piše Goran Popović
Sate su jedne večeri u jednoj kafani potrošila dva pisca tragajući za nekim slovenskim sinonimo za “toaletni papir”. Nakon pretresanja brojnih etimoloških varijanti, složili u se da je jedina imenica slovenskog porijekla koja može odgovarat ovoj tuđici – tariguz.
E, pa sa tim rekvizitom došla je mala grupa performersa iz GP URA prije dva dana da demonstrativno obriše ono što je napisano u Dnevnim novinama.
Slične atake na knjige, publikacije, časopise uopšte na pisanu riječ koja se nekome nije sviđala, istorija je već zabilježila. Dva su ektremna primjera ovog vandalizma. Prvi je s početka 15. vijeka, kada su španski inkvizitori spaljivali “nedozvoljene” knjige, a drugi je 1933. godine godine, kada su studenti iz Hitlerove Nacional-socijalističke partije u Frankfurtu spalili obilje štampanog materijala koji nijesu po njihovoj volji. Zanimljivo je da su i inkvizitori i fašisti, svako u svoje vrijeme, kasnije spaljivali i ljude koji im nijesu bili po volji.
Performans URE pred vratima Dnevnih novina, istina, nije bio tako eksplicitan, ali je imao iti cilj – satanizovati, stigmatizovati, nacrtati metu jednom štampanom mediju i njegovim novinarima. A dodatnu poruku da će nam suditi “slobodna Crna Gora” ne bi valjalo detaljnije analizirati jer bismo mogli doći do morbidnih zaključaka.
Dovoljno je, sui generis, kontradiktorna prijetnja slobodnom Crnom Gorom. Prijetite nekom slobodnom, jednako je glupavo kao obećavati mu ropstvo. To samo govori o degenerisanoj percepciji slobode u GP URA i otkriva šta bismo mogli dočekati u “slobodnoj Crnoj Gori” po mjeri Dritana Abazovića i njegovih performera.
Do te slobode, aktivisti su parlamentarne partije URA, koja ne zalazi u parlament (osim po plate, dnevnice i ostale dotacije) žele da dođu vaninstitucionalnom borbom sa toalet papirom u rukama. Pa kad obrišu sve tekstove koji im se ne sviđaju, kad od javnosti i sakriju sve mane svoje lakrdijaške politike, kad ućutkaju sve koji nešto suvislo pišu i govore, odlučni su performersi URE da svojim tariguz revolucijom otvore nove horizonte i slobode. U kojoj će novinari biti pohapšeni!
Pogotovo oni koji neće sa ushićenjem i pobjedničkim zanosom da uskliknu: URA, neće biti vrtića! I opet:Ura!
To, prosto, nije normalno.
P.S. Mali problem je u tome što su Dritan i njegovi izabrali pogrešno revolucionarno sredstvo, jer tariguzom nam ne mogu obrisati tekstove. Možda nešto drugo, ali tekstove ne.