Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić govorio je na zajedničkoj konferenciji za medije misije Međunarodnog monetarnog fonda, Vlade Crne Gore i Centralne banke Crne Gore, na kojoj je, između ostalog, bilo riječi i o efektima programa Evropa sad 1.
„Sve što bih istakao jeste da u decembru 2021. godine nismo bili u mogućnosti da predvidimo šta će se desiti u svijetu u februaru 2022, a što je imalo veliki uticaj i na Crnu Goru. Tako da je super što su stvari ispale baš dobro i bez sumnje mogu reći da podaci pokazuju da ne samo što je ostvaren napredak u poreskom sistemu, što je bila intencija mjera koje su bile u Evropi sad 1, već možemo vidjeti da su zaposlenost, ukupna potrošnja i ukupan rast takođe imali korist od ovog programa”, poručio je šef misije MMF-a za Crnu Goru Šrikant Seshadri.
Premijer Spajić je izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao „Srikant Seshadri, šef misije MMF- a, danas potvrdio ispravnost programa Evropa sad 1 i načina na koji je sproveden, uprkos velikom protivljenju sa raznih adresa. Program je uticao na povećanje zarada, ali je imao i brojne druge pozitivne efekte. Idemo dalje. Isti epilog očekujemo i kada sprovedemo program Evropa sad 2”, poručio je Spajić.
Tokom izlaganja premijer je kazao da sve zaključke Misije MMF-a Vlada Crne Gore uzima kao osnov za kreiranje buduće fiskalne strategije.
„Ako znamo da Crna Gora nije donijela Fiskalnu strategiju od 2021. godine i Strategiju upravljanja javnim dugom od 2018. godine, jasno je da je to pitanje jedno od najvećih prioriteta ove Vlade”, istakao je on.
Spajić je kazao da Vlada nije imala vremena da, usljed kratkih rokova, sve mjere implementira u Budžet te istakao da će dodatne mjere fiskalne konsolidacije biti sastavni dio Fiskalne strategije.
„Na tom planu očekujemo tehničku podršku MMF-a koji posjeduje veliko iskustvo i ekspertizu”, poručio je premijer.
Drugačije preraspodijeliti novac
Stav MMF-a je da je za “zdravije javne finansije” potrebno drugačije preraspodjeliti novac koji se troši na socijalne transfere tako da se on usmjeri ka najugorženijim kategorijama stanovništva, da se obuzda rast fonda zarada u javnom sektoru, kao i da se u realizaciji kapitalnih projekata uključe uprave koje su zaduženje za njihovo sprovođenje da bi se za najvrednije projekte dobio novac.
“Jačanje kapaciteta nedavno podijeljene Poreske uprave i Uprave carina će biti ključno za povećanje fiskalnih prihoda na najlakši mogući način. Uspostavljanje potpuno funkcionalnog Fiskalnog savjeta i bolji nadzor nad preduzećima u državnom vlasništvi tako da stvaraju manje ukupno opterećenje za budžet, predstavljaće korisno nadopunjavanje fiskalnih napora Vlade”, kazao je Seshadri.
Seahadri je kazao da misija MMF nije vidjela program “Evropa sad 2” pa ne može da ga detaljnije komentariše, te da se minimalna i prosječna plata mogu povećati, ali da to bude fiskalno održivo. On je dodao da je cilj da se dođe do toga da opšte oporezivanje može da nadoknadi koji god instrument se bude koristio za povećanje prosječne zarade.
“Imam potpuno povjerenje i nadu na osnovu razgovora sa ministrom finansija, da će oni uvijek imati u vidu cilj fiskalne održivosti kada budu to radili”, naveo je Seshadri.
On je kazao da država nije nadoknadila gubitak prihoda koji je nastao zbog programa “Evropa sad 1”.
Premijer nije precizirao da li se može očekivati da država uđe u aranžman sa MMF-om, a na pitanje kada će se država zadužiti za novac koji joj nedostaje u ovoj godini odgvorio je da” to nije bitno”.
“Zadužićemo se kada bude dobar trenutak na tržištu”, istakao je Spajić.
Procjena MMF-a je da će crngorska ekonomija rasti u ovoj godini po stopi od 3,7 procenata, da će rast turizma u 2024. biti na umjerenom nivou, a ako ne bude bilo dodatnih neto priliva migranata, vjerovatno će doći i do usporavanja rasta potrošnje.
“Stoga se očekuju da ukupan ekonomski rast bude na umjerenom nivou od 3,7 procenata”, istakao je Seshadrija.
Iz MMF-a su upozorili da je sve veći razlika između kamatnih stopa na kredite i kamatnih stopa na depozite podstakao snažne profite u bankarskom sektoru.
“Visoki nivoi likvidnosti, visoka tržišna koncentracija u bankarskom sektoru, ograničene mogućnosti za profitabilno krediteriranje, kao i izazovi za lokalne deponente da iskoriste veće prinose u inostranstvu ili njihova “sklonost davanja prednosti domaćem tržištu” vjerovatni su pokretači niskih stopa na depozite. U tom smislu, razvoj maloprodajnog tržišta državnih obveznica bi pomogao da se obezbijedi diverzifikacija za štediše”, preporuka je MMFa.
Seshadri je naveo da se može posegnuti za ograničenjem kamata na kredite, ali da to ne bi dalo rezultat jer bi banke mogle da naplate veće naknade i da međunarodno iskustvo govori da to nije isplativo.