Sjednica Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu održana je danas.
Članovi Odbori su na sjednici razmatrali aktivnosti rada Odbora i tekuća pitanja.
Vasilije Črapić (PES) je rekao da je inkluzivnost od suštinskog značaja za društvo, te da je izborna reforma jedno od fundamentalnih prava, čije će reformisanje biti preduslov za članstvo u EU.
“Oni žele da imaju funkcionalnu demokratiju odnosno članicu koja će imati dobro izborno zakonodavstvo”, istakao je Čarapić.
Poslanik DPS-a i predsjedavajući Odborom Nikola Rakočević kazao je da je potrebno dati osvrt na to koja nadležnost treba da bude formiranih podgrupa i kakav je sastav tih radnih podgrupa.
Ana Nenezić iz Instituta Analitiko rekla je da sama politička kultura ide u pravcu toga da se ovoga puta nađe adekvatno rješenje.
“Mislim da se sam broj zakona treba proširiti jer postoje brojni važni zakoni, a posebno madijski zakoni. Izborni zakoni su prevaziđeni i zastarjeli, teško je, ne samo organizovati izbore u Crnoj Gori danas, nego ih i pratiti i nadgledati”, rekla je Nenezić.
Dragan Koprivica iz CDT-a kaže da je neophodno da se Zakon o predsjedniku nađe na izbornoj reformi.
“Vjerovatno će trebati više vremena za rad Odbora, ne vjerujem da sve možemo odraditi do kraja godine. Moj prijedlog je da se ne rade podgrupe po zakonima nego po temama”, rekao je Koprivica.
Koprivica je predložio da se naprave tri paketa koja u sebi sadrže sporne i manje sporne stvari.
“Tako predlažem da prva radna grupa radi organe za sprovođenje izbora, a druga radna grupa bi mogla da bude lokalni izbori u jednom danu i mislim da niko na javnoj sceni ne bi bio protiv toga. Treća radna grupa treba da radi na registrima prebivališta i boravišta, a četvrta radna grupa bi radila na Zakonu o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja”, kazao je Koprivica.
Zlatko Vujović predložio je da se proširi zakonski tekst i da bi se trebao dodati Zakon o izboru predstavnika Crne Gore u evropski parlament.
“Hrvatska je isto tako usvojila ranije prije nego što je stupila u EU. Taj se Zakon mora uraditi po pravilima EU. To znači da mi nijesmo slobodni kao država CG da odredimo kako će se to sprovesti već postoje jasni kriterijumi. Taj Zakon otvara neka pitanja i za ovo čime se mi bavimo i mimo toga”, naveo je on.
Sjednicu možete pratiti na linku ispod: