U Crnoj Gori se, u prethodnih sedam godina, značajno povećao udio učešća kapitala iz autoritarnih, hibridnih režima u direktnim stranim investicijama. Iako je u tom periodu javno proklamovana politika “prozapadne” orijentacije države, ekonomski odnosi sa inostranstvom su u velikoj mjeri zavisili od država koje ne pripadaju tom vrijednosnom opredjeljenju, kazao je izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Dragan Koprivica.
Kako je naveo, ukoliko želi zaista biti evropska, odnosno realizovati ciljeve proklamovane u ekspozeu mandatara, pred Vladom Crne Gore je veoma važan i naporan posao: potrebno je usvojiti novu politiku privlačenja stranih investicija i uvesti set mehanizama kako bi se zaustavila dominacija korozivnog kapitala koji potencijalno može imati izuzetno negativan uticaj na spoljnopolitičko opredjeljenje i ukupno funkcionisanje države.
“Prvi koraci Vlade i najava dolaska investitora iz demokratskih zemalja ohrabruju, ali je taj set ad hoc aktivnosti potrebno povezati i pretvoriti u funkcionalnu i dobro osmišljenu politiku, čiji je cilj da korozivni kapital bude zamijenjen konstruktivnim. Ovaj posao neće biti lak, zahtijeva mnogo energije i napora ali je to jedini put da se prekine licemjerna politika prethodnih vlada”, istakao je Koprivica.
Takođe dodaje, učešće kapitala iz zemalja koje list Ekonomist klasifikuje kao potpune demokratije rapidno se smanjio sa 56,6 odsto u 2015. na 22,7 odsto u 2021. godini. U istim referentnim godinama, udio kapitala iz autoritarnih i/ili hibridnih režima popeo sa 18,1 na 35 odsto. U nekim godinama ovog perioda odnos priliva kapitala iz demokratskih i nedemokratskih država je bio još nepovoljniji.
“Zanimljivo je da je u posljednje dvije došlo do značajnog povećanja investicija iz Rusije za 41,4 odsto u 2020 u odnosu na 2019. i 66,2 odsto u 2021. u odnosu na 2020 godinu. Priliv investicija u 2021. godini iz Rusije i iz država autoritarnog ili hibridnog režima čini 35 odsto ukupnih stranih investicija”, kazao je izvžršni direktor CDT-a.
Ukoliko bi koristili Freedom House rang listu po kojoj se Srbija smatra hibridnim režimom, tada bi učešće ovog kapitala činilo čak 43,5 odsto ukupnih investicija. Kad imamo na umu ove podatke postavlja se pitanje da li je odlaganje usvajanja sankcija Rusiji zaista bilo pitanje nerazumijevanja unutar Vlade, ili je u pitanju bilo nešto mnogo veće i značajnije.
“Da bi se postepeno prevazilazilo trenutno stanje, uz značajno povećanje diplomatskih napora, borbe za vladavinu prava i političku odlučnost, dalekovidost i iskrenost, potrebno je ispuniti nekoliko važnih mjera:
• Poboljšati zakonski okvir kroz uvođenje obavezujućih mehanizama kontrole stranih investicija (skrining investicija);
• Objavljivanje registra podataka o stvarnim vlasnicima kompanija i puna implementacija Pete direktive EU o sprečavanju pranja novca;
• Jačanje kontrolnih mehanizama u postupku dodjeljivanja i praćenju efekata državne pomoći u ostvarenju ciljeva zbog kojih je dodijeljena;
• Jačanje povoljnog i predvidivog poslovnog ambijenta;
• Osnažiti Regionalnu agendu za investicije država Zapadnog Balkana istraživanjima o uticaju stranog kapitala na ekonomsku i političku stabilnost države u koju dolazi”, zaključuje Koprivica.