Nedjelja, 14 Aprila, 2024
Rubrika:

Kraj evropskih integracija Srbije

Nagoveštaj Evropskog parlamenta da je ''car go'' ujedno je i potvrda da Evropskoj uniji curi strpljenje prema Srbiji, a srpska vlast to je iskoristila da demonstrira kako joj je dojadilo evropsko ''popovanje'' o demokratiji, pravnoj državi, slobodi i ljudskim pravima.

Piše: Miša Brkić

Oni od nas kao nešto traže, a mi se kao pravimo da njima nešto dajemo.

Ova parafraza neodoljivo me podsetila na Bahrudina Kaletovića, onog vojnika JNA na početku rata u bivšoj Jugoslaviji koji je na pitanje zašto ratuje ostao upamćen po zdravorazumskoj formulaciji besmisla: ”oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo”

Ne znam da li bi Bahrudin danas, da je živ, ovako opisao odnos Srbije i Evropske unije. Meni se čini da poređenje ima smisla. I da je posle više od dve decenije pukla ljubav Srba i Evropljana i da će sve što sledi biti samo svođenje računa za konačni razlaz.

Bojim se da nema ništa od evropskih integracija Srbije. Kraj evropskog puta Srbije je blizu, iza ćoška. Ali ne zato što stižemo u Brisel s paketom sprovedenih reformi i modernizovanom zemljom i spremni za članstvo nego zato što smo se na pola puta popišmanili od daljeg putovanja, umorni od ispunjavanja evropskh zahteva i ubeđeni da evropske vrednost nisu za nas.

Naprednjačka vlast već izvesno vreme vreba pogodnu priliku da ispovraća svoju dugogodišnju frustraciju prema Evropskoj uniji.

Takva prilika ukazala se usvajanjem Rezolucije Evropskog parlamenta koja je suštinski ogolila pred svetskom javnošću način vladanja u Srbiji i zatražila međunarodnu istragu sumnjive naprednjačke pobede na decembarskim izborima.

Bio je to zgodan trenutak da Srbija povuče ručnu i nagovesti kraj daljeg putovanja u Evropu. Neće to biti jednokratna odluka začinjena talambasima, biće to serija poteza (ali ne u beskonačnost) kojima će vlast u Beogradu ispotiha kočiti i na kraju odustati od evrointegracija Srbije.

Predsednik države sigurno neće čekati skrštenih ruku da Unija otkrije i objavi šta se dogodilo na decembarskim izborima.

Prvi put jedna značajna evropska institucija (ne ministar ili izaslanik) javno je objavila da je u Beogradu ”car go”.

Duh Rezolucije odiše neskrivenim titulisanjem Srbije kao autokratske države koja satire demokratiju i institucije, sumnjiči vlast za lopovluk na izborima i traži međunarodna istraga njenih nepočinstava.

A Beograd kao da je jedva čekao nabačenu loptu z Brisela. Njegov odgovor bio je pun radikalske žuči, začinjene euforijom ugrožavanja nacionalnog suverenteta i poređenja s ultmatumom Austrougarske iz 1914. godine (početkom Prvog svetskog rata).

U pozadini takve reakcije neskriveno je poslata poruka Briselu – dosta smo vas trpeli, ”good bye”.

Godinama već naprednjaci vuku za nos Evropsku uniju koja je to tolerisala, sve se nadajući da Srbija zaista ima iskrene namere prema evropskim integracijama.

Srbija, međutim, već nekoliko godina pod naprednjačkom vlašću upadljivo stagnira (u izgradnji pravne države, jačanju demokratskih institucija, poštovanju ljudskih sloboda) i ne napreduje u približavanju evropskim vrednostima.

EU se često i zarad trulih kompromisa pravila da ne vidi očigledno učvršćivanje autokratskog režima, tolerisala razaranje demokratije, institucija i slobode izražavanja i finansirala cementranje takve vlasti a ne modernizaciju zemlje (zašta su inače namenjeni evropski fondovi).

Istovremeno, naprednjačka vlast godinama koristi neiskrenu i od suštine ispražnjenu retoriku ”o strateškom interesu Srbije” iza koje se krije jedino motivacija za uzimanjem novca iz evropskih fondova kojima se pomaže funkcionisanje autoritarnog režima a ne finansiranje reformi državne uprave, jačanje demokratskh institucija i podizanja kapaciteta društvenih delatnosti u korist građana.

Predstavnici režima u Beogradu papagajski ponavljaju kako Srbija napreduje u evropskim integracijama, čak se i ljute kad im neko dobronamerno spočitava sporost i neznanje, samo da bi nastavili da uzimaju i troše novac iz EU fondova.

Zanimljiva je činjenica da se nikad do sad nije oglasila Misija Evropske unije u Beogradu da kaže kako je, recimo, samo jedan evro te pomoći nenamenski potrošen.

Ma, da li je moguće da niko iz vlasti nije do sad ukrao jedan evro na projektima realizovanim u Srbiji. Ili podatak o bezgrešnosti srpskih činovnika možda sugeriše da je katastrofalno loša kontrola trošenja novca evropskih poreskih obveznika, koji je stigao u Srbiju kao bespovratna pomoć i donacija?

Nagoveštaj Evropskog parlamenta da je ”car go” ujedno je i potvrda da Evropskoj uniji curi strpljenje prema Srbiji, a srpska vlast to je iskoristila da demonstrira kako joj je dojadilo evropsko ”popovanje” o demokratiji, pravnoj državi, slobodi i ljudskim pravima.

”Rezolucije dolaze i prolaze”, s visokom dozom prezira otpozdravljaju Briselu iz Beograda predsednik Srbije i njegova službenica-premijerka.

Ovog puta Evropska unija se, izgleda, ozbiljno zabrinula i odlučila da neće olako preći preko višegodišnjeg vučenja za nos i da će insistirati na punoj istrazi decembarskih izbora u Srbiji.

To više ne liči na trule kompromise kakvih je do sada bilo između Beograda i Brisela, to je sada pitanje kredibiliteta evropskih institucija i same Unije. S druge strane, teško da će predsednk Srbije pristati na međunarodnu arbitražu i rizikovati da ga proglasi lopovom (ma kako to bilo diplomatski sročeno) koji je pokrao izbornu volju građana.

Tu vrstu blamaže (odnosno, poraza) teško da bi mogao da opravda pred svojim pristalicama.

U takvoj situaciji male su šanse za kompromise Brisela i Beograda kakvih smo se do sada nagledali i rastu šanse predsednika Srbije da otkači srpski vagon od balkanskog ”Orijent ekspresa” koji taljiga ka Briselu, što je scenario budućnosti na koji tipuju domaći jastrebovi.

Vlast u Srbiji nije zatečena situacijom. Jeste uvređena zbog javnog poniženja, ali nije iznenađena. Ona se godinama sprema za ovakav briselski ultimatum.

Vezivanjem za Rusiju i Kinu naprednjački režim gradio je u očima svojih pristalica alternativu Evropskoj uniji. Strategija sedenja na tri stolice bila je poruka Evropskoj uniji (druga je stvar da li je ona to htela ozbiljno da tumači) da Srbija ima alternativu.

Tako zvuči i izjava predsednika Srbije od pre neki dan (treći put ponovljena) da je Kina postala drugi ekonomski partner Srbije, odmah iza Evropske unije.

Znači li to, nastavi li se dosadašnjim tempom saradnje, da će Peking uskoro postati prvi ekonomski (pa i politički) partner Srbije? I šta će Srbiji onda Evropska unija, neizgovoreno je ali vrlo jasno kandidovano pitanje.

Režimski mediji i naprednjačka kohorta dugo i svakodnevno grade narativ srpskog bratstva s Pekingom i Moskvom, truju javnost navodnim manama, izopačenostima i nesposobnostima Evropske unije, a veličaju državni model upravljanja u Kini i Rusiji.

Takva nimalo slučajna i od režima strogo kontrolisana propaganda obezbedila je većinsku podršku naroda protiv EU (što je krunski argument vladajućim političarima za sporost evrointegracija) ali je vice versa razotkrila nesposobnost političke nomenklature da artikuliše evropsku viziju modernizacije Srbije i lagano ”u ime naroda” na srpskom plodnom tlu posadi ”pelcar” donet iz Pekinga i Moskve.

Danas

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Alavost u Crnoj Gori

Komentari

Subscribe
Notify of

4 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
Pregedaj sve
cetinje
21.02.2024-10:44 10:44

Veoma lako rijesiv “problem”izmedju EU i Srbije. Potpuno im ukinuti desetine i desetine( stonine) milona Eura koje je Srbija na lukav nacin dobila iz fondova EU i kao slag na tortu vizni rezim sve clanice EU i ti je kraj.

Tara
21.02.2024-19:38 19:38

Mene se povraca…

Gospodin Lavrov
22.02.2024-01:23 01:23

Vidjem euroatlantisticke podrepne muhe se uzjogunile. Naravno da Srbija nece s tim odrpancima. A nece ni Crna Gora skoro. Rusija i BRIKS su zakon.
Eviva!

Filip
22.02.2024-13:38 13:38

Nece ni Crna Gora nikad uci , sve ti prosto.. Ako nas prime to je zato sto smo mali i jadni , pola miliona ljudi pa eto ne pravimo im problem. Svakako nam je svaka vlast u vazalnom odnosu prema njima tako da nema problema. Pada i ovde podrska za Evropskom unijom , polako samo. Brod koji tone