Ko može u aleju zaslužnih građana?

Piše: Milutin L. Cerović

Vlasti nisu dale da se znamenita rok pevačica Slađana Milošević sahrani u “aleji zaslužnih građana” grada Beograda.

Pitate se možda gde je zapelo oko te odluke?

Evo šta su fundamentalni razlozi za takav epilog:

Pod jedan – Nije srbovala ni u jednoj pesmi u karijeri.

Pod dva – Pominjala je u pesmama samo zapadne gradove poput Amsterdama, a nijednom nije pevala o Leskovcu i Mrčajevcima.

Pod tri – Nikada nije pevala srpske narodne epske pesme posvećene mitskoj, ”slavnoj” srpskoj istoriji.

Pod četiri – Bila je ateistkinja, nijednom nije pevala o svetosavlju i manastirima, recimo Hilandaru i Studenici.

Pod pet – Nije javno podržala litije u Crnoj Gori onomad, nije slavila “Svetog Nikolu”, nijednom nije zapalila sveću u hramu “Svetog Save”.

Pod šest – Nije dala glas za aktuelnu vlast.

Pod sedam – Nije joj niko u familiji bio istaknuti četnik sa bradom, ili bar pravoslavni srpski pop.

Pod osam – Nije navijala za Crvenu Zvezdu, omiljeni tim predsednika svega i svačega u Srbiji.

Pod devet – Nijednom se medijski nije izjasnila da mrzi sve komšije u regionu – Albance, Hrvate, Bošnjake, a pogotovu Crnogorce.

Pod deset – Najviše su joj zamerili to što nije bila na prodaju, uporno je želela da bude svoja, a ne njihova.

Naravoučenije ove priče  glasi – koliko god bio veliki umetnik i čovek za vreme svog života, na kraju tvoj opus će ocenjivati tamo neke gnjide, moralne krpe iz svoje civilizacijske rupe u kojoj vlada mrak u po bela dana.

I na kraju, rezime bi mogao da glasi – ovo je brale čista velikosrpska ujdurma.

P.S.

Istu sudbinu velike Slađana Milošević doživljava preminuli poznati fotograf Tomislav Peternek, onima koji sada odlučuju u Beogradu ko je “zaslužni građanin”, e njima je sumnjivo njegovo ime, a pogotovu prezime koje se ne završava na “IĆ”.

Izgleda bez DNK analize i brojanja krvnih zrnaca više neće moći niko da bude čovek od poverenja u Srbiji.

Eto dotle je sve to došlo.