Deset ili pedeset ljeta nakon što lipšem, biće mi štampane sabrane pjesme, i hoću da, u dodatku na kraju zadnjeg toma, stoje pjesme koje sam prepisao. Što je nekad zaguljenije no kad ih vadiš iz glave. Vitgenštajn kaže: “O čemu se ne može govoriti, o tom se mora ćutati”.
Ako ne možeš ćutati, ima resavska škola.
HITLEROVI EVROPSKI POMAGAČI
NAVIKAVANJE
Marijan Turski kaže: “U Aušvicu je bilo minus 20 ili 25 stepeni. Isjekao sam vreću od cementa da bih napravio potkošulju, ali me esesovac vidio i gotovo na smrt premlatio”. Upire prstom u mene dok oživljava trenutak od prije 75 godina i kaže: „Du hast Deutsches Vermögen gestholen“ – Ukrao si njemačku imovinu.
Sjetio se zakona protiv Jevreja koje su nacisti 1933. donijeli. Jevreji nisu smjeli da sjede na nekim klupama u parku ni da plivaju u nekim jezerima. „Mogli biste pomisliti – to je neprijatno. U redu, ne možete da plivate na nekim mjestima, pa šta? U Berlinu ima mnogo mjesta za plivanje. Ne možeš da sjediš na ovoj klupi, ali ima drugih gdje možeš. Tako su se žrtve, počinioci i posmatrači navikavali na novo stanje. A to je vodilo u geto, koncentracioni logor, Logor smrti… Aušvic nije pao s neba. Ljudi su se na njega navikavali i postajali ravnodušni“.
DEMJANJUK
Demjanjuk je do pred kraj Drugog svjetskog rat bio čuvar u logoru Flosenburg, gdje je premješten iz SS logora Sobibor u današnjoj Poljskoj. Bio je Ukrajinac i jedan od 5.000 ljudi koji su pomogli nacistima da počine zločin milenijuma.
Bivši čuvar, pokojni Ignat Danilčenko,1949. i 1979. godine je izjavio da je Demjanjuk bio „iskusan i efikasan čuvar“ koji je odvozio Jevreje u gasne komore. „To se radilo svakodnevno.“ Oni koji su preživjeli logore s čuvarima poput Demjanjuka, kad o njemu govore, ne pokazuju želju za osvetom.
Američki psihoanalitičar Džek Teri, u Demjanjukovo vrijeme logoraš Iz Flosenberga kaže da bi Demjanjuk bio dovoljno kažnjen „ako u Ćeliji provode makar jedan dan“.Logoraš iz Sobibora Tomas Blat kaže da mu je „svejedno hoće li će Demjanjuk otići u zatvor, meni je suđenje važno. Želim istinu“, a Demjanjuk može da pruži informacije o Sobiboru i o užasnom svijetu pomagača u holokaustu.
Лекар
Пре него што се Јевреји скину, СС-обершарфирер Херман Михаел одржао би им говор, и често је носио бели мантил како би заварао људе да јe пред њима лекаp. Pекао би им да ће бити послати на рад, aли пре тога морају се окупати и прoћи дезинфекцију да би се спречила могућа епидемија заразних болести.
NA PREKO 4 000 KILOMETRA
Istoričar Feliks Tih procenjuje da je oko 125.000 Poljaka spasavalo Jevreje. Jasno je da zločinci uvek čine manjinu jednog naroda. Nemci su se oslonili na tu manjinu. Esesovci, policija i vojska nisu imali dovoljno ljudi da pretraže sve oblasti gde su nacističke vođe planirale da pobiju sve Jevreje.
Na 4.000 kilometara, od Bretanje do Kavkaza, riješili su da pohvataju žrtve, deportuju ih u logore ili na obližnja stratišta, spriječe svaki pokušaj bjekstva, iskopaju masovne grobnice i da izvrše svoja zlodjela. Pomagači često su bili nemilosrdni kao Hitlerovi koljači.
Stručnjaci kao što je Diter Pol iz Njemačkog instituta za savremenu istoriju procjenjuju da je više od 200.000 stranaca – otprilike koliko Njemaca i Austrijanaca – „pripremalo, izvršavalo i pomagalo u izvršenju ubistava“. To nameće neugodna pitanja, i berlinski istoričar Goc Ali počeo ih je postavljati prije nekoliko godina: da li je Konačno rešenje zapravo bilo „Evropski projekat koji se ne može objasniti tek posebnim okolnostima u njemačkoj istoriji?“ Bez stranih pomagača, mnogo hiljada, možda i miliona Jevreja bi preživjelo.
BLAT
Bez pomagača Nemci ne bi uspeli da ubiju 250.000 Jevreja u Sobiboru, kaže bivši logoraš Blat. Ukrajinci su čuvali logor, izvodili Jevreje iz vagona i kamiona nakon dolaska u logor i batinama ih uterivali u gasne komore.U to vreme Blat je bio plavokosi dečak i pokušao je da se ponaša kao hrišćansko dete u svom gradiću Izbici u Poljskoj. Nije nosio žutu zvezdu i trudio se da deluje samouvereno kad nabasa na uniformisana lica. Ali izdali su ga bezbroj puta – Nemci su isplaćivali novčane nagrade za informacije o Jevrejima – i uvek je jedva uspevao da pobegne.
POGLEDAJTE POLJAKE
Istoričar Gros je napisao: Pogledajte Poljake koji su zasluženo ponosni na anti-nacistički otpor svog društva, a zapravo su tokom rata ubili više Jevreja nego Njemaca.
U Vroclavu 2011. pripadnici „Svepoljske omladine“ zapalili su lutku sa Grosovim likom. Ritual spaljivanja lutke obučene u tradicionalnu jevrejsku odeću ponovljen je u Vroclavu novembra 2015. godine. Na mitingu protiv (muslimanskih) izbjeglica.
Predsjednik Duda pokrenuo je inicijativu da se Grosu oduzme orden Zasluga koji je 1996. godine dobio „Za izvanredna naučna dostignuća“, i da se pokrene sudska istraga protiv Grosa.
JEDAN SVJEDOK
Za Njemce je 300 Jevreja predstavljalo 300 neprijatelja čovečanstva. Za Litvance je to značilo 300 pari pantalona i 300 pari čizama.
NACIONALNA PROSLAVA
Pukovnik sjeverne armije njemačke vojske, 27. juna 1941, prolazio je pored benzinske stanice u litvanskom gradu Kaunasu, okružene gomilom ljudi. Uzvikivali su „bravo“ i aplaudirali, majke su dizale djecu na ramena da bolje vide. Približio da vidi o čemu se radi, kasnije to zapisao.
„Na betonskom parkingu stajao je plavokos muškarac od oko 25 godina, srednje visine, i odmarao se oslonjen na drvenu palicu Debljine ljudske ruke, koja mu je dosezala do grudi. Oko njegovih nogu ležalo je 15-20 ljudskih tijela. Ti ljudi su bili ili već mrtvi, Ili su umirali. Iz crijeva je tekla voda koja je spirala krv u slivnik. Samo nekoliko koraka iza njega stajalo je dvadesetak ljudi – okruženih nekolicinom naoružanih civila – koji su u tišini čekali svoje gnusno pogubljenje. Na kratki znak rukom, sledeći je iskoračio i zatučen je palicom, a publika je na svaki udarac klicala. Nakon što ih je sve pobio, plavokosi ubica se popeo na hrpu leševa i zasvirao harmoniku. Publika je zapjevala litvansku himnu, kao da je ta orgija ubistava bila nacionalna proslava.
TRAUMATIZIRANA DRUŠTVA
Pogromi Jevreja,koje je lokalno stanovništvo izvršilo u Poljskoj 1941. bili su zasnovani na tezi da su Jevreji osnov sovjetske vlasti, jer je u jednom trenutku u pojedinim dijelovima sovjetske birokratije bilo mnogo komunista jevrejskog porijekla. Zbog toga su mnogi krivili Jevreje za zločine počinjene od 1939. do 1941. u doba Sovjetske okupacije Istočne Poljske.
Staljinova tajna policija ubijala je ili slala u gulage stvarne ili izmišljene protivnike režima u baltičkim zemljama, Istočnoj Poljskoj i Ukrajini. Kako su njemačke trupe napredovale, Sovjeti su za sobom ostavljali duboko traumatizirana društva od Baltika do Karpata – i mnogo svježih masovnih grobnica. Dubina mržnje prema Jevrejima ogleda se i u činjenici da je u Poljskoj nakon završetka rata 1945. najmanje 600, a možda čak na hiljade Jevreja koji su preživeli holokaust stradalo u rukama bijesne rulje.
HOLANDIJA
U Holandiji je postojalo posebno tijelo koje je za račun Njemaca tragalo za Jevrejima i popisivalo imovinu onih koji su se sakrili ili već bili deportovani.„Kancelarija za popis kućanstva“ plaćala je 7.50 guldena za svakog lociranog Jevrejina – danas oko 40 evra.
Ad van Limpt proučio je istorijska dokumenta i došao do zaključka da je samo između marta i juna 1943. tako pronađeno 6.800 Jevreja i da je najmanje pedeset četvoro ljudi jednom ili više puta učestvovalo u ovom lovu. „Većina njih se samo time bavila mjesecima“.
Vođa jedinice bio je automehaničar Vim Henike, očito sa dobrim vezama u amsterdamskom podzemlju, i razvio mrežu doušnika koji su mu javljali gdje se kriju Jevreji. Oko 10.000 Jevreja iz Holandije ubijeno je u koncentracionim logorima, neuporedivo više nego onih iz Belgije ili Francuske.A za razliku od francuskih, holandski kolaboracionisti kažnjeni su nakon rata. Do 1951. na sud je izvedeno oko 16.000 ljudi i većina njih je osuđena.
ITALIJANSKI VOJNI KOMANDANT
Italijanski vojni komandant u Mostaru (u današnjoj Bosni) odbio je da protjeruje Jevreje iz njihovih kuća, jer su, kako je rekao, takve akcije „protivne časti italijanske vojske“. To nije bio jedini takav slučaj. Ali nema sumnje da je marionetska vlada Benita Musolinija iz 1943. svesrdno učestvovala u progonu
Jevreja: više od 9.000 italijanskih Jevreja deportirano je u logore smrti.
DANCI
Kada je 1943. trebalo da počne deportacija danskih Jevreja, veliki dio stanovništva pomogao im je da se sklone u Švedsku, ili ih je krio kod svojih kuća. Oko 98% od ukupno 7.500 danskih Jevreja preživjelo je Drugi svetski rat.