Rezolucija o Srebrenici: I matematika ima dva kraja

Piše: Nenad Kulačin

U trenutku kada je čekao objavljivanje rezultate glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić čvrsto je stegao presavijenu zastavu Srbije i brisao sa njom znoj sa svog lica.

Sekund posle toga, njegova okolina se vidno obradovala, a novoizabrani srpski šef diplomatije Marko Đurić razdragano je krenuo u pozdrav – Give me five. Ovo je slika koja je obišla ceo svet kao i poruka da je Vučić pobedio.

Nametnuti teret srpskom narodu

Čemu radovanje, a Rezolucija je usvojena? Zahvaljujući usvojenoj Rezoluciji o genocidu u Srebrenici mnogi su, umesto davanja pijeteta žrtvama krenuli u računanje, pa i sam Vučić, kojem je po sopstvenom priznanju bilo potrebno 1,5 sekundi da shvati da je pobedio. A, matematika definitivno, poput batine, ima dva kraja.

Prva i osnovna činjenica je da je Rezolucija usvojena. Činjenica jeste i da je za Rezoluciju glasalo 84 predstavnika članica UN, 19 protiv i 68 uzdržanih. Računica, dakle, pokazuje da 19 + 68 daje rezultat od 87. Vučićev PR tim je unapred bio spreman i u etar poslao informaciju da Rezolucija nije dobila prostu većinu od onih koji su glasali. Ono što je, takođe činjenica jeste i to da se u GS UN, prilikom glasanja, računaju samo glasovi ZA i PROTIV i na osnovu toga se odluke usvajaju ili odbijaju.

Rezultat glasanja, da se razumemo, jeste iznenađenje ako se ima u vidu da su pokretači cele priče očekivali veću podršku. Tačno je i da mnogi nisu krili neprijatno iznenađenje zbog “samo” 84 glasa. Čak su i poneki komentari iz Sarajeva i Zagreba ovakav epilog proglašavali za diplomatsku pobedu Vučića. Sve to, međutim, ne menja fakt da je Rezolucija usvojena.

Mesecima su Vučić i ekipa ubeđivali domaću i svetsku javnost da Nemačka, Amerika, Francuska, Velika Britanija, Turska …, žele da usvajanjem te Rezolucije nametnu kompletnom srpskom narodu teret da su genocidni. Dosadili su Bogu i ljudima tom pričom. I kako sada, posle usvajanja Rezolucije od najvišeg tela Ujedinjenih nacija, to više nije stavljanje etikete “genocidni” za kompletan srpski narod? Šta se to onda slavilo?

Pobjeda poput Miloševićeve protiv NATO-a

Za sve ovo vreme, Vučićev tim je, međutim, vešto kovao plan kako da usvajanje ove Rezolucije pretvori u svoju pobedu. Jasno je da Vučić je pobedio u GS UN gotovo isto kao što je i Slobodan Milošević pobedio NATO juna 1999. godine.

Tragalo se, međutim, za načinom da se iz svega toga Vučić izvuče kao pobednička gromada. I na kraju je uspeo da ubedi svoju javnost da je, iako je Rezolucija o genocidu usvojena, on taj koji je pobedio. U tome se toliko daleko ide da je u Srbiji već proglašen za vođu slobodnog sveta.

U svojoj matematici je otišao toliko daleko da je odmah je izračunao da je svega 43 odsto sveta podržalo Rezoluciju, a 57 odsto nije. Ono što se još niko nije setio da ga pita jeste to da se i rezultati izbora računaju slično onome u GS UN.

Na poslednjim predsedničkim izborima u Srbiji, za Vučića je bilo 34,22 odsto upisanih birača. Protiv, onih koji nisu glasali i koji su bili “uzdržani” bilo je čak 65,78 odsto. To ne remeti činjenicu da je on legitiman predsednik, kao što ne može da se ospori da je Rezolucija usvojena. Na kraju, Rezolucija procentualno “bolje stoji” u Ujedinjenim nacijama, nego Vučić među biračima u svojoj zemlji.

Predsednik Srbije je sve lepo sabrao, pomnožio i podelio sa činjenicom da Srbiji predstoje lokalni izbori 2. juna. Ispada da se kampanjom sve ovo vreme nije ni bavio, ali je svaki dan obavljao rudarski posao za baš te izbore.

Ponovo je sebe nametnuo kao kandidata za čelnu funkciju u svakom gradu i opštini u Srbiji, a temu Srebrenice i Kosova kao glavne za lokalno glasanje gde bi akteri trebalo da se bore pričama i obećanjima vezanih za komunalne probleme.

Obećao je da će odmah po povratku iz Njujorka da razgovara sa Bošnjacima u Srbiji, ali i to je obećanje morao da prekrši. Isto kao i ono da će učestvovati samo na predizbornom skupu u Novom Sadu. Pre razgovora sa Bošnjacima, ići će u kampanju za Čačak i Valjevo.

Miletu prepustio sarajevske Bošnjake

Sa Bošnjacima u Sarajevu neće ni da razgovara. Kaže da sada nema snage za njih i da ne može da razgovara sa onima “koji su hteli srpskom narodu da nametnu da je genocidan”.

Razgovore sa njima prepušta, kako je rekao – Miletu, odnosno Miloradu Dodiku. Dobro je što nije podržao “Miletovu ideju” o drugarskom razlazu i ponovio je da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma. Sva je prilika da je Miletov projekat, što bi u Srbiji rekli – prop'o.

Evropi i svetu je poručio da treba da nas ostave da sami, između sebe, razgovaramo i da je to najkraći i najbolji put za rešavanje svih problema. Po njemu, uvek kada razgovore nameću Austrijanci i Nemci bude belaj.

Možda i najveći apsurd u celoj ovoj priči u kojoj je Srbija veoma ljuta na sve one koji su glasali ZA, jeste to da je prva stvar koju je Vlada Srbije uradila po završenom glasanju u Njujorku ta da je poslala svoju delegaciju na razgovore sa delegacijom Vlade Italije u Trst, zemlje koja je bila jedna od sponzora Rezolucije i koja je glasala ZA  nju.

Ono što na kraju boli i ne prolazi, to su žrtve. Ovoga puta kao da ih je matematika zaboravila. Hiljade ubijenih u Srebrenici, desetine hiljada stradalih u svim tim ratovima, i stotine hiljada unesrećenih, raseljenih i zaboravljenih. Njih u ovoj matematici nema i kao da su svi zaboravili.

Al Jazeera Balkans