piše: Slavko Mandić

Noćna mora srbijanske zvanične politike, i najvećim dijelom opozicione, nije zloglasni koronavirus. I dalje je to crnogorski predsjednik Milo Đukanović, koji ih valjda, svojim ignorisanjem njihovog postojanja, ubada više od same žaoke virusa. Samo rijetki na tom kontaminiranom prostoru, raspomamljenom od mržnje prema svom „bratskom“ susjedu, ostaće zdravog razuma. Toliko rijetki da se u tom potoku srama ne vide i ne čuju.
Prednjače srbijanski poluproizvodi, tzv mediji kojima je zajednički imenitelj nemanje časti, dostojanstva, obraza, ničega ljudskog. Oni su satkani od laži, obmana, etiketiranja, podmetanja, kleveta i uvreda. Drugo ništa niti znaju niti su ikada znali. Dodvorači svakoj vlasti koja ih angažuje, stvoreni da budu pakost i istinski zlovirus sopstvenom narodu, oni riju i rovare, zavodeći zavedene, neuke i neznavene. Plaćeni da bezočno lažu, predstavljajući se kao borci za diskriminisani srpski narod u Crnoj Gori, njihovih prava i sloboda, oni plasiraju sve ono što tamošnja vlast i ovdašnji najveći dio opozicije traži kao potporu za vlastite neuspjehe.

U tome ih, poput braće od tetaka, podupiru i pojedini domaći glasnogovornici, huškači i NVO urlikači.

Crna Gora je kriva što se najduže odupirala koronavirusu. Što je uvela mjere na kojima joj je zahvalita međunarodna zdravstvena javnost i što je odlučna da ovu borbu dobije. Kriva je što se pobrinula za svoje državljane koji su se nalazili u inostranstvu i prevezla ih doma. Valjda je kriva i što je  Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 26.03.2020. godine izjavio: „Napravio sam samo jednu grešku, pustio sam dijasporu u zemlju! Da je nisam napravio imali bismo četiri puta manje problema.“ –.

Dakle, Vučiću nije problem koronavirus koliko sopstveni narod. To je kazao on, jasno i glasno i na to je reagovala srpska dijaspora zahtijevajući suđenje Vučiću poslije ukidanja vanrednog stanja. Na sajtu Koreni.rs, autor opširnog teksta „Srpska dijaspora zahteva suđenje Vučiću posle ukidanja vanrednog stanja“, dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar koji živi i radi u Njemačkoj, napisao je, između ostalog:

Ovaj odgovor „Velikom Vođi“ napisan je u uverenju, da bi ga sa zadovoljstvom potpisala velika većina ljudi u srpskoj dijaspori, a takođe i u matici. Autor ovog teksta je šokiran ovom besramnom Vučićevom izjavom u kojoj je srpsku dijasporu, od čijih deviznih uplata i donacija živi četvrtina Srbije poslednjih 35 godina, proglasio za veliku grešku!

Iznenađen sam velikim odzivom čitalaca Korena na prethodni tekst „ Vučiću sram te bilo – pokrenuo si lov na dijasporu!“ – videti  http://www.koreni.rs/vucicu-sram-te-bilo-pokrenuo-si-lov-na-srpsku-dijasporu/, u kojem se raskrinkava Vučićev veleizdajnički plan, da u slučaju neuspešne odbrane od epidemije virusa korona sav teret svali na srpsku dijasporu kao glavnog uzročnika katastrofe. Naime, on i njegovi medijski čauši – Vučićević (urednik Informera), Marić (urednik Hepija), Sarapa (novinar Pinka), Milovanović (Srpski telegraf) i niz drugih – već danima bez ikakvog povoda beskrupulozno i obesno optužuju srpsku dijasporu, da je ona navodno masovno unela virus korona u Srbiju – sa 6000 zaraženih ljudi! Ali, sramno prećutkuju da su Vučićevi prijatelji Kokeza i drugi funkcioneri fudbalskog saveza Srbije, doneli virus iz Milana i danima se šetali po Beogradu, bez da su bili u karantinu, i tako zarazili hiljade ljudi.

Dr Kulić, dalje u tekstu navodi da je srpska dijaspora prozrela Vučićeve namjere da svoju krivicu prebaci na nju i odlučila da više neće ćutati i da neće biti krava muzara aktuelne veleizdajničke vlasti. U ovom tekstu srpska dijaspora traži od sudskih organa u Srbiji da se poslije ukidanja vanrednog stanja sudi Vučiću za podsticanje podjela i socijalnih tenzija između matice i dijaspore i zato što ne dozvoljava ulazak građana Srbije u svoju zemlju kao i da se posle ukidanja vanrednog stanja sudi Vučičevim medijskim čaušima i ljekarima za obmanjivnje javnosti i dovođenja u opasnost i teške zablude.

Još je prijedloga srpske dijaspore, ali tim problemom neka se bave oni.

O ovome se u Srbiji ćuti. Zato su pune stranice Mila i Crne Gore. U tekstovima imamo red lelekača nad sudbinom srpskog naroda u Crnoj Gori, a onda red tamošnjih. Kao onlajn čizburger, samo što ovaj ima ukus i miris, a onaj porvi je  bez ukusa i miriše na ništa.

Digla se pomama kod pomenute družine što Crna Gora neće da prihvati poklon, bratske respiratore od Srbina Ace. Radi se o onim respiratorima koje je Aca ukrao Crnoj Gori, pa kad je vidio da to nije baš politički profitabilno, onda je brže bolje pokušao da ispravi tu glupost nudeći ih navodno kao poklon. Znao je Acika da Crna Gora ima dostojanstvo i da na to nikada neće pristati. Zato ih i nudi. Ali kome? Kukumakao mu Andrija Mandić, pa on odlučio da mu ih pokloni i konačno spasi Srbe u Crnoj Gori, samo da ne dolaze u Srbiju. Onda je zakukao i domaći Šćekić da i njemu treba jedan komad. Daće pater i njemu, i drugima koliko god treba. A svi znaju da se radi o šarenoj laži, najeftinijoj mogućoj, kojoj uzajamno pripadaju poklisari ovakvog politikanstva.

Na kraju, možda može biti od koristi za one koji brino o Crnoj Gori. Milo Đukanović je u Crnoj Gori i radi svoj posao, kao što to čine i ostali u crnogorskog društvenom i političkom sistemu naše zemlje.
Ne trebaju nam respiratori jer imamo svoje i nabavićemo ih još za naš novac.

Srpskom narodu iskrene želje da pobijedi opaki virus, sa što manje žrtava i što prije.
Da im se oporavi privreda ali i politika i medijska slika. Ako je to ikako moguće, bar kad je ovo drugo i treće u pitanju. Posebno u odnosu prema Crnoj Gori.

 

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve