Milatovića. Vreme curi i loše će se završiti po njega i građane ako ostane u javnosti Milatovićevo obrazloženje “obećali smo kompetencije pri zapošljavanju…”, prilično demagoški, zar ne? Sledeći korak bi mogao biti da formira još jednu kvazievropsku stranku po uzoru na Momira Bulatovića i tu dolazimo do njegove uloge u Srpskom svetu.

Aktuelno: Da li je strani faktor imao presudni uticaj pri formiranju i sada u vođenju Spajićeve vlade – tu se misli na zvanični Beograd i Moskvu, ali i zapadne diplomatske strukture?

Vuletić: Možda u startu i ne presudni ali sa dovoljno uticaja da se politički kastrira svaki pokušaj vođenja proEU politike. Napravljena je pogubna politička atmosfera “samo da Milo ode”. Time je načinjena dvostruka šteta Crnoj Gori i njenim građanima. Sa jedne strane uvedena je velikosrpska politika kao legitimna na tom poslu, a sa druge zbog nepolitičkog, naopakog konsenzusa u promenama nisu mogle da učestvuju organizacije koje su sa pravom kritikovale DPS ali ne i državno opredeljenje Crne Gore. Na taj način su Moskva i Beograd dobili idealne uslove za svoje delovanje koje je sada mnogo vidljivije nego u periodu promene vlasti.

Aktuelno: Da li je i ako jeste u kojoj mjeri – Crna Gora stagnirala ili skrenula sa Evropskog puta i da li je to svjesni cilj pojedinih političkih krugova u regionu?

Vuletić: EU integracije su praktično zaustavljene. Krivokapićeva kao i Abazovićeva vlada nisu pokazivale zainteresovanost za taj posao. Impresionirani državnim reflektorima bavili su se unutrašnjim pitanjima jureći veštice. Od uglednog nezavisnog regionalnog partnera Crnu Goru su polako preveli na nivo srpskog trabanta koji to čak ne sme ni javno da prizna. Milojko Spajić bi morao hitno da poradi na tom pitanju, u suprotnom mu sleduje uloga Dritana Abazovića, marionete Aleksandra Vučića.

Aktuelno: SAD i EU su Slobodana Miloševića držali kao „garanta stabilnosti“, sada se to ponavlja sa Aleksandrom Vučićem. Do koje će tačke Zapad trpjeti samovolju režima u Beogradu, koji radi na urušavanju Crne Gore i BiH radi rješavanja izmišljenog srpskog pitanja u ovim državama?

Vuletić: Ne slažem se sa tim da je Zapad ranije podržavao Slobodana Miloševića, kao i da sada podržava Aleksandra Vučića. Nažalost, oni su autentični izraz politike koju Srbi većinski podržavaju. Uvek je bilo važnije kolika nam je država od toga kakva je. Tu politiku je na svim izborima od ‘90. do danas konstantno podržavalo preko sedamdeset procenata izašlih birača na svim izborima. Nije fer fakturisati Zapadu srpske zablude. Rekao bih da je Zapad ispravno shvatio meru našeg društva, žao mi je ali to je Vučić. Prvenstveni interes Zapada je da ovde ne bude većeg haosa i u skladu sa tim vode politiku i traže partnerstva. Imajući u vidu kakva se alternativa pravi Vučiću imam sve više razumevanja za takav stav Zapada. Stabilokratija je današnji maksimum Srbije iako nam EU i dalje drži širom otvorena vrata.

Takođe, ne bih Zapadu više spočitavao uticaj Srbije na Crnu Goru nego političarima Crne Gore. BiH je u mnogo težoj situaciji i tu je odgovornost Zapada znatno veća. U Crnoj Gori postoji evropski potencijal i premijer Spajić bi trebalo da se ugleda na kosovskog premijera Albina Kurtija i da uzme stvari u svoje ruke. Dobio je priliku da sruši svoju vladu i raspiše vanredne izbore na EU agendi i da se po tom pitanju izjasne birači. Nakon takvih izbora nema više uticaja rusko-srpskog sveta. Svi bi bili isterani iz svojih lažnih uloga, od Milatovića do Bečića. BiH će nažalost biti talac Srbije dokle god se ne promeni politika koja je aktuelna od 2004. do danas. Dodik je bio naradije viđen gost kod Koštunice, Tadića, a danas kod Vučića upravo zato što drži Bosnu u haosu i na korak od ekspres lonca. To je, nažalost, politika Srbije poslednjih dvadeset godina.

Aktuelno: Šta očekujete od ponovljenih izbora u Beogradu i da li ako Vučić izgubi prijestonicu, slijedi scenario sličan onome koji je doživio Milošević?

Vuletić: Vučić je uhvaćen u izbornoj manipulaciji i primoran je na raspisivanje novih izbora i to je važna činjenica. EU je dala ogroman, rekao bih presudan, doprinos tom ishodu. Da li će opozicija koju praktično svojim poslovnim konceptom formiraju televizije N1, NovaS i list Danas iskoristiti šansu? Nisam siguran jer je Vučić pribegao oprobanoj taktici i već sada nametnuo temu beogradskih izbora kao odbranu Kosova i Metohije, odbranu države od stranog mešanja baš kao nekada Slobodan Milošević. Odgovor opozicione liste Srbija protiv nasilja je već sada gubitnički. Dragan Đilas, lider te liste, piše tragično netačno pismo zapadnim ambasadorima i posrednicima u dijalogu Beograda i Prištine: “Aljbin Kurti je gori prema Srbima nego Slobodan Milošević što je bio do ‘98. prema Albancima”. Takođe piše pismo ambasadoru EU Emanuelu Žiofreu pokazavši da nije razumeo njegovu poruku da opozicija treba da zauzme svoju poziciju u parlamentu, misleći na političku ulogu a ne na sedenje u poslaničkim klupama. Oba pisma na najbolji način opisuju problem koji građani Srbije imaju. U ovom momentu on je na našu žalost, mnogo veći sa opozicijom nego sa Vučićem. Vučić je završio svoju političku misiju. Umesto da ga Dragan Đilas kao lider opozicije konačno natera na pozitivnu odluku i prihvatanje Zapadnog plana za Kosovo, on mu daje veštačko disanje kroz pisma Evropljanima u kojima kada navede da je Milošević bolji od Kurtija kao da kaže da je eto Milošević malo ukinuo autonomiju Kosova, sprovodio prihvatljiv aparthejd, ali ne bi da navodi šta se desilo 98./99., ne bi da spomene hladnjače pune leševa civila iz Dunava i jezera po Srbiji, batajničku grobnicu… Nažalost, pokazao je da ne razume osnovni konflikt između Albanaca i Srba i da bi bio trećerazredni pregovarač sa Aljbinom Kurtijem da je kojim slučajem na vlasti. Pismom ambasadoru Žiofreu  je dao argument Evropljanima da su u pravu da od Srbije teško može da se očekuje bilo šta osim stabilokratije, a još uvek Vučić to može bolje da isporuči, jer Đilasova planirana buduća vlada sa Milošem Jovanovićem bi po njegovom zahtevu prvo proglasila okupaciju Kosova. Zamislite kakav bi haos takva odluka izazvala? Očito je bilo teško shvatiti da je ambasador očekivao drugačiju ulogu opozicije u odnosu na Vučića, pozitivniju, razumniju, evropskiju, pre svega potpuno drugačiju regionalnu politiku… ali avaj, dobili su odgovor koji i dalje drži Vučića kao meru srpskog društva. Zamislite tek kakva je zabluda takmičiti se pred Srbima sa Aleksandrom Vučićem u tome ko je veći patriota. To je unapred izgubljena bitka za građane ko god da pobedi u tom brojanju.

K.P.