Povodom više napisa i političko-medijskih manipulacija u vezi sa “slučajem Samira Rastodera”, kako je to kreativno nazvao DF, povodom manipulacija i širenja laži, povodom nemuštih tekstova medija kojima činjenice nijesu toliko važne, pojašnjavam šta se zaista desilo, a čega sa druge strane nije bilo.
Pod 1, nijesam „nosio pare” Sinđeliću,
- Nijesam htio da ga u filmskoj akciji “prebacim u Crnu Goru”
- Nijesam “protjeran” iz Srbije
- Nijesam “pao” u akciji koju je organizovalo Tužilaštvo Crne Gore ili ANB ili bilo ko
- Zaustavila me je policija na ulazu u Kraljevo i opkolilo pet policijskih automobila, što je portal Standard objavio.
- Pretresan sam više puta i skidan do gole kože bez ikakvog objašnjenja u kraljevačkoj policijskoj stanici
- Isleđivali su me od policije, preko inspektora kriminalistike do agenata BIA-e
- Niko mi, ni u jednom trenutku, nije pomenuo ime Saše Sinđelića, niti me je ko pitao za njega
- Nakon oko šest sati isleđivanja ispratili su me do ulaznih vrata stanice policije i pitali da li su kolege bile korektne, uz sugestiju da u kafani preko puta stanice policije sačekam taksistu i opet bez riječi objašnjenja zašto sam zapravo bio isleđivan i zadržan
I na kraju pod 10, vratio sam se nazad u Crnu Goru.
Odgovor na to kako sam zaslužio toliku pažnju tajnih i javnih službi Srbije i angažovanja tolikog broja ljudi na praćenju, isleđivanju, a kasnije i na plasiranju neistina, možda možemo dobiti iz intervjua koji sam, nekoliko dana prije presude za pokušaj državnog udara i poslije njegovog poziva na broj službenog telefona, uradio sa Sašom Sinđelićem i to iz kancelarije Standarda. Kratku priču o tome Standard je objavio dan nakon presude, kako ne bih ni na koji način, uticao na proces koji je u toku.
Sa Sinđelićem je nastavljena komunikacija, a s obzirom na to da je u razgovoru saopštio niz vrlo ozbiljnih optužbi, kao i zbog toga što neki djelovi intervjua nijesu bili dovoljno razgovjetni, odlučio sam da se lično sretnem s njim i uvjerim se u autentičnost izrečenog, kao što bi to, vjerujem, uradio svaki novinar .
Danas Standard objavljuje veći dio intervjua snimljenog u redakciji portala.
Nadam se da će nakon ovoga intervjua biti mnogo jasnija pozadina iskonstruisane afere kao i motivi njihovih inspiratora i saučesnika.
Transkript
STANDARD: Pozdrav Saša.
SINĐELIĆ: Pozdrav brate, kako je, a dobro, dobro je.
STANDARD: Malo kasnim, ali dobro.
SINĐELIĆ: Ma nema veze i ja sam malo odmarao, prilegao. Pravo da ti kažem bio sam umoran samo tako.
STANDARD: Reci mi situaciju.
SINĐELIĆ: Situacija je onakva kako sam ja i najavio šta da rade jer su pokušali da me vrbuju očigledno.
STANDARD: Ko?
SINĐELIĆ: Pa ne znam koliko nam je sigurno sada, mada isti ku…, oni i ovako i onako ako otkriju ovaj poziv ja sam ga ugasio. Služba, ova, razumeš. I došli su da probaju da me vrbuju. A u isto vreme paralelno je radio Marić sa njima zajedno da me navuče na intervju. E sad šta je bila fora, ja bi možda i otišao na taj intervju. Ja sam na kraju rekao Mariću i to ima sve snimljeno, svi ti pozivi, da eventuelno on može da se nagodi sa mojim advokatom, da se napravi ugovor pod kakvim uslovima da ja dam intervju i televizija da to plati i na takav način može intervju, ako on neće da seče šta ću ja da pričam i da mi ne vadi iz konteksta. I pošto to njemu nije odgovoralo tako, ja sam ga odbijao jedno desetak puta sigurno, uhvati i pozove me direktno jedan od viših tih u službi.
STANDARD: (Kašalj)
STANDARD: Slušam, slušam.
SINĐELIĆ: Jesi tu?
SINĐELIĆ: A čuješ sve. I poenta priče da kao moramo da se vidimo, da će on da dođe i onda je došao tu i krenuo da me vrbuje i da mi priča priče, znaš, na neke kao fazon patriotske fore da sad ispade da nije u redu što nije uspeo prevrat u Crnu Goru maltene od istih likova koji su pravili problem zašto je pravljen prevrat u Crnoj Gori. Sad je druga priča, ispadoše oni veći Srbi od mene. Sve je to u redu, sve oni znaju kako i šta je bilo, ali da probamo mi to da okrenemo, kao sad je došlo drugo vreme, vreme da se sruši vlast, jel, tamo, kao ovome je dogorelo i kao treba ja da promenim izjavu, bilo bi najbolje da ja promenim tu izjavu. Ja mu kažem znaš šta pričaš čoveče, to je nemoguće. Prvo, reko, predali ste sve dokaze tamo, razumeš to sad ne može sad tako, sve se uklapa džabe ja mogu da menjam šta hoću, od tog nema ništa. Kaže samo ti promeni i ništa ne brini, dogovorićemo se mi kako šta sve. Uglavnom vidim ja da tu nema izlaza. Još veća fora što sam ja primetio pojačanu aktivnost njihovu tih dana, a i načuo sam malo izokola da će da pokušaju da me otmu. Ja normalno organizujem ekipu ljudi koja je bila stalno sa mnom da oni to ne mogu da urade, čak ni tad dok razgovaram sa njim. I onda on je bio prinuđen bukvalno da mora da se nagađa sa mnom. I da mi odmah 100 evra, znaš, a rekao mi bio da ponesem lap top. A znam šta hoće, hoće da pregleda. Da vide dal mogu nešto da izvuku.
SINĐELIĆ: Samo me saslušaj. Je li me čuješ?
STANDARD: Čujem odlično.
SINĐELIĆ: Reko džabe sam donosio ovaj lap top, ne radi mu testatura, mali prosuo nešto na testaturu nisam ja to ni koristio. I kaže on, pa kao znaš mogu ja to da ti pomognem, da ti namestim, tamo ovamo, a to je poenta samo da ga on uzme. I ništa, dam ja, nemam strah. Što kažu ništa nisam muv'o. I on to odnese, poenta priče daće mi telefon obećava mi ogromenu nagradu, velike pare.
STANDARD: Ja sam to slušao i kod Marića i više puta si to ponovio…
SINĐELIĆ: Samo ti je ovo da vidiš o čemu se radi.
STANDARD: Mene sad interesuje u kakvoj si ti situaciji sad?
SINĐELIĆ: Ma sad ću ti objasniti, skratiću ja priču ovu, nego bitno je ovo da znaš zbog nekih stvari da me ne bi u međuvremenu skembali, pa da ne znaš, jer je situacija mnogo nategnuta. Shvatićeš zašto je nategnuta iz ove priče. I čim smo se razišli ja sam iskoristio prvu priliku i sa svedocima otišao kod advokata, tj. advokatice i udradio unapred izjavu na koji način pokušavaju prislino da me nateraju da ja promenim izjavu. A cela priča se svodi, ne zanima njih da oni vade ove jadnike, ove Srbe, Dikića i ove, to njih ne interesuje. Njih interesuje da se okrene priča za ovu bandu iz DF-a. Ja njima kažem otvoreno tad, jel vi znate da vadite američke ljude i on mi kaže znamo, ali kaže mi nemamo druge ljude osim njih, kao moramo da ih izvučemo. Ja kažem jel znate šta su radili protiv nas protiv mene, ma kaže znamo mi sve al ljudi se brane ovo ono.. Znaš, maltene da mene kao izmiri sa njima. Ja kažem nemoj slučajno znači ja kad bi ih vidio, glavu bi im otkinuo. Ma kao nema potrebe za tim i tako. Poenta priče obećava se novac, samo da ja menjam izjavu i puna (nerazgovjetno) u Srbiji. I čak šta više čim dam izjavu ću da dobijem 800 evra i po 200 evra mesečno, neračunajući plus nagradu glavnu koju treba da dobijem naknadno, odnosno malo veću cifru. Ja kažem nije tu stvar u novcu, ljudi ovo ono, ja uglavnom, ja kupim vreme samo da se izvučem do advokata. I onda ja to sve napišem lepo kod advokata, na sedam stranica izjavu pisao, rukom potpisane stranice, datum sve.
STANDARD: Kojeg advokata?
SINĐELIĆ: Ne smem ovako da govorim, tražili su da nahvataju tog advokata posle. Bukvalno su bili spremni na sve da otmu izjavu, jer to bukvalno će da izbije mnogo veliki skandal zbogo ovoga, ovo će da bude gore nego ovo 16. jer su se oni umiješali u to i sad ćeš da vidiš gde njima ispada spembara. Ja sam tu izjavu napravio i pravio se lud. I postupao sve kako oni kažu, i kažu oni koju priču ja treba da pričam tu kod Marića, sve se ugovora, a Marić mene ne zove u međuvremenu. Ali sam ja dobio telefon od službe i služba me zove na njihov telefon i tu se ugovara i emisija kod Marića, to sve ima u porukama imaju pozivi, kad, šta. Ugovora se kad da mi se da novac, da se napravle lažni snimci. Znači oni navodni tajni snimci što su napravljeni, napravljeni su u dogovoru sa njima, ko da se pozove, gde da se sedi, kad da se dođe, šta da se snimi i šta da se priča. I da to izgleda kao da je taj. Zato što oni za svo vreme njihovog rada, koliko su pokušavali da me prevare i nahvataju nešto tajno nisu uspeli i na kraju su morali da vrbuju mene da ja budem udbaš kao ovi iz DF-a, ali da moj prvi udbaški zadatak bude da špijuniram sam sebe, ako me razumeš. Sad shvataš koliki je to skandal. I da plus moraju da me plate za to, da bi izvukli svoje ljude iz DF-a koji su mene izdali i ove ljude. To je skandal da nema gde. A sve to ima kroz telefone, poruke i sve. Ovde mi je i koverta od para od jedne ture od 200 evra. Jer sam posle dobio dve koverte kad sam išao na ta snimanja, dve koverte sa po 200 evra. Jedna od tih koverti je tu, drugu sam spalio. Jer sam vidio da prate šta ću radim i onda sam ja namerno spalio, kao tu kovertu prvu, od tih prvih 200 evra. I ima tamo sve kad sam predavao fleške sa snimcima tim kao tajnim snimcima. Što je najgore po njih što recimo potvrda da je ovo što pričam sve istina je upravo u tome što se ti snimci nalaze u rekordu u mom telefonu. Znači to su snimci od po nekoliko sati. Dva – tri takva snimka, navodna takva snimka cela.
STANDARD: U čijem intersu radi Marić, po tebi?
SINĐELIĆ: Ama čoveče nema šta po meni čovek je bukvalno pripadnik službe. Oni su sve ugovorili s njim i meni je samo poslata poruka da sutra, ne znam u koliko, u 12 -1 ne znam ni ja sad, što je fora što ja ne smem te telefone da diram sad ništa.
STANDARD: Da da razumijem.
SINĐELIĆ: Sutra u tolko i tolko da se pojaviš kod Marića. A paralelno sa tim su uklopili da ja dobijem sudski poziv za onu iz Obrenovca, da se kao pojavim na sudu. I šta su onda uradili, kako sam se ja pojavljivao kod Marića, a to je isti dan i isti sat, a on je znao da ja imam ovaj poziv, taj iz službe. I ja mu kažem to, a on mi kaže slušaj namerno ćemo da ti raspišemo poternicu, a ja tad nisam još tolko klavirio šta je poenta priče. Kao namerno ćemo da ti raspišemo poternicu preko ovog iz Obrenovca za nepojavljivanje u sudu da ispadne kao da država vrši pritisak na tebe. Kapiraš. Šta sam ja hteo. Ja sam sve hteo da postupim. Napravio sam prvo izjavu šta oni hoće i šta će da urade pa sam onda postupio upravo tako kako sam naveo u izjavi i odnosno dokazao sam kroz tu izjavu kako služba dovodi ljude u emisiju. Jer sam ja takvim nastupom hteo da dokažem kako su ljudi dovođeni na silu da pričaju priče protiv mene, da menjaju izjave koje su dali u Cnoj Gori i druge stvari. I onda sam ja to odradio profesionalno.
STANDARD: Slušaj da te pitam, ko ti je davao pare.
SINĐELIĆ: Ama čoveče služba direktno.
STANDARD: Aha, direktno
SINĐELIĆ: Kapiraš, ovaj je visoki zvaničnik službe…
STANDARD: Da, da, nije Marić.
SINĐELIĆ: Čoveče video sam ga…
STANDARD: Tamo kad si došao?
SINĐELIĆ: U zgradi gdje sam bio. I nema greške da je on tamo. Bukvalno i kad je bilo snimanje kod Marića on je bio prisutan tu u toku i posle snimanja. Bukvalno vozio me sa autobuske do tržnog centra Ušće pa sam ja uzimao taksi da idem do Marića, a on je već bio kod Marića, on i još ekipa njih tu. Neki lažni Rus kog su podvalili kao da priča sa mnom napolju, neka ženska kao i tako. Ja imam i račune u razmeni evra, ove što su oni dali kad sam ih razmenjivao tada i sve se podudara sa tim snimcima kad je snimano. Sačuvao sam račune iz restorana gde je snimano, autobuske karte i što je najgore po njih njihov telefon je kod mene, službin.
STANDARD: A zašto kod tebe Saša?
SINĐELIĆ: Pa zato što sam ja čim sam završio to snimanje, kapiraš, ja sam prva prilika jer je bio mnogo pojačan nadzor na mene. To su ekipe ljudi radile pratnju. Ja nisam smeo ništa da napišem, bilo šta o tome da mene pokušavaju da vrbuju i da ovim izdajnicima ja (nerazgovjetno). Ja sam bio nespreman nalazio sam se u pantalonama i majici u kojoj sam bio u intervjuu bukvalno i desilo se da sam sa drugarom morao da odem da uradim punomoćje za neki krš auto, neki moj tamo, i ovi su radili pratnju svega toga. Desilo se da sam bukvalno ispred policijske stanice u Kovinu, u restoranu, završio sam pored ovo za punomoćje i tako dalje i sedim tu sa tim drugarom i tim čovekom čiji je auto. I restoran je bukvalno pun policije, ovih iz službe koji prate i ovaj me poziva na telefon i počinje mi priču ovaj iz službe, počinje priču nešto kao kako sam ja njega prodo, ovo ono, ja mu kažem šta pričaš ti, ne razumem te čoveče o čemu pričaš. Pa znaš kao evo ti link vidi snimak CDM-a Ja pogledam snimak i vidim neko ozvučio auto, al šta, to što sam rekao u autu je apsolutno istina. I on kao znaš, ovo ono i počinje sa mnom tu nešto kao na, kako da ti objasnim, vidim ja da je to neprijateljski. I sad on ide na foru odmah gde je ta izjava i ko je advokat. Ja sam znao odmah šta, oni hoće da otmu izjavu koja je garant moje sigurnosti i posle toga bi sto posto bila i čistka. Pokupili bi telefon i sve ove tragove i ćao. I sad šta je poenta priče, mi smo bežali tu ulicama tamo ovamo odmah sam uleteo u prodavnicu prvu koju sam video gde je bilo kamere da ne mogu da mi priđu i kupio dve folije aluminijumske. Ovo za motanje mesa. I one telefone koji su, moj i službeni telefon, sam ugasio i umotao u te aluminijumkske folije. Potrošio sam dve folije na te telefone.
STANDARD: Iskusno, iskusno….
SINĐELIĆ: Umotao sam i moja dokumeta ova što imaju čipove i to. I ovog sam naterao da napravi još nekoliko osmica i tih od auta u pratnji bio je (nestaje signal na trenutak) beogradski crni, i jedan Pežo metalik sivi sa po dva čoveka. Ali čim sam našao mesto gde da iskočim ja sam iskočio i onda sam odatle pobegao u njive bukvalno. To je bilo veče. Al su mene oni videli i vikao je da stanem, nije pucao na mene nije žviždalo ništa oko mene nego onako samo mislili da mi naprave strah ili nešto. Ali kako god ja sam bukvalno bez prestanka trčao, lomio se preko nekih kanala, njiva šuma, tamo pored Dunava. Stigao sam bukvalno bio do rumunske granice. Tamo prema Beloj crkvi. Od Kovina. Pa sam odustao od prelaska za Rumuniju jer je bilo loše vreme. Onda sam se posle vratio malo nazad, pošto normalno zavarao sam im trag, pa sam prešao Dunav. Prvo sam probao da prođem kroz vodu, kao na splav, pa je naišao teretni brod pa sam se vratio nazad. Pa sam posle neke ribare uradio na foru dao im po hiljadarku dinara kao napio sam se tu prešao sam, ostavili me ovi moji, da me vrate na drugu stranu kao znaš. Glumim ja tu da sam pijan, uglavnom prebace oni mene i onda sam se krio po drugoj strani Dunava tamo.
STANDARD: Čekaj Saša, malo prekida. Mogu li da te pitam nešto, prekinem sekud?
SINĐELIĆ: Ajde.
STANDARD: Jesi li siguran ti da je to sve tako bilo jesi li možda zbog cijelih ovih događaja…. stres je veliki, neka paranoja, tako nešto. Pitam ono…. prosto, ljudski pitam?
SINĐELIĆ: Ma brate kakva paranoja kad je situacija takva da cela služba će da doživi skandal neviđenih razmera da se umešala u jedan sudski proces, razumeš. Zanjući da ono što pokušava da promeni je bilo napravljeno krivično delo, a oni prave novo krivično delo terajući svedoka…
STANDARD: Da da razumijem, nego prosto, alo Saša, alo…
STANDARD: Alo, alo Saša, alo, alo, jel se čujemo.
SINĐELIĆ: Ja tebe čujem.
STANDARD: E dobro je, nešto internet nije u redu.
SINĐELIĆ: Loš signal.
STANDARD: Ja, alo.
SINĐELIĆ: Vraćam se na skandal…
STANDARD: Prekida, vjerovatno je do tebe, ja sam na mjestu gdje ima intereta dobroga.
SINĐELIĆ: Da probam da prošetam negde. Sad, kakva je sad situacija?
STANDARD: Sad te čujem dobro,
SINĐELIĆ: Situacija takva da oni doživljavaju skandal neviđeni što se tiče svega toga…
STANDARD: Alo…
SINĐELIĆ: Opet prekida…
STANDARD: Da, da. Saša jel me čuješ?
SINĐELIĆ: Da i još ću ti skratim priču uglavnom pošto ja nisam imao ni novca ni opreme ništa, kapiraš. Imao sam nešto malo i štekunuo se kod poznanika za kojeg sam znao da neće nikad da ga nađu, jer sa njim nisam imao nikakve kontakte telefonima. Pa sam tu obezbedio nešto hrane, opreme za obući, tamo ovamo, bukvalno kupio neki skuterčić, motorčić stranac pa sam njime išao po njivama, planinama svuda. Za to vreme oni su nama tamo upali kući, upadali su svim mogućim prijateljima, to sam ja posle saznao sve, koji su imali ikakve veze sa mnom. I to je bukvalno išla služba saslušavala te ljude, gde sam ja, šta je. Ona kući je prijavila moj nestanak, razumeš, i policija je legalno bila po pitanju mog nestanka, ali niko neće da objavi javno da sam ja nestao. Jer sad ni službi nije u interesu da sam ja nestao pošto je ova moja pomenula zašto sam nestao, odnosno, ona sumnja da me digla služba i da ima još ljudi koji to sumnjaju.
STANDARD: Oni ne znaju gdje si ti sad?
SINĐELIĆ: Niko ne zna, ni ova moja gde sam. Ima ljudi koji znaju, ali to su moji ljudi od poverenja. Slušaj kakva situacija. Pošto oni su sigurno raspisali ovu poternicu, a i bez nje ja ne smem da se pojavljujem nigde ni na nikakvim javnim prevozima, vozilima i tako. Time. Jel me čuješ?
STANDARD: Da da čujem te, slušam te pažljivo.
SINĐELIĆ: Ja sam se isprebacivao bio bukvalno do blizine granice…
STANDARD: Koji dio?
SINĐELIĆ: J….. ti signal, evo sad se vratilo. I pošto je go teren kod Pazara i bilo hladno, ja sam probao da se tu malo švrćkam okolo, ali kad sam video da me tamo videla neka patrola, ja sam se vratio ovamo u dubinu Srbije i posle sam se prištekao kod jednog poznanika. I sad imao sam plan da idem na drugu stranu ka Brodarevu, tamo je bolje i ovo što su ovog novinara vratili odvade (nerazgovjetno, prekida)…dokumentarac išli do te mere da su upali i uhvatili taksistu koji je njih vozio da ga ispituju. Uprali su čoveku u 12 sati noću u tom selu, tom taksisti da ispituju taksistu zašto je on njih vozio. E zato su stavili nadzor ovom novinaru što je vraćan sa granice. Šekiju.
STANDARD: Da da čitao sam, jutros je i pisalo to u novinama.
SINĐELIĆ: Pročitao sam to. Zato je njemu stavljeno to praćenje da vidite da to nije zajebanicja. Oni koriste svaki mogući način da probaju da dođu do mene. To je sad stvar opstanka, da ne bi izbio skandal i što je najgore što to u potpunosti dokazuje da je postupak ovamo, što se tiče ove bande iz DF-a, ispravan. A šta je fora, njih ne interesuju ovi što su u postupku njih interesuje Mandić i Knežević. To njih interesuje, ništa drugo. Sve ostalo je nebitno, ovi mogu da ostanu i 500 godina u zatvor.
autor Samir Rastoder