Petog dana Ruta festivala Beogradsko dramsko pozorište izvelo je komad ,,Švejk”, po tekstu Jaroslava Hašeka i u režiji Veljka Mićunovića.
Ozren Grabarić tumači lik Švejka, koji priča svoje ratne doživljaje:
“U jednoj rečenici mala Sofi kaže da rat nikad nije prestao da traje, sa povremenim pauzama. Veljko me zadivio kako u svom dramaturško-režiserskom konceptu promišlja, i ne samo u teatru, već i u serijama, jer je to čovjek koji vrlo zna šta hoće sa predstavom, gdje želi dovesti glumca i traži jednu određenu vrstu discipline koja je vrlo zahtjevna za nas, ali u trenutku kada se ta njegova mizanscenska matematika usvoji, iz toga proizađe jedan fenomenalan život, humor i emocija. Kada smo počeli ponovo čitati Hašekove knjige, težili smo da se ne zasniva sve na humoru, već da mu se da i neki dublji smisao i onda smo se uhvatili Brehta koji je pisao o Švejku u Drugom svjetskom ratu i tu je došla ideja da taj rat neprestano traje, da se Švejk stalno budi u ratovima. Iako je to podudaralo od onoga što sam ja prvobitno zamišljao, nakon čitanja sam vidio koliko ima smisla iz današnje perspektive što mi je bilo divno”, rekao je Ozren Grabarić.
Preciznost i disciplina Mićunovića po riječima glumaca ih je zapravo podstakla da daju najbolje od sebe:
“Ja sam došao na kraju ovog procesa koji je Ozren živio i uglavnom sam učio na svojim greškama, a najkomplikovanije za mene je bilo prihvatiti to da mi govorimo o ratu. Onda sam shvatio da jedini način da to prihvatim jeste da idem na neku liniju antagonizma i gledam na to da ja živim jedno zlo u odnosu na Švejka i sve ostale i pošto mi je ovo bio prvi put da radim sa Veljkom, trudio sam se da tokom proba pratim tu njegovu matematiku i disciplinu”, zaključio je Milutin Dapčević.
Iva Ilinčić je kazala kako joj je isprva bilo teško isprva svariti Veljkovu preciznost i kako on matematički postavlja sve, ali su vremenom sve stvari koje treba da dođu iznutra, došle, i misli da su na kraju to i ostvarili u ovoj predstavi, a što se tiče njenog lika, biografski su najviše znali o Aniki i najinspirativniji joj je bio taj luk od početka do kraja jedne žene koja je završila u logoru i na kraju umire.
“Poenta male Sofije u predstavi je da, bez obzira iz kog si staleža, kada počne rat svi smo apsolutno jednaki i svi prolazimo kroz isto i jednako gubimo sve. Lik Sofije smo postavili na kraju kada smo postavili čitav komad, da vidimo kako bi smo mogli da je uglavimo i mislim da smo je morali postaviti tako da govori sa distance, pošto je prošlo dosta vremena od kako je ona umrla”, istakla je Dunja Stojanović.
Festival večeras zatvara Ulysses teatar predstavom ,,Otelo” po tekstu Vilijem Šekspira i u režiji Oksane Dmitrieve.