Četvrtak, 30 Maja, 2024
Rubrika:

Ambasadorka SAD u NATO poziva članice sa Zapadnog Balkana da više izdvajaju za odbranu

Ona je takođe pozvala Srbiju da ne produbljuje saradnju s Rusijom i Kinom, ponavljajući upozorenje SAD na poslovanje s kineskim kompanijama, dok je rekla da za jačanje odnosa s Rusijom nije vreme, budući da je Moskva pokrenula najveći rat u Evropi od Drugog svjetskog rata

Ambasadorka SAD u NATO Džulian Smit pozvala je zemlje Zapadnog Balkana da se fokusiraju na svoje evroatlantske težnje i vrednosti otvorenih i demokratskih društava.

U intervjuu za RSE Smit je pozvala članice NATO-a sa Zapadnog Balkana da urade više kako bi ostvarile cilj alijanse da svaka njena članica na odbranu odvaja makar dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), posebno s obzirom na bezbednosno okruženje i invaziju Rusije na Ukrajinu.

Ona je takođe pozvala Srbiju da ne produbljuje saradnju s Rusijom i Kinom, ponavljajući upozorenje SAD na poslovanje s kineskim kompanijama, dok je rekla da za jačanje odnosa s Rusijom nije vreme, budući da je Moskva pokrenula najveći rat u Evropi od Drugog svjetskog rata.

“Rusija daje sve od sebe da pokrene čitav niz dezinformacionih kampanja koje često pogrešno predstavljaju o čemu se radi u NATO-u. Često pokušavaju da iznesu tvrdnju da je NATO direktno uključen u rat u Ukrajini, što je apsurdno i nije tačno”, rekla je Smit, ističući da je Rusija agresor koji je pokrenuo rat u Ukrajini.

Smit je rekla da je za napredak Kosova u približavanju NATO-u važan napredak u dijalogu koji Beograd i Priština vode uz posredovanje Evropske unije.

Američka ambasadorka u NATO je rekla da su SAD uključene u borbu protiv dezinformacija u regionu Zapadnog Balkana.

“Stoga blisko sarađujemo na izazovu dezinformacija sa svim našim partnerima i saveznicima u regionu, i ohrabrujemo naše prijatelje da zadrže fokus na vrednostima koje delimo, otvorenim i demokratskim i multietničkim demokratijama i društvima”, rekla je Smit.

Očekivanja oko budžeta do jula

Radio Slobodna Evropa: Sve članice NATO-a koje dolaze sa Zapadnog Balkana, počev od Hrvatske, Albanije, sve do Crne Gore i Severne Makedonije, povećavaju svoja budžetska ulaganja u odbranu jer je to ozbiljno pitanje za SAD. Mislite li da one ispunjavaju NATO prag za odbranu?

Džulian Smit: Svaka članica alijanse je pre deset godina pristala da troši dva odsto svog BDP-a na nacionalnu odbranu. Kada su saveznici to obećali 2014, imali smo tri članice alijanse da su ispunile cilj. Do ovog leta, kada stignemo na samit u Vašingtonu, očekujemo da će otprilike dve trećine alijanse ispuniti ovaj cilj. Sada imamo niz saveznika na Zapadnom Balkanu koji su nešto ispod granice od dva odsto. Svi su oni neumorno radili tokom protekle decenije na povećanju svojih izdataka za odbranu, i mi pozdravljamo te napore.

To su teške nacionalne odluke koje je teško doneti kada postoje zahtevi sa domaće strane da se novac troši na druge prioritete. Dakle, mi smo duboko zahvalni za preduzete korake u protekloj deceniji država članica NATO-a koje ste upravo spomenuli. Ali mi bismo veoma apelovali na naše prijatelje na zapadnom Balkanu: Hrvatsku, Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru da se više angažuju kako bi pokušali da postignu cilj od dva odsto do trenutka kada se samit NATO-a održi sredinom jula. I to kažem zato što se predsednik (SAD Joe Biden) Bajden nada da će stići na samit i proslaviti najveći broj saveznika sa dva odsto, nego što smo videli u protekloj deceniji.

Dakle, sve što naši prijatelji na Zapadnom Balkanu mogu da urade da povećaju tu potrošnju na odbranu, bilo bi cenjeno. I to nije samo zbog podele tereta, već zbog trenutnog sigurnosnog okruženja. Pretnje su svuda oko nas. Imamo ničim izazvanu agresiju Rusije u Ukrajini, njeno razvojno partnerstvo sa Kinom, iransku i severnokorejsku podršku Rusiji. Povećanje proizvodnje unutar Rusije.

Dakle, postoji toliko mnogo razloga da svi povećamo potrošnju na odbranu. I zaista želimo doći u situaciju da svaki član ovog saveza troši dva odsto.

RSE: Postoje i druge zemlje iz regiona koje nisu punopravne članice NATO-a, poput Kosova i Bosne, kao i Srbije. Koliko SAD pomaže tim zemljama da izgrade odbrambene kapacitete, iako nisu saveznici, ali imaju poseban odnos sa alijansom?

Smit: Upravu ste. Te zemlje nisu države članice. Ali imamo situaciju u kojoj je posebno Bosna punopravni aspirant, što znači da su oni otvoreno izrazili želju da uđu u alijansu. Nedavno smo imali sva 32 ambasadora koja su otputovala u Bosnu da sednu s tamošnjim rukovodstvom i razgovaraju o tome šta još možemo učiniti da produbimo partnerstvo između NATO-a i Bosne, da im pomognemo da transformišu svoje snage, moderniziraju svoje snage, rade na interoperabilnosti i pomognu da izgrade infrastrukturu.

Srbija ima svoju suverenu odluku o tome da li želi ili ne želi da se pridruži članstvu. Upravo sada iz Srbije je odgovor ne. Ali oni imaju partnerstvo sa alijansom u kojem možemo imati vežbe, trenirati s njima, raditi s njima na bilo kojim specifičnim potrebama koje imaju kada je u pitanju kibernetička sigurnost ili rad na modernizaciji njihovih snaga, oni mogu odrediti kako žele raditi sa alijansom.

Kosovo je komplikovano zbog činjenice da imamo četiri zemlje u NATO-u koje ne priznaju njegovu nezavisnost. SAD imaju veoma blisko partnerstvo sa Kosovom, i mi ne podržavamo samo dijalog koji vodi EU i koji radi na normalizaciji između Kosova i Srbije, već iz bilateralne perspektive SAD, mi smo ovde da podržimo naše prijatelje na Kosovu dok oni rade na svojim evroatlantskim aspiracijama i rade na jačanju svojih snaga.

Dakle, bilo bilateralno ili u multilateralnom okruženju, SAD su tu da podrže i blisko sarađuju sa te tri nacije i sa tri pojedinačne države, a zatim i blisko sarađuju sa tim državama članicama NATO-a na Zapadnom Balkanu.

Poziv Beogradu da ne produbljuje saradnju sa Rusijom i Kinom

RSE: Spomenuli ste saradnju Rusije i Kine, ali postoji poseban odnos i saradnja Srbije upravo sa te dve zemlje. Da li ste zabrinuti zbog saradnje sa Rusijom i Kinom na pitanjima odbrane i nabavke vojne opreme koju Srbija obavlja od te dve zemlje?

Smit: Američke poruke na ovom frontu su bile vrlo jasne. Ono što smo rekli našim prijateljima u Srbiji je da oni očigledno imaju svoje suverene odluke o tome kako sarađuju ili ne sarađuju sa Narodnom Republikom Kinom i Rusijom. Naš lični savet, iz SAD, jeste da budu pažljivi i oprezni u radu s kompanijama u vlasništvu Kine.

Verujemo da u tome postoje rizici i izazovi, a takođe ne verujemo da je ovo vreme da bilo koja zemlja produbljuje svoje odnose sa Rusijom, u svetlu činjenice da Rusija vodi najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata. Zato pozivamo naše prijatelje u Srbiji da ne produbljuju saradnju sa ove dve zemlje koje se danas sastaju (susret predsednika Kine i Rusije, Si Đinpinga i Vladimira Putina, u Pekingu).

One, na mnogo načina, ne dele naše vrednosti vladavine prava, multietničke demokratije, ljudskih prava, itd. i sve više vidimo da se ove dve zemlje oslanjaju na zajednički priručnik hibridnih taktika, u rasponu od dezinformacija do sajber napada do druge maligne aktivnosti. Tako da u razgovorima sa prijateljima u Srbiji prenosimo iskrene i otvorene poruke. Ali takođe priznajemo da je to njihova vlastita suverena odluka.

RSE: Koliko ste zabrinuti da ruski uticaj ima određeni uticaj na još jednog zapadnobalkanskog saveznika? Govorim o Crnoj Gori. Postoji promena u narativu, koja pokazuje neku vrsta nazadovanja od principijelnih vrednosti i uticaj Kremlja u ovom narativu. Jeste li zabrinuti zbog te promene?

Smit: Ohrabrujemo sve naše prijatelje na Zapadnom Balkanu da ostanu fokusirani na naše zajedničke vrednosti i svoje evroatlantske težnje. Rusija daje sve od sebe da pokrene čitav niz dezinformacionih kampanja koje često pogrešno predstavljaju o čemu se radi u NATO-u. Često pokušavaju da iznesu tvrdnju da je NATO direktno uključen u rat u Ukrajini, što je apsurdno i nije tačno.

Oni takođe iznose brojne neistine o tome šta NATO radi u regionu Zapadnog Balkana, i odbijaju da priznaju da je NATO odbrambeni savez u svojoj srži i da ne sprovodi agresiju niti zauzima bilo kakav ofanzivni stav na bilo koji način, oblik ili formu. U stvari, u slučaju Ukrajine, Rusija je agresor. Rusija je započela ovaj rat u Ukrajini i naravno da ga može završiti sutra ako želi.

Stoga blisko sarađujemo na izazovu dezinformacija sa svim našim partnerima i saveznicima u regionu, i ohrabrujemo naše prijatelje da zadrže fokus na vrednostima koje delimo, otvorenim i demokratskim i multietničkim demokratijama i društvima.

Sa Beogradom razgovarano o Banjskoj

RSE: Prošlog septembra došlo je do napada na severu Kosova, gde NATO ima svoje mirovne snage. Oružana grupa Srba napala je kosovsku policiju u Banjskoj, ubivši narednika Afrima Bunjakua. U razmeni vatre ubijena su tri napadača. Prema zvaničnicima Prištine, to je bio direktan napad na suverenitet zemlje. Imaju li SAD obaveštajne informacije o tome šta se tačno dogodilo tog dana i koji su bili motivi i kakve bi trebale biti posledice nakon tog napada?

Smit: U ovom konkretnom slučaju, kada smo videli ovu žarišnu tačku u septembru, očigledno smo vrlo pažljivo pratili situaciju ovde širom alijanse. Bili smo u mogućnosti da se okupimo i razgovaramo o tome kao 32 saveznika.

U pravu ste da alijansa ima misiju na terenu, misiju KFOR-a, sa otprilike 3.000 vojnika. Bili smo u bliskom kontaktu sa našim prijateljima na Kosovu dok su istrage tekle. Ne želim da ulazim u te detalje, ali mi smo se zalagali za odgovornost. Razgovarali smo sa Srbijom o ovom konkretnom incidentu. I opet, naš fokus je na tome da i Kosovo i Srbija nastave da investiraju i ostvare napredak u dijalogu koji vodi EU.

RSE: I na kraju, spomenuli ste Kosovo i problem nepriznanja od četiri članica NATO kao prepreku da Kosovo postane članica Partnerstva za mir, što je jedan od strateških ciljeva zemlje. S obzirom na to da SAD smatraju i to više puta javno govore američki zvaničnici da je mesto Kosova u Partnerstvu za mir i imajući u vidu okolnosti sa ovim zemljama, smatrate li da je ovo pitanje veoma komplikovano, ali ne nemoguće?

Smit: Imamo situaciju da imamo četiri članice alijanse koje nisu priznale Kosovo, i to moramo priznati. I to će morati da se reši pre nego što alijansa bude u stanju da krene napred sa bilo kojom vrstom formalnog partnerstva, između alijanse i Kosova. Ali mislim da je, iz svih očiglednih razloga, NATO dao punu podršku iza onoga što EU pokušava da uradi. Uprkos činjenici da alijansa ima misiju na terenu na Kosovu, verujemo da svi treba da se fokusiraju na napredak u dijalog koji je vodila EU. Samo dodatnim napretkom u tom prostoru možemo doći do većih pitanja o odnosu Kosova sa alijansom.

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Komentari

Subscribe
Notify of

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve