Ne dozvoliti da se Srbiji isplati agresija kroz destabilizaciju

Piše: Danijel Server (autonomija.info)

Sjeverno Kosovo je u trećoj nedelji haosa. Srpski huligani blokiraju puteve, napadaju novinare i pucaju na policiju i trupe KFOR-a. Huligani nisu nasumični nasilnici. Beograd mnoge od njih plaća i kontroliše. Kakva god da su početna opravdanja za ovo nepošteno ponašanje, konačni efekat je podrivanje dijaloga sa Prištinom i sprječavanje ozbiljnog razmatranja još uvijek neobjavljenog i stoga maglovitog francusko-njemačkog predloga za privremenu „normalizaciju“.

Ono što Beograd želi je da Priština omogući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu. Ali aktuelni neredi van svake sumnje dokazuju da bi popuštanje po tom pitanju u sadašnjim uslovima bilo pogubno za državu Kosovo. Ovlašćenja iza barikada bi tada postala ovlašćenja koja vode instituciju koju je država Kosovo priznala i prihvatila. Bilo bi krajnje glupo to učiniti. Ne samo zato što su ta ovlašćenja kriminalna i vezana za tajne službe Srbije.

SAD i EU bi trebalo da se stide

Ovo bi trebalo da osramoti sve one američke i evropske diplomate koji su gurali ZSO. Prvi među njima je Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta za Zapadni Balkan, ali i savjetnik Stejt departmenta Derek Chollet i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Žozep Borel deijle istu sramotu. Mislili su da bi davanje ZSO ublažilo stavove Beograda. To je bila glupost. Umjesto toga, dobili su Vučićeve napore na destabilizaciji. Takođe su dobili seriju zaista uvredljivih tvitova njegove premijerke, usmjerenih na Njemce i druge Evropljane. To uključuje nastojanje da se srpske trupe rasporede na Kosovo i da se jasno stavi do znanja da je Beograd za sada nezainteresovan za ostvarivanje svoje deklarativne ambicije za članstvo u EU.

Šta sad da se radi

Usijanije glave na Kosovu traže da Kfor u saradnji sa kosovskom policijom sruši barikade. Osim ako se pažljivo ne pripremi i izvrši, to bi moglo da napravi prvorazredni nered i donese sramotu svima koji su uključeni. Daleko bolje je da se ojačaju snage na sjeveru i da se pregovara o okončanju nereda sa pozicije sile. Samo ukoliko ti pregovori ne uspiju, silu treba upotrebiti, odlučno i efikasno. Kolovođe nereda treba da budu uhapšeni i da im se sudi na Kosovu ili da budu protjerani u Srbiju, pod uslovom da Beograd ubjedljivo obeća da će ih krivično goniti.

To nije dovoljno

Evropa i SAD treba da jasno stave do znanja Srbiji da organizacija nereda na Kosovu ima posljedice. Sviđa mi se predlog Jasmina Mujanovića:

Konkretno, 5 zemalja EU koje nisu priznale Kosovo moraju da vide kako pomažu Srbiji u sprovođenju opasnih politika. Potpuno priznavanje suvereniteta Kosova i omogućavanje da započne svoje procese članstva u EU/NATO je nešto što Zapad danas može da uradi, ne zahtjevajući nikakav doprinos Beograda, Moskve ili Pekinga.

Ovo ima smisla. Čak i ako bi jedna ili dvije zemlje koje zasad ne priznaju Kosovo postupili kako Mujanović sugeriše, to bi napravilo veliku razliku za ratobornost Beograda. Na ovaj ili onaj način, Zapad treba da pokaže da destabilizacija nije u interesu Srbije i da se nikada ne smije ponoviti.

Zašto bi bilo koga bilo briga?

Čak i meni je teško da se fokusiram na Kosovo dok Ukrajina pati od ruskog agresorskog rata. Međutim, treba da brinemo o Kosovu, jer Vučić na Kosovu sprovodi strategiju Vladimira Putina iz 2014. u Donbasu. Putin je dovodio u pitanje strategiju Slobodana Miloševića iz 1993. u Bosni i Hercegovini. Svaka nejasnoća u vezi sa reakcijom Zapada na Kosovu će podstaći slične poteze na drugim mjestima. Vučić je izabrao da se svrsta uz Rusiju u tradiciji Miloševića. Ne može se dozvoliti da se agresija destabilizacijom bilo gdje isplati.