Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj pozvao je Uniju da pojača podršku Ukrajini, dok Mađarska prijeti da će, na samitu ove sedmice, staviti veto na veću podršku toj ratom razorenoj zemlji.
Strahovi da bi evropska podrška Ukrajini mogla biti ometena rastu u isto vrijeme dok je podrška ključnog saveznika Kijeva, Sjedinjenih Američkih Država, dovedena u sumnju protivljenjem republikanaca u američkom Kongresu.
“Nadam se da evropsko jedinstvo neće biti narušeno, jer ovo nije trenutak da oslabimo našu podršku Ukrajini”, rekao je Borelj uoči sastanka ministara spoljnih poslova članica EU, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Lideri EU održaće u četvrtak ključni sastanak uoči kojeg mađarski premijer Viktor Orban, najveći saveznik Rusije u EU, prijeti da će blokirati milijarde pomoći i odložiti pregovore o članstvu Kijeva u EU.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je danas da bi bilo “razorno” i za Ukrajinu i za EU ako evropski lideri toj zemlji ne daju zeleno svjetlo za početak pregovore o članstvu na samitu.
“Ne mogu da zamislim, ne želim ni da govorim o razornim posljedicama koje će nastati ako Savjet (EU) ne donese ovu odluku”, rekao je Kuleba novinarima po dolasku na sastanak sa ministrima spoljnih poslova EU u Briselu.
Evropske diplomate vjeruju da Orban koči podršku Ukrajini kako bi izvršio pritisak na Brisel da oslobodi milijarde EUR podrške EU Budimpešti zamrznute zbog spora oko vladavine prava.
Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen nazvala je poziciju Mađarske “veoma, veoma žalosnom”.
“Od ključnog je značaja da nastavimo da pomažemo Ukrajini onoliko dugo koliko je potrebno, i to ne samo zbog Ukrajine, već i zbog nas”, rekla je Valtonen.
Letonski ministar spoljnih poslova Krisjanis Karins rekao je da je pozicija Mađarske izazov.
“U Evropi smo se suočili s mnogim izazovima, unutrašnjim izazovima u prošlosti, i svaki put smo ih prevazišli”, rekao je Karins.
Na samitu ove sedmice EU razmatra sporazume o davanju dodatne finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi EUR, dopunjavanju fonda za oružje Kijevu sa pet milijardi EUR i odobravanju Kijevu početak pristupnih pregovora sljedeće godine.