Smotani Robin Hud i prljavi Hari

Piše: Efim Ras

Objava predsjednika Republike Srbije iz Pariza, u daljem tekstu  Robin Hud, koja otprilike glasi dali smo i što nismo morali, u duhu je  i kontekstu političke prakse u Srbiji. Radi se o izrazito  dramatičom i šokantnom i izvan svake sumnje vrhunskom, već dugo osmišljavanom i pripremanom dramaturškom činu.

Vučić  je aktivirao pravu bombu u srbijanskim javnim i političkim krugovima, reakcije su dramatične – što se to dogadja?

Pa Robin Hud  ulazi u fajt i otkriva glavni adut za konačnu pobedu nad imperijalističkim namerama propalog Zapada, u Srbiju dolazi Luj Viton.

DAN NAKON DOBROG S…. i nakon snažnog cunamija koji je izazvan lujvitonovskom vešću javnost je zatrpana nastojanjima svih raspoloživih snaga.

Izdržite još samo malo pa pravac u Beograd na vodi po novu ratnu opremu i juriš na Kosovo.

Pobeda, pobeda, vredelo je što  je predsednik rizikovao svoj život da ga udari srčka dok  tamani francuske delicije i vina  obezbedjujući nam životni izbor.

I dok nam Aleksandar uvaljuje još jednu basnu koju ne može da proguta niko pa čak i oni sa iole pristojnim želucem, više nam je interesantno šta radi levo mud(r)o krilo zvano Srpska pedofilska crkva.

Oni rade ono što njihovi podanici vole i što bi i oni radili kad bi imali priliku ili kada bi smeli.

Pošto se poput Prljavog Harija obračunaju sa onima koji im ne mogu pružiti otpor ponižavajući i osporavajući načela u koja se kunu, za svoj Irodijadin ples sad kao poslušni psići očekuju nagradu od svog gazde, ovozemaljskog, u vidu političke milosti, naravno uz neku paricu kako bi do sledeće velike ili male nužde, po potrebi, mogli da vegetiraju priključeni na uređaje, čitaj na državne finansije,  bez ikakvog integriteta.

Šta nam na kraju ostaje posle smotanog Robina Huda i Prljavog Harija? Ostaje ranjena država,  uništena Crkva, ojadjeni gradjani Srbije, kao i srozana politika koja se vodi u interesu jedne opasne skupine koja godinama upravlja državom.

No ne može se pošten čovek ne nasmejati iz sveg srca gledajući ove jadnike čime se sve služe da privuku pažnju  svojatajući za sebe simbole  koji im često stoje kao kravata na magnetu.

I dok se Robin Hud izraziti bezbožnik poziva na razum, a Prljavi Hari izraziti ateista na sedam darova Duha Svetoga čini se da ova dva pajaca pokušavaju,  da modernu estetiku krkanluka pretvore u ustaničku poeziju.

Ne bi ni to bilo strašno da njihova pojava ne liči na nešto što pluta i što ne zna u koju će političku močvaru da se ulije.

I dok njihov odnos sve više liči na heteroseksualnu ljubav, ili narodski rečeno da muško navali na žensko, čini se da nalik svojim pradedovima sve više liče na časne sestre kako bi u ekstazi naplatili dušarinu dok im na pamet ne padne još neka proročka gadost.

Srpska pravoslavna crkva nalazi se zbog svega navedenog na raskrsnici svog istorijskog postojanja. Ili će posramljena nestati ili će posramljena  morati da se suoči sa svim zločinima koje je počinio njen kler .

Pošto je njen obraz, donji naravno, davno srastao za stolicu, a gornjeg odavno nema onda da vidimo zašto SPC mora da nestane:

1. Posrbljavanje pravoslavnih vernika
2. Nezakonito oduzimanje imovine Pravoslavnih vernika u drugim državama
3. Neprijateljsko delovanje kao instrument velikosrpske imperijalističke politike .

5 .Seksualno zlostavljanje dece i mladih.

6. Političko – obavještajno delovanje.
7. Nepriznavanje institucija suverenih država.

Malo li je? Zbogom bando.

Autor je čitalac Portala Aktuelno