Ponedjeljak, 4 Marta, 2024
Rubrika:

Evropska unija i pet izazova u ovoj godini

Rat u Ukrajini, proširenje EU na koje po dvije decenije čekaju balkanske zemlje, ali i mogući povratak Donalda Trampa na vlast u SAD. To je tek deo izazova sa kojima će se suočiti Evropska unija

Rat u Ukrajini, proširenje EU na koje po dvije decenije čekaju balkanske zemlje, ali i mogući povratak Donalda Trampa na vlast u SAD. To je tek deo izazova sa kojima će se suočiti Evropska unija.

Prvi izazov – rat Rusije u Ukrajini

Članice EU stalno su ponavljale obećanje da će podržavati Ukrajinu koliko je potrebno, pošto bi ruska pobjeda ugrozila bezbjednost Evrope. Da li će se EU držati tog zaklinjanja i sljedeće godine?

U Briselu se trenutno dosta priča o osipanju solidarnosti i umoru od rata. Evropska unija ulaže ogromne napore da jednoglasno usvoji pomoć Ukrajini. Strategija prema kojoj je Ukrajini prepušteno da li sa Rusijom pregovara ili ne, može 2024. biti dovedena u pitanje.

„Naš cilj mora da bude trajni i pravedan mir, ne još jedan zamrznuti sukob“, kaže predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Najbolji put Ukrajine do stabilnosti i blagostanja jeste članstvo u Evropskoj uniji. Za Ukrajinu koja ponovo jača Evropa je odgovor“, kazala je ona.

Drugi izazov – proširenje Evropske unije

Time Ursula von der Lajen govori o koraku koji za mnoge članice ide i prebrzo i predaleko. Brisel bi s Ukrajinom i Moldavijom trebalo da započne pristupne pregovore ove godine.

Članstvo ratom razrušene Ukrajine bilo bi skopčano s enormnim troškovima za Evropsku uniju. Zato su čak i veliki politički prijatelji Ukrajine, kao što su Poljska ili baltičke države, počeli da se pribojavaju takvog scenarija.

Te države primaju daleko više iz Brisela nego što uplaćuju, ali bi se prijemom Ukrajine situacija mogla obrnuti. Doduše, pregovori bi počeli, ali bi do punopravnog članstva protekle godine, ako ne i decenije, umiruju uznemirene članice visoki činovnici Unije.

Države Zapadnog Balkana, koje sve žele da postanu punopravne članice, a u evropskoj čekaonici su provele i po dvije decenije, s nezadovoljstvom posmatraju rekordnu brzinu s kojom se razvijaju napori Ukrajine i Moldavije da obezbijede članstvo u EU.

Za Crnu Goru, Albaniju i Sjevernu Makedoniju mogli bi se odrediti konkretni datumi pristupanja, između ostalog i zbog toga da bi se suzbio ruski i kineski uticaj na Balkanu.

Za Srbiju i Kosovo su ti izgledi skromniji, jer međuetnički sukob parališe ukupni napredak. Bosna i Hercegovina se s mukom bori da prevaziđe status disfunkcionalne države. Tamo je sukob bosanskih Srba sa ostalim narodima, koji podgrijava Rusija, najveća kočnica.

Treći izazov – reforme Evropske unije

Prije prijema novih članica Evropska unija mora da reformiše svoje procese odlučivanja i način finansiranja. „Sposobnost za prijem“ može da ponudi samo suverena, ekonomski jaka Evropa – to odavno tvrdi francuski predsjednik Emanuel Makron.

I njemačka Vlada je predložila više većinskog odlučivanja umjesto jednoglasnosti. Upućeni briselski krugovi nijesu sigurni šta će biti od takvih predloga. Ako se jednoglasno zaključivanje želi ukinuti, ta odluka mora da se donese – jednoglasno.

Proteklih nekoliko godina EU nije mogla da urazumi Poljsku i Mađarsku koje su bezobzirno koristile svoj veto. Postupak zbog deficita u vladavini prava ne daje rezultate. Tokom godine 2024. protivnik Evropske unije Viktor Orban i dalje će čvrsto vladati u Mađarskoj. U Poljskoj postoji nada, jer je kormilo preuzeo bivši predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk, proevropski političar.

Prije 20 godina, poslije pristupanja osam srednjoevropskih i istočnoevropskih država, kao i ostrvskih država Malte i Kipra, EU je uz nešto oklevanja usvojila „Lisabonske ugovore“.

Oni su do danas osnova za rad saveza država. Moraju li ti ugovori da se prilagode? Ta diskusija će biti sve prisutnija tokom 2024.

Četvrti izazov – Donald Tramp

Ako radikalni republikanac Donald Tramp ponovo postane američki predsjednik, Evropsku uniju i evropski dio NATO očekuju teška vremena. Najvažniji saveznik u podršci Ukrajini i zauzdavanju Rusije, kao i u trgovinskim pitanjima, mogao bi otpasti. Da bi odobrovoljila Trampa, EU bi mogla da ponudi da sama finansira vojnu pomoć Ukrajini.

Donald Tramp bi od Evrope tražio više para za NATO i Ukrajinu

Njemačko-američka trgovačka komora računa s tim da će Donald Tramp uvesti čitav niz kaznenih carina za Evropljane. Evropska unija bi morala da učini isto. Obim trgovine i ekonomski rast bi se smanjili. Da li bi Tramp dodatno pogoršao loše odnose sa Kinom, koja je najvažniji trgovinski partner niza članica Evropske unije?

Peti izazov: Izbori za Evropski parlament

Početkom juna 400 miliona građana Evropske unije s pravom glasa izabraće svoje predstavnike za Evropski parlament. To je u teoriji. U praksi je prošli put glasalo oko 200 miliona birača. Očekuje se ponovo pobjeda demohrišćana, ali i rast radikalnih desničara i populista.

Najvažnija tema za građane je, prema anketama, njihova ekonomska situacija i standard. Ukrajina, migracije, reforme Unije i proširenje su prema tim anketama od manjeg značaja za odluku za koga će glasati.

Vjerovatno će njemačka političarka Ursula fon der Lajen ostati predsjednica Evropske komisije. Novi saziv Evropskog parlamenta morao bi da joj potvrdi mandat, ali predložilo bi je 27 šefova država i vlada.

Uprkos kritici mnogi ljudi vide budućnost EU pozitivno

Osim tih velikih izazova, naredna godina donosi i niz važnih zadataka za Brisel. Reforma postupka za dodjelu političkog azila, oko koje se lome koplja, trebala bi kao takozvani migracioni paket steći status obavezujućeg zakona.

Isto tako EU mora da formuliše nova pravila za budžetsko zaduživanje svojih članica. Potreban je i zakon za regulisanje vještačke inteligencije. Moraju se obezbijediti nove investicije u zelenu tehnologiju.

Evropska unija će, pored budžeta od 1,1 biliona eura za narednih sedam godina, zahtijevati dodatnih 66 milijardi eura. Članice se opiru, a to je potencijalni sukob između sjevernih država koje više daju u budžet i južnih koje više troše.

Sve to ne zaokuplja previše građane. Oni po anketama smatraju da imaju premalo uticaja na odluke u Briselu, ali su uprkos tome optimisti kada je riječ o budućnosti Evropske unije. Prosječno 60 odsto ispitanika ima taj stav.

Najgori rezultat je izmjeren u zemlji koja je jedna od osnivačica Evropske unije – u Francuskoj. Tu je optimista ispod 50 odsto, što je najmanji procenat u cijeloj Evropskoj uniji. U Danskoj je izmjeren najveći procenat optimista – 86 odsto.

A u Njemačkoj 58 odsto ispitanika pozitivno vidi razvoj Evropske unije tokom naredne godine.

IzvorDW

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Komentari

Subscribe
Notify of

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve