Preliminarni podaci Monstata o spoljnotrgovinskoj robnoj razmjeni u prošloj godini, pokazuju da smo i lani najviše izvozili električnu energiju, od čije je prodaje zarađeno 206,8 miliona eura. Statističari su izračunali da je došlo do značajnog smanjenja izvoza, do prije nekoliko godina, značajnih izvoznih crnogorskih proizvoda, aluminijuma i boksita. Sa druge strane vrijednost uvezenih vozila je 44,4 odsto veća u odnosu na 2022. godinu, dok smo na uvoz hrane potrošili 744,5 miliona eura, što je 17 odsto više nego u 2022. godini.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini je, prema preliminarnim podacima Monstata iznosila 4,48 milijardi eura, što je 5,9 odsto više u odnosu na 2022.
Izvezena roba vrijedna 674,3 miliona eura, što je 3,7 odsto manje u odnosu na 2022. Uvoz je bio veći 7,7 odsto i iznosio je 3,8 milijardi eura.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,7 odsto i manja je u odnosu na 2022. Godinu, kada je iznosila 19,8 odsto.
U strukturi izvoza, prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK), najviše su zastupljena mineralna goriva i maziva (sektor 3) u iznosu od 239,8 miliona eura, koje čine električna energija sa 206,8 miliona eura i ostalo.
Vrijednost izvezene električne energije je u prošloj godini uvećana 21,6 odsto u odnosu na 2022. godinu, kad je taj iznos bio vrijedan 170,16 miliona eura.
Pored izvoza električne energije izdvaja se izvoz obojenih metala, odnosno aluminijuma koji je lani bio vrijedan 67,42 miliona eura, što je čak 60 odsto manje nego u 2022. godini kad je taj izvoz bio vrijedan 171,3 miliona eura.
Došlo je i do pada izvoza mineralnih ruda, gdje dominira ruda boksit od 27,2 odsto u odnosu na 2022. godinu. Taj izvoz je lani bio vrijedan 30,3 miliona eura, dok je u u 2022. godini bio vrijedan 41,7 miliona eura.
U prošloj godini je izvoz hrane iznosio je 40,3 miliona eura, što je 6,3 odsto manje nego u 2022. godini.
U izvozu hrane dominira izvoz mesa i njegovih prerađevina sa 25,26 miliona eura i manji je 2,9 odsto nego u 2022. godini, dok je izvoz voća i povrća bio vrijedan 7,5 miliona eura i smanjen je 30,6 odsto u odnosu na 2022. godinu.
U strukturi uvoza prema SMTK-u najviše su zastupljeni mašine i transportni uređaji (sektor 7) u iznosu od 885 miliona eura, koje čine drumska vozila sa 329,9 miliona eura i ostalo.
Vrijednost uvezenih drumskih vozila u prošloj godini je za 44,4 odsto veća u odnosu na 2022. godinu.
Lani je uvoz nafte i njenih derivata bio vrijedan 324 miliona eura i 16,9 odsto je manji u odnosu na 2022. godinu, što je posljedica nižih prošlogodišnjih cijena naftnih derivata.
Prošle godine nas je uvoz električne energije koštao 58,44 miliona eura, što je 72,1 odsto manje nego u 2022. godini.
Na uvoz hrane prošle godine smo potrošili 744,5 miliona eura, što je 17 odsto više nego u 2022. godini. Na uvoz mesa smo potrošili 172,6 miliona, što je 22,8 odsto više u odnosu na 2022. godinu, uvoz povrća i voća nas je koštao 112,86 miliona za četvrtinu više nego u 2022. godini, a uvoz žitarica i proizvoda od žitarica 104,59 miliona eura, što je 7,2 odsto više nego u 2022. godini.
Najveći spoljnotgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 190,8 miliona eura, Bosna i Hercegovina sa 75,5 miliona eura i Slovenija sa 73,5 miliona.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 661,7 miliona eura, Kina sa 424,7 miliona eura i Njemačka sa 368,2 miliona eura.
Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom (EU).