Banke u Crnoj Gori su tokom avgusta odobrile skoro 72 miliona eura kredita, po prosječnoj nominalnoj kamatnoj stopi (NKS) od 5,17, odnosno 5,89 odsto za efektivnu kamatnu stopu (EKS) na godišnjem nivou od ukupnog iznosa kredita, podaci su Centralne banke Crne Gore, pišu Dnevne novine.
Samo u proteklom mjesecu, firme su pozajmile 41,02 miliona eura, građani 30,09 miliona, a uz državna preduzeća, inostrane firme, nevladine i neprofitne organizacije, ukupna zaduženja iznose 71,96 miliona eura.
Od početka godine ukupno je podignuto 676,04 miliona eura kredita. Najviše su se zadužile kompanije 348,53 miliona, građani su pozajmili 251,06 miliona, javna preduzeća i ona u stranom vlasništvu još 63,35 miliona, Vlada i lokalne uprave još 6,66 miliona, nevladine i neprofitne organizacije 5,45 miliona, a banke milion eura.
Kamate koje plaćaju i finansijske i druge kompanije za uzete kredite znatno sunižeu odnosu na one za fizička lica, i varirale su u zavisnosti od tipa poslovanja. Najniže su za banke i ostale finansijske institucije i trenutno u prosjeku iznose 2,9 odsto za NKS, odnosno tri odsto EKS. Državna i lokalne uprave, uključujući agencije, institucije i fondove, zaduživale su se uz NKS od 3,31 odnosno, EKS od 3,48 odsto, dok su kompanije imale mogućnost da novac pozajmljuju uz nominalnih 4,15 odsto, te efektivnih 4,47 odsto kamate.
Prosjek za zaduživanje građana bio je 6,49 odsto za NKS, a 7,22 odsto EKS na godišnjem nivou od ukupnog iznosa kredita.
Kada je u pitanju namjena, najniže nominalne kamatne stope su za kupovinu akcija, gdje EKS prosjeku iznosi3,23 odsto. Slijedi 3,91 odsto za potrošačke kredite namijenjene kupovini robe široke potrošnje, pa 3,95 odsto kamate na pozajmice firmama za investicione programe, te 4,18 odsto za likvidnost i 4,38 odsto za ostale namjene. Za nabavku osnovnih sredstava firme mogu pozajmiti novac kod banaka po EKS od 4,45 odsto, za gradnju i adaptaciju objekata sa 4,79 odsto, a refinansiranje postojećih kredita 5,24 odsto. Kad je u pitanju kupovina, EKS na kredite za stanove je u prosjeku 5,27 odsto, zazemljišta 5,75 odsto, a za vozila 5,59 odsto.
U slučaju pozajmica gdje banka stavlja pod hipoteku nekretninu klijenta, kamata je 6,53 odsto, dok je za pripremu turističke sezone 7,77 odsto. Najviše kamate su i dalje za pozajmice u gotovini 8,22 odsto, ali su daleko iznad one za poljoprivrednike -9,83 odsto, i za obrazovanje 11,81 odsto.
Banke su tokom avgusta građanima odobrile kredite vrijedne 30,09 miliona, a kompanijama 41,87 miliona eura. Najviše novca 24,14 milion eura-pozajmili su privrednici kako bi uspjeli da obezbijede likvidnost, a samim tim i održe ,,u životu” kompanije, od kojih će 10,79 miliona biti vraćeno za godinu od uzimanja sredstava.
Iz banaka su pozajmljena 21,4 miliona eura u gotovini, od čega čak 18,74 miliona na period duži od godinu. I postojeći krediti su refinansirani u značajnom iznosu -12,12 miliona eura, od čega će 10,12 miliona biti vraćeno za više od 12 mjeseci. Za kupovinu stanova su dati krediti ukupne vrijednosti 6,46 miliona eura, za gradnju 233 miliona, investicije 2,3 miliona, a nabavku osnovnih sredstava 1,11 miliona eura.
Najpovoljnija štednja do tri mjeseca
Prosječne pasivne kamatne stope na godišnjem nivou, namijenjene onima koji novčana sredstva drže u bankama, u prosjeku su iznosila 0,35 odsto. Konkretno, kompanije su u prosjeku dobijale 0,24 odsto, a stanovništvo 0,48 odsto iznose deponovane na godinu.
Najviša kamatna stopa za štednju sredstava kompanija, od 2,12 odsto, odnosi se na iznose koji se u bankama čuvaju duže od pet godina, a najmanja na rok do tri mjeseca – 1,09 odsto, dok depoziti po viđenju vlasnicima donose 0,02 odsto vrijednosti na godišnjem nivou.
Kuriozitet je svakako da građani najveći prinos od štednje mogu očekivati ako novac deponuju na period do tri mjeseca 1,69 odsto, dok za period između tri i pet godina dobijaju 1,66 odsto sredstava na godišnjem nivou. Sada je najniža prosječna kamata za novac oročen na period duži od pet godina 1,25 odsto.