Srijeda, 1 Februara, 2023
Rubrika:

Zluradost kao osnovni politički motiv

Jasno se može uvideti da šadenfrojde možda nije jedini, ali je sigurno jedan od glavnih motiva onih u Crnoj Gori, a i u Srbiji, koji odbacuju mogućnost participacije čitavog tzv. suverenističkog bloka u nekoj budućoj državnoj vlasti i uopšte u javnom životu, posebno DPS-a, usled percepcije da su svi kolektivno ''zaslužili'' da budu zauvek izbačeni iz društva. Međutim, problem sa zluradošću jeste da ona pripada ''tamnoj'' strani ljudske prirode jer je podstaknuta tuđom patnjom

Za aktuelno.me

Piše: Vlatko Sekulović

U našem (srpskom/crnogorskom/hrvatskom/bošnjačkom) jeziku postoji izreka „neka komšiji crkne krava“, lapidaran izraz osećanja zluradosti za koje narodi ovog prostora veruju da je, uz famozni „inat“, nesvojstveno drugim narodima, te da čini njihovu osobenost. Samostereotipije ove vrste u suštini se koriste radi definisanja, superiornog ili inferiornog, sopstvenog značaja, i ne predstavljaju specifičan kulturni konstrukt bilo kog naroda. Tako u nemačkom jeziku postoji reč šadenfrojde (schadenfreude), koji se koristi u savremenoj popularnoj kulturi kako bi se opisala zluradost. U čuvenoj crtanoj seriji Simpsonovi, odnos između Homera Simpsona i njegovog komšije Neda Flendersa je uveliko definisan šadenfrojdeom. Zluradost počiva na poređenju sa drugima i predstavlja jedan od osnovnih mehanizama učvršćivanja sebe, posebno kada je nisko osećanje sopstvene vrednosti, i iskazuje se u osećanju radosti kada druge zadesi nevolja, kako navodi prof. Ričard Smit u svojoj knjizi „Zluradost – šadenfrojde, tamna strana ljudske prirode“. Uvod o zluradosti je neophodan radi doprinosa analizi tumačenja aktuelnih zbivanja (društvenih pojava) u crnogorskom društvu, vodeći se uputstvom profesora Lukića, koji u svom delu „Osnovi sociologije“ ukazuje da se društvene pojave ne mogu razumeti, ako se iz analize izuzmu psihički elementi pojedinca.

Vlatko Sekulović

Tumačenja društvenih kretanja u Crnoj Gori od 2019. godine, tj. usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovesti, te sadašnji stepen disfunkcionalnosti crnogorskog društva zahtevaju analizu koja uključuje i motive ponašanja pojedinaca. Pravni argumenti tumača crnogorske zbilje, sadržinska analiza ovog akta i događaja koji su usledili, od litija do rezultata parlamentarnih izbora 2020. godine i sadašnje institucionalne krize, ne daje odgovor na uzročno-posledičnu vezu između ovih događaja. Političke analize donekle upotpunjuju sliku imajući u vidu osnovnu tezu na kojoj počivaju da je promenljivost vlasti jedna od osobina demokratski uređenih društava.  Prema zastupnicima ovog pristupa predmetne zakonske izmene dale su podsticaj zahtevu za smenom vlasti nakon tridesetogodišnje neprekidne vladavine iste političke elite koju je činio DPS sa svojim partnerima. Ovaj zahtev je naišao na bezrezervnu podršku većine međunarodnih političkih subjekata, bez obzira da li se radilo o državnim, partijskim ili nevladinim akterima. Šta više doimao se kao „prirodan“ i dotadašnjoj vlasti, koja je suprotno očekivanjima mnogih, mirno prihvatila izbornu volju građana i građanki u skladu s pretpostavljenim principom. Međutim, sagledavanje  sadašnje krize i prethodnog društvenog procesa sa stanovišta političke nauke ne daje potpunu sliku. Nedostatak se uočava u manjku uverljivog obrazloženja zašto danas politički akteri koji su došli na vlast 2020. godine,  uporno odbijaju da se politička kriza u Crnoj Gori reši na istovetan način kao i pre dve godine,  proverom volje građanki i građana na izborima, te eventualnom promenom odnosno smenom sa vlasti, ako ne svih, onda nekih od konstituenata sadašnje crnogorske vlade.

Sociološko tumačenje podržavaoca pobedničke koalicije na parlamentarnim izborima 2020. godine, uskače tamo gde političko iskazuje svoje ograničenje, te se prema ovom „proširenom“ pristupu navode nagomilane društvene protivrečnosti (korupcija, organizovani kriminal, tradicija ideoloških podela iz II Svetskog rata) iz  perioda pre 2020. godine kao razlog sadašnje političke i institucionalne krize u Crnoj Gori. Shodno tome navedene društvene protivrečnosti mogu biti razrešene i prevaziđene isključivo pod dva uslova: potpunim isključenjem iz društva (političkog i javnog života) DPS-a, njegovih članova i članica (ostrakizmom) i neograničenom (institucionalno ili vremenski) vlašću koalicije partija koje su pobedile na izborima 2020. godine. Ipak ni sociološki pristup tumača crnogorskih društvenih kretanja koji podržavaju sadašnju crnogorsku vladu, ne daje celovit odgovor na protivrečnosti koje su nastale nakon promene vlasti na republičkom nivou 2020. godine. Prostom opservacijom može se uočiti da su već navedenim društvenim problemima pridodati novi: Crna Gora je postala dubiozan partner u okviru NATO, diskreditacija procesa pristupanja EU, urušavanje velikih privrednih sistema (nacionalna aviokompanija, EPCG, KAP, Železara), finansiranje sistema socijalne zaštite i blokiran institucionalni okvir procesa odlučivanja. Ovaj proces raskida sa nasleđem „ancien regime“ DPS-a, kako su više puta ultimativno zahtevali čelnici DF-a, bio je najvidljiviji u oblasti obrazovanja, sa masovnim otpuštanjem nastavnih kadrova i direktora. Bivša ministarka Bratić pokušala je da sprovede čistku po ugledu na „riforma Gentile“ koju su fašisti sproveli u Italiji ubrzo nakon Marša na Rim i dolasku na vlast 1922. godine kada je „socijalističko i demomasonsko“ nastavno osoblje iz prethodnog perioda liberalizma, zamenjeno  fašističkim kadrovima. Sličnosti sa periodom fašizma, odnosno italijanskog nacionalizma, i post-litijaške Crne Gore su evidentne, ali uprkos tome brojni tumači društvene zbilje u Crnoj Gori i Srbiji, uporno odbijaju takva poređenja, pa čak i spinuju ovaj primer aluzijama na Veneciju umesto Rima. Nije lako shvatiti razloge takvog ponašanja, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, posebno onih koji su se istakli u svom zalaganju za očuvanje multikulturne i multietničke Crne Gore u najtežem periodu njene istorije, devedesetim godinama prošlog veka. Prema njihovom shvatanju rešenje za sve crnogorske probleme svodi se na magični rituala odstranjivanja DPS-a i njenog lidera Đukanovića iz društvenog života ove male, ali ponosite političke zajednice.

Nedostaci analiza koje nude pravne i političke nauke ili sociologija, ukazuju da se mora pribeći psihologiji radi utvrđivanja motiva zastupnika gore navedenih tumačenja crnogorske zbilje. Jedan od mogućih odgovora nudi i šadenfrojde, naslađivanje nevoljama onih koji su do juče, tj. 2020. godine, bili na vlasti. Slučaj bivše predsednice Vrhovnog suda, Vesne Medenice, paradigmatičan je primer zluradosti putem „divljenja kroz omalovažavanje“. Njen iskaz da nikad ne bi napustila svog sina koji je pritvoren u Crnoj Gori, naveden kao argument da ne postoji osnov za bojazan od bekstva kao razloga za određivanje pritvora, i koji je usvojen od strane nadležne više sudske instance, dočekan je sa zluradim komentarima i zahtevima za „posebnim“ preispitivanjem sudske odluke o ukidanju pritvora od strane nadležnog ministra i drugih zvaničnika. Dakle, jasno se može uvideti da šadenfrojde možda nije jedini, ali je sigurno jedan od glavnih motiva onih u Crnoj Gori, a i u Srbiji, koji odbacuju mogućnost participacije čitavog tzv. suverenističkog bloka u nekoj budućoj državnoj vlasti i uopšte u javnom životu, posebno DPS-a, usled percepcije da su svi kolektivno „zaslužili“ da budu zauvek izbačeni iz društva. Međutim, problem sa zluradošću jeste da ona pripada „tamnoj“ strani ljudske prirode jer je podstaknuta tuđom patnjom. Šadenfrojde, iako uobičajeno bezazlena, može postati, ako je ideologizovana, kao što je to slučaj sa nacionalizmom, determinanta koja vodi ka putu eliminacije političkih protivnika ili istrebljenja čitavih zajednica poput Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. Potisnuti šadenfrojde iz javnog diskursa je uslov objektivnijeg tumačenja društvenih kretanja u Crnoj Gori, a u tome može pomoći i primer Abrahama Linkolna, kako navodi Smit, koji je zluradosti suprotstavio empatiju rečima: „sa zlobom ni prema kome, s milosrđem za sve.“.

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta

 

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Komentari

1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
Pregedaj sve
cikoticka.
07.12.2022-01:45 01:45

moj pokojni otac je govorio”jedan je iz inata go*vno izijo” -“dijete moje inat je raditi nesto protiv sebe a to se nikad dobrim ne zavrsi”