Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i uz finansijsku podršku EU – organizovala je dvodnevni ekspertski sastanak posvećen jačanju kapaciteta za pripremljenost i odgovor na krizne situacije u javnom zdravstvu.
Za potrebe organizacije sastanka SZO je mobilisala međunarodni tim eksperata zadužen za izradu SOP-ova (standardnih operativnih procedura) za nadzor, procjenu rizika, komunikaciju rizika i aktivaciju Javnog zdravstvenog operativnog centra za vanredne situacije (PHEOC), koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje ovog Centra. Sastanak je održan uz aktivno učešće vodećih epidemiologa, IT eksperata i stručnjaka Instituta za javno zdravlje i Ministarstva zdravlja, te predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji imaju bogato iskustvo u radu tokom vanrednih okolnosti.
Sastanak je pratila radionica koju su vodili eksperti SZO – posvećena uspostavljanju PHEOC-a, koji će biti središte za bolju koordinaciju pripreme, odgovora i oporavka u vanrednim situacijama javnog zdravstva. Efikasan odgovor na krize traži operativan PHEOC i precizno definisane operativne procedure. Zdravstvene krize, epidemije, poplave, zemljotresi i druge prirodne nepogode većih razmjera, koje ugrožavaju život i zdravlje ljudi, te materijalna dobra i životnu sredinu, ali i sve veća očekivanja stanovništva u pogledu kvaliteta zdravstvenih usluga – dovode u pitanje održivost i otpornost zdravstvenih sistema.
Direktor IJZ, dr Igor Galić istakao je da je povećanje otpornosti i održivosti zdravstvenog sistema u Crnoj Gori jedan od glavnih ciljeva strukturnih reformi koje realizujemo kroz uspostavljanje ovog Centra, te da se radovi na izgradnji zgrade Centra odvijaju u skladu sa planom.
,, Osnivanje Centara kao sto je PHEOC ojačaće spremnost, efikasnost i otpornosti sistema javnog zdravstva u Crnoj Gori. Pored toga, strateško planiranje ljudskih resursa u zdravstvu jedan je od značajnijih izazova za Crnu Goru, a rad na unapređenju njihovih znanja, vještina i angažovanja tokom velikih vanrednih zdravstvenih situacija, usmjeren je ka ostvarivanju ciljeva zdravstvenog sistema u cjelini. Planiranje ljudskih resursa u sistemu zdravstva je temeljni alat koji osigurava dostupnost dobre i kvalitetne zdravstvene zaštite za sve, čime direktno utičemo na bolje zdravstveno stanje stanovništva i osiguranje održivosti zdravstvenog Sistema u cjelini, zaključio je Galić.’’
Direktorica kancelarije SZO u Crnoj Gori, dr Mina Brajovićizrazila je zadovoljstvo dinamikom izvođenja radova na zgradi PHEOC Centra, i istakla da će Priručnik za upravljanje Centrom koji SZO razvija – definisati svrhu i mandat Centra, te propisati detaljne smjernice za upravljanje i rad prilikom pripreme i odgovora na vanredne situacije u javnom zdravstvu.
,,PHEOC će kao Centar za koordinaciju svih resursa koje treba mobilisati za efikasan odgovor na zdravstvene krize, biti okosnica naconalnih kapaciteta za pripremljnost i odgovor na vanredne situacije u zdravstvu. Njegovo uspostavljanje ojačaće sistem javnog zdravstva u Crnoj Gori kako bismo kao društvo spremnije dočekali buduće zdravstvene prijetnje. Polazeći od ključne lekcije naučene tokom pandemije da snažan odgovor traži široka partnerstva, SZO implementira ovaj proces insistirajući na saradnji svih relevatnih sektora – u prvom redu sektora zdravstva i unutrašnjih poslova. Nema sigurnosti bez zdravstvene sigurnosti. Procedure su važne samo ukoliko postoje funkcionalna znanja i vještine onih koji će ih sprovoditi u vrijeme kriza, a koji će u kontinuitetu raditi na unapređivaju svojih vještina ne samo tokom kriza, već i tokom redovnih okolnosti’’,zaključila je dr Brajović.
Smjernice SZO pomoći će da se najbolje prakse prilagode lokalnim okolnostima u cilju prevencije, ranog otkrivanja i odgovora na vanredne situacije u javnom zdravstvu, a dr Brajović je najavila i podršku organizaciji simulacione vježbe za testiranje SOP-ova i praktičnih znanja u cilju podizanja nacionalnih kapaciteta za odgovor na hitne slučajeve.
Tokom radionice koju su vodili ekspert SZO-a Pol Koks i Ibrahim Ravi, koji imaju bogato iskustvo u oblasti epidemiologije i upravljanja kriznim situacijama u javnom zdravstvu tokom pandemija i elementarnih nepogoda u uslovima ograničenih resursa – razmijenjene su najbolje prakse iz partnerskih zemalja EU i iskustva efikasnog odgovora na krizne situacije. Za crnogorske prilike, važno je bilo čuti uporedno iskustvo Rumunije čiji sistem upravljanja vanrednim situacijama zapošljava 55,000 ljudi, koji godišnje intervenišu u više od 8 miliona vanrednih situacija različitog obuhvata. Iskustvo Rumunije tokom pandemije COVID-19, na radionici je predstavio državni sekretar i rukovodilac Odsjeka za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, dr Raed Arafat.
Radionica je organizovana u okviru projekta ,,Pružanje podrške uspostavljanju Javnog zdravstvenog operativnog centra za vanredne situacije (PHEOC)“ koji finansira EU, a sprovodi Svjetska zdravstvena organizacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje .