Nedjelja, 16 Juna, 2024
Rubrika:

Vučić, pobjednik svih srpskih poraza

Pitanje od milion dolara glasi: Zašto tzv. opozicioni politički faktori u Srbiji ne insistiraju na razrešenju Vučića? Umesto toga već više od deset godina, izlaskom na unapred izgubljene izbore ili bojkotom, daju legitimitet ličnoj despotiji jednog neostvarenog fudbalskog huligana.

Piše: Milojko Pantić

Tvorac komunističke utopije Karl Marks bio je u pravu kada je napisao da istorija ima tendenciju da se ponavlja – prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.

Srpska verzija te istine izgleda ovako: Za koji dan, 9. juna, navršiće se četvrt veka kako je dosadašnji najveći srpski politički zločinac Slobodan Milošević, tzv. Kumanovski sporazum kojim je zaustavljena tragedija odnosno rat na Kosovu i bombardovanje Srbije i Crne Gore, proglasio pobedom SR Jugoslavije nad NATO paktom.

Tačno 25 godina kasnije Aleksandar Vučić srpsku istoriju beščašća pretvara u farsu, tako što izglasavanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, sa 84 glasa ZA, 68 uzdržanih i 19 PROTIV, kao vlasnik Srbije, proglašava za svoju pobedu.

Po njegovoj huliganskoj svesti 69 uzdržanih u glasanju, od kojih je mnoge kupio našim parama, automatski je protiv rezolucije.

Ne može huligan da razume da je zločin koji se ne prašta i ubistvo sarajevskih Romea i Julije, srpskog momka Boška Brkića i bošnjačke devojke Admire Ismić, snajperskim hicem sa okolnih brda, prilikom pokušaja bekstva iz četiri godine bombardovanog Sarajeva, a kamoli genocid u Srebrenici.

Slika neustavnog predsednika Srbije ogrnutog srpskom zastavom u sali Skupštine Ujedinjenih nacija, najbolje objašnjava moju tvrdnju da je on neostvareni fudbalski huligan. Jer takvu sliku ne možete videti nigde osim na tribinama sportskih objekata.

Da li ste ikada videli bilo kog državnika da je od državne zastave napravio kaftan.

Farsu je zaokružio tako što je svojim ministrima u tzv. Vladi, naredio da gledaju direktan prenos iz Njujorka u sali Predsedništva, i to tako što su svi, kao u nekom lutkarskom teatru, najveći simbol države njenu zastavu, pretvorili u svilene kaftane, kako je moja baba zvala svoj vuneni ogrtač. A njegov i njihov odnos prema državi Srbiji i njenom simbolu zastavi, pokazuje svakodnevna slika ispred zgrade Parlamenta.

Oni toliko vole Srbiju i njenu zastavu, tako su velike patriote, da simbol državnosti pretvaraju u pocepane krpe kojima prolaznici brišu obuću posle kiše.

Ljubav prema domovini i državi nosi se u srcu i to svakog poštenog, moralnog i časnog čoveka sputava da radi protivzakonita dela.

Poštovanje Ustava i zakona države, poštovanje naroda čiji si predsednik, pokazuje se istinom a ne lažnim obećanjima zarad izbornih rezultata, kriminalnim radnjama i zaštitom onih koji se noževima i šakama obračunavaju sa neistomišljenicima.

A o uništavanju te države, njenog kulturnog nasleđa, istorije, zdravstva, obrazovanja, da i ne govorimo.

Uzalud je veliki dečji pesnik Ljubivoje Ršumović još pre pola veka poručivao: Domovina se brani lepotom i čašću i znanjem.

Domovina se brani životom i lepim vaspitanjem.

Naš problem sa kriminalcima na vlasti je veći nego što normalan čovek može da zamisli.

U ovoj zemlji je uništena država i sve njene institucije. Demokratija je pretvorena u ličnu despotiju jednog psihodeličnog neostvarenog fudbalskog huligana.

Pod plaštom politike njegovi mafijaški gubari pustoše Srbiju tako i toliko da u njoj ni lišće na grani neće ostati.

To ropstvo u Srbiji traje toliko da smo se i mi navikli na život u zarobljeništvu pa više i ne vidimo lance kojima smo okovani.

Mnogi ne razmišljajući gutaju njegovu nebuloznu udicu kada pred Skupštinom UN kaže, citiram: „Kako ćete objasniti da je ovo užasno ubijanje i zločin u Srebrenici nad više od 8.000 ljudi, veće od ubijanja miliona recimo u Drugom svetskom ratu“, – kraj citata.

Objašnjeno je beslovesni huliganu još 1946. tako, što su za genocid nad milionima civila u Drugom svetskom ratu odgovarali i osuđeni u Nirnbergu svi nacistički organizatori i inspiratori genocida bez tvog idola firera Hitlera koji se ubio.

Dakle u Nirnbergu se sudilo pojedincima a ne nemačkom narodu, tako da je providno to što ti vodiš kampanju da dokažeš da mi nismo genocidan narod.

Mi nismo a ti jesi genocidan jer si na srpskoj skupštinskoj govornici u vreme genocida u Srebrenici kliktao: „Za jednog Srbina ubićemo sto Muslimana“.

Providno je i to što si danas u savezu sa štitonošom iz BIH Miloradom Dodikom, koji je svojevremeno priznao da je u Srebrenici bio genocid i da za to počinioci a ne narod, moraju odgovarati. Znamo te ko si i šta si.

Uspeo si psihodelični despote da predizbornu kampanju pred lokalne Izbore u Srbiji, pretvoriš u navodnu odbranu srpskog naroda za koje nikad niko nije ni pomislio ni napisao ni izgovorio da je genocidan. Majstorski si priču o Rezoluciji u Srebrenici pretvorio u svoj lični marketing da se ne bi pričalo o problemima građana na lokalnom nivou.

Tu tragikomičnu predstavu si režirao i izveo upravo zato što si predizborni, izborni i postizborni scenario odavno napisao i projektovani rezultat objavio izjavom: „Od 89 opština osvojićemo 85“.

Borba protiv Rezolucije o genocidu u Srebrenici, kao i pre toga protiv prijema Kosova u Savet Evrope jedan je od načina očuvanja vlasti tvojih kvazi nacionalista i kriminalaca u Srbiji.

Drugi isto tako važan motiv zove se pljačka građana pod zaštitom države.

I zato pitanje od milion dolara glasi: Zašto tzv. opozicioni politički faktori u Srbiji ne insistiraju na razrešenju Vučića?

Umesto toga već više od deset godina, izlaskom na unapred izgubljene izbore ili bojkotom, daju legitimitet ličnoj despotiji jednog neostvarenog fudbalskog huligana.

Danas

IzvorDanas

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Komentari

Subscribe
Notify of

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve