Cijene električne energije na berzi trenutno miruju-zbog vremenskih prilika potrošnja je relativno mala, pa se trenutno kreće oko 200 eura /MWh. To je i dalje duplo skuplje od kupovine iz domaćih izvora – tako cijena struje po megavat-satu iz vjetroelektrana iznosi manje od 100 eura. Ova razlika je posebno značajna ako se ima u vidu da smo struju uvozili i od 500 do 1000 eura po /MWh.
Pitanje je jasno – zašto Crna Gora koja je bogata potencijalima u energetici, nema više sopstvenih izvora?
Kome je odgovaralo da država bude energetski uvozno zavisna zemlja, što se dokazalo u proteklom periodu kada je, zbog agresije Rusije na Ukrajinu, došlo do poremećaja na tržištu energenata što je rezultiralo skokom cijena. Na sve to, ni hidrometeorološke prilike nijesu išle na ruku energetskim subjektima – sušni periodi su bili dugi, a Crna Gora „kratka“ za stabilne izvore energijom.
Činjenica je da su vlade Demokratske partije socijalista (DPS) imale više pokušaja da valorizuju potencijal u ovoj oblasti kojim je naša država bogata – od izgradnje Bloka II TE Pljevlja, tendera za rudnik i termoelektranu na Maoču, izgradnje hidrocentrala na Morači, Komarnici, do mikro i malih HE, vjetroelektrana, solara… Da li su donosioci odluka u ovim projektima trebali da imaju više upornosti, komunikacija sa stručnom i laičkom javnošću, pitanje je za analizu.
Ono što je takođe fakat je da je gotovo svaki projekat Vlade nailazio je na oštro protivljenje tadašnje opozicije ali i dijela NVO sektora. Tu je prednjačila Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS. Iako bez stručnog znanja i kapaciteta da se bavi ekspertskim pitanjima iz oblasti energetike ali i zaštite životne sredine, MANS je, u saradnji sa Green Home-om minirao sve projekte kojima bi se postigla energetska nezavisnost. Ono što su izbjegavali da objasne građanima je upravo situacija koja se sada dešava – ukoliko nema struje na domaćem tržištu, moraćemo da je uvozimo. Po cijeni koju određuje onaj koji je prodaje.
Pred građanima Crne Gore je bila samo jedna dilema – da li žele da imaju struju ili ne. Električna energija, kao i svaka druga roba, mora da se proizvede ili da se kupi. Ako se kupuje, pitanje cijene više nije u rukama Crne Gore, već proizvođača i uvoznika, a svako od njih hoće da zaradi na račun građana Crne Gore.
Elektroprivreda već mjesecima uvozi struju pa je od januara do kraja avgusta ostvarila gubitak od 60,9 miliona eura. Predviđanja nijesu optimistična – za decembar se kreću oko 300 do 400 eura po megavat satu, a slično je i za sljedeću godinu. To je otprilike 10 -12 puta više od cijene po kojoj EPCG prodaje svojim potrošačima. Plansko miniranje projekata stiglo je na naplatu-a ko će da podnese konačni ceh i koliki će on da bude, pokazaće vrijeme.
L.P.Đ.
NVO..a pogotovo MANS je jedna antidrzavna kriminalna organizacija..
Jer nam EPCG vodi jedan uličar posrbica i klovan kao sto je milutin djukanovic koji je obicni fasista a znamo sada da je posrbicama cilj da crnu goru bankrotiraju da uniste sve zivo da bi nam picousti dao 5 6 milijardi eura i danas kupi tj da se srbiji doda 25 opstina sto i jes cilj posrbica ali uz pomoc URE
E zato su prosli u hrvatskoj i na kosovu 90ih jer znalo ako srbi budu u vecini u tim drzavama razvalice ih i pripojiti srbiji
Pa valjda znate
Cim je neonacista uličar posrbica milutin djukanovic postavljen odmah se znalo da je proces rusenja crne gore