Imenovanje glavnog pregovarača i konsolidavanje pregovaračke strukture biće među prvim koracima nove vlade na putu ubrzanja evropskog puta Crne Gore, saopštio je kandidat za ministra vanjskih poslova Filip Ivanović.
Jedno od pitanja koje se otvorilo na skupu koji je Centar za građansko obrazovanje organizovao povodom 20 godina od Solunskog samita je i da li integracije može pokrenuti Vlada koju podržavaju i oni koji imaju rezerve prema Uniji.
Ubrzanje evropskog puta glavni je prioritet nove vlade, kaže kandidat za ministra vanjskih poslova Filip Ivanović.
Tvrdi i da imaju plan kako to da učine.
“Moramo da vratimo glavnog pregovarača, moramo da osnažimo misiju Crne Gore pri EU, moramo da identifikujemo i popunimo neuralgične tačke u administraciji”, navodi Ivanović.
Na domaćem planu najvažniji posao je imenovanje čelnih ljudi u pravosuđu od čega zavisi i napredak u ključnim poglavljima 23 i 24, što je u nadležnosti parlamenta, pa budući ministar očekuje odgovornost poslanika i vlasti i opozicije.
Na skupu se diskutovalo i da li proces evropskih integracija može pokrenuti Vlada koju podržavaju i oni koji imaju rezerve prema Uniji.
“Nisam sigurna kakava je skorija perspektiva evropskih integracija Crne Gore, a imajući u vidu posljednje informacije koje se odnose na strukturu vlade”, kazale je Daliborka Uljarević iz CGO.
Ivanović kaže da su svi članovi Vlade i njihove partije snažno proevropski orjentisani.
“Što se tiče većine, situacija može biti na prvi pogled drugačija. S tim što bi istakao da je Evropa sad, kao najveći konstituent većine sa drugim partnerima upravo granat da će vlada koju formira i predvodi biti proevropska i prozapadno orjantisana”, naglasio je Ivanović.
Osim pojedinačnog napretka svake od država, kako se čulo na skupu, neophodni su i iskreni odnosi među komšijama iz regiona na putu ka Uniji. T
Balša Božović, direktor Regionalne akademije za demokratski razvoj ističe da ulazak u EU nije moranje, ako neka od država Zapadnog Balkana ne želi evropsku budućnost, to treba jasno da kaže, ali ne smije druge da koči i da ih vraća u neizvjesnu prošlost.
A takav odnos uz izostanak konkretnih reformi, ali i jasnog signala Brisela da region neće prepustiti malignim uticajima drugih, razlog su, kako je zaključeno na skupu, što države Zapadnog Balkana nemaju razloga za slavlje – 20 godina od Solunskog samita kada je prvi put potvrđena njihova evropska perspektiva.