Gotovo polovina crnogorskih građana smatra da je stepen angažovanosti institucija u Crnoj Gori na rješavanju problema trgovine ljudima na niskom nivou, pokazalo je istraživanje Centra za bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja „Defendologija“.
Istraživanje o trgovini ljudima je sprovedeno u maju na uzorku od 1000 ispitanika koji su neposredno popunili anketni list u Beranama, Bijelom Polju, Podgorici, Nikšiću, Kotoru i Tivtu i uzorku od 222 ispitanika koji su anketni obrazac popunjavali online.
Predstavnica Centra za bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja „Defendologija“, Jelena Milić, kazala je predstavljajući nalaze terenskog istraživanja da je 23,3 odsto ispitanika istaklo da je njihovo znanje o trgovini ljudima na nezadovoljavajućem nivou, dok ih je 42,8 istaklo istaklo da je njihovo znanje zadovoljavajuće.
„Kao najčešći oblik trgovine ljudima pojedinačno ispitanici u 5,4 odsto slučajeva prepoznaju prosjačenje, u 5,3 odsto vršenje kriminalnih aktivnosti, u 3,3 odsto prodaja organa i u 3,1 odsto prinudna prostitucija“, istakla je Milić na pres konferenciji.
Prema njenim riječima, 10,2 odsto ispitanika prepoznaje da se Crna Gora suočava sa problemom trgovine ljudima u velikoj mjeri, njih 37,8 odsto ističe da je trgovina ljudima u Crnoj Gori zastupljena u maloj mjeri, dok ih je 17,9 odsto odgovorilo da ne zna da li u Crnoj Gori postoji trgovina ljudima.
„53,5 odsto ispitanika je odgovorilo pozitivno da je prosjačenje oblik trgovine ljudima, njih 57,5 odsto zna da novac koji je prikupljen prosjačenjem uzima osoba koja je organizovala prosjačenje, 71,8 odsto ispitanika je odgovorilo da nije ispravno davati djeci novac na ulici“, navela je Milić.
Kazala je da 83,2 odsto ispitanika prepoznaje da je ugovoreni brak oblik trgovine ljudima.
„Na pitanje:„Šta najviše utiče na korisnika seksualnih usluga da prestane ili ne počne koristiti ovakvu vrstu usluge?” 31,9 odsto ispitanika smatra da je najbolja motivacija da neko prestane koristiti seksualne usluge ili da se uopšte kloni te vrste usluge strah od kazne, njih 15,5 odsto smatra da je najbolja motivacija za prestanak strah od otkrivanja, samo je 6,9 odsto svjesno opasnosti od povećanog rizika prenosivih bolesti. Takođe, visok procenat ispitanika, njih 33,6 odsto smatra da motivacija leži u kombinaciji svih ponuđenih modaliteta“, kazala je Milić.
Na pitanje kome bi se ispitanici obratili ukoliko bi došli u kontakt sa žrtvom trgovine ljudima, Milić je rekla da ih je 32,8 odsto kazalo da bi se obratilo policiji, 6,4 odsto Centru za socijalni rad.
„Kad je u pitanju stepen angažovanosti institucija u Crnoj Gori na rješavanju problema trgovine ljudima, 45,9 odsto ispitanika smatra da je na niskom nivou, 19,7 odsto da je na srednjem nivou, 1,6 odsto da ne zna na kojem je nivou“, rekla je Milić.
Dodala je da je istraživanje pokazalo da 52,2 odsto građana nije upoznato sa SOS linijom, dok ih 45,8 odsto upoznato.
„Na pitanje: „Na koji način ste informisani o borbi protiv trgovine ljudima” 35 odsto ispitanika ističe da su informacije o borbi protiv trgovine ljudima dobijali putem interneta, njih 10,5 odsto je informacije na ovu temu dobijalo putem elektronskih medija, njih 5,3 odsto putem štampanih medija, a promotivni flajeri i posteri bilbordi se nisko kotiraju u odgovorima ispitanika i to 2,6 odsto odnosno 1,3 odsto“, rekla je Milić.
Kazala je da je na pitanje: u kojoj mjeri na problem trgovine ljudima ukazuju crnogorski mediji 51 odsto ispitanika konstatovalo da crnogorski mediji vrlo malo ukazuju na ovaj problem, 15 odsto da mediji uopšte ne ukazuju na ovaj problem ukupnoj crnogorskoj javnosti, a njih 19 odsto ističe da taj nivo pažnje koji se u medijima poklanja ovoj problematici postoji, ali ne u dovoljnoj mjeri.
„Na pitanje: „Da li ste upoznati sa nekim organizacijama koje se bave antitrafikingom?” 76,2 odsto ispitanika odgovara negativno. Od onih koji su odgovorili pozitivno, njih 5,5 odsto prepoznaje NVO sektor kaoorganizacije koje se bave ovom problematikom. Od NVO organizacija, 8,2 odsto prepoznaje NVO Centar za romske inicijative, 4,5 odsto Centar za bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja „Crne Gore „Defendologija“, rekla je Milić.
Kad je u pitanju online istraživanje, Milić je ukazala da 9,9 odsto ispitanika svoje znanje o problemu trgovine ljudima ocjenjuje kao vrlo dobro. 29,7 odsto kao dobro, dok njih 28,4 odsto svoje znanje ocjenjuje kao nezadovoljavajuće.
„U određivanju načina trgovine ljudima 86 odsto ispitanika smatra da se ona sprovodi obmanom i prevarom, njih 73 odsto zloupotrebom teškog položaja žrtve, 68,5 odsto da se trgovina sprovodi prijetrnjom i upotrebom sile i 64,9 odsto otmicom. Za razliku od ovih rezultata u neposredno sprovedenom istraživanju ispitanici su sa samo 6,2 odsto označili otmicu kao način izvršenja akta trgovine ljudima“, navela je Milić.
Kada je riječ o oblicima trgovine ljudim, kako je kazala, ispitanici u najvećem stepenu percipiraju prinudnu prostituciju i to u 79,7 odsto slučajeva, zatim slijede prodaja organa 74,8 odsto, prosjačenje u 73,9 odsto, prostitucija, lažno usvajanje, vršenje kriminalnih aktivnosti.
„Na pitanje: „U kojoj mjeri je trgovina ljudima zastupljena u Crnoj Gori ?” 27,5 odsto ispitanika je odgovorilo da ne zna, 23 odsto njih je odgovorilo da postoji mala zastupljenost, dok je njih 36 odsto odgovorilo da u Crnoj Gori postoji, ali u nekom srednjem obimu“, rekla je Milić.
Prema njenim riječima, 54,5 odsto ispitanika je prosjačenje označilo kao oblik trgovine ljudima, 12,8 odsto njih ne zna da li je prosjačenje oblik trafikinga, dok njih 23 odsto ističe da je prosjačenje oblik trgovine ljudima samo ukoliko se radi o prosjačenju u kojem su uključena djeca.
„93,7 odsto ispitanika smatra da su ugovoreni brakovi oblik trgovine ljudima što je izuzetno visok procenat i pokazuje da su kampanje koje su obrađivale tu temu dale pozitivan rezultat. 73,4 odsto ispitanika smatra da je strah od kazne najčešći razlog da se prestane sa korišćenjem seksualnih usluga, 60,8 odsto smatra da je to strah od otkrivanja, dok 29,7 odsto smatra da je to strah od mogućnosti prenosa bolesti“, navela je Milić.
Načelnica Odjeljenja za borbu protiv trgovine ljudima, Tijana Šuković, rekla je da će rezultati ovog istraživanja poslužiti tom odjeljenju da razvije aktivnosti u pravcu daljeg sprovođenja mjera koje će doprinijeti porastu nivoa znanja šire javnosti o fenomenu trgovine ljudima.
„Strategija za borbu proti trgovine ljudima, koju je Vlada usvojila 2019. godine, trenutno se nalazi na sredini perioda implementacije. Upravo ovo istraživanje će nam biti pokazatelj koliki je napredak postignut od momenta usvajanja strateških ciljeva od 2019. godine do sredine perioda implemetacije“, navela je Šuković.
Pojasnila je da na operativnom nivou funkcioniše više timova koji su zaduženi za identifikaciju potencijalnih i žrtava trgovine ljudima, navodeći da je jedan takav Tim za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima.
„U toku 2020. godine, Tim je održao devet sastanaka i četiri puta izašao na teren. Sproveden je postupak formalne identifikacije u odnosu na 13 osoba. Za devet osoba je Tim donio status žrtava trgovine ljudima, pet osoba je identifikovano kao žrtve sklapanja nedozvoljenog braka i jedna muška osoba kao žrtva sklapanja nedozvoljenog braka. Svih šest osoba je maloljetno i nastanjeno je na teritorji Crne Gore“, navela je Šuković.
Kazala je da je Tim identifikovao tri ženske punoljetne osobe kao žrtve trgovine ljudima, tačnije seksualne eksploatacije, a porijeklom su iz Rusije.
Istraživanje je sprovedeno u okviru zajedničkog projekta UN „Aktiviraj! „Integrisana socijalna zaštita i zapošljavanje za ubrzanje napretka mladih u Crnoj Gori“, koji finansira Zajednički SDG fond, a sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM).