Međunarodne bankarske grupacije zadržale su čvrstu poziciju i posvećenost prema centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, pri čemu je u proteklih šest mjeseci 73 odsto grupa zadržalo, a 18 odsto povećalo svoj nivo izloženosti, saopšteno je iz Evropske investicione banke EIB.
Navodi se da uprkos ratu u Ukrajini, bankarske grupacije koje posluju na Zapadnom Balkanu i dalje su optimistične u pogledu regiona, pri čemu oko 45 odsto njih durogorčno planira da selektivno proširi svoje poslovanje ili da zadrži isti obim poslovanja.
Tražnja klijenata za kreditima na Zapadnom Balkanu još uvijek je stabilna, podstaknuta potrebama za obrtnim kapitalom. Međutim, uslovi kreditiranja su pogoršani i očekuje se da će ponuda ostati slaba, naročito usljed zabrinutosti u pogledu budućeg kreditnog kvaliteta, perspektive lokalnog tržišta i visoke inflacije.
Prema Istraživanju Evropske invsticione banke (EIB) o aktivnostima banka u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIJIE), međunarodne bankarske grupacije koje posluju u ovom regionu pokazale su otpornost i posvećenost.
Istraživanje koje je sprovedeno u proljeće ove godine tokom krize Banke Silicijumske doline i banke Credit Suisse pokazalo je da je u proteklih šest mjeseci znatna većina matičnih banaka (73 odsto) u ovim zemljama zadržala svoju izloženost, dok je 18 odsto povećalo svoje prisustvo. U pogledu dugoročnih strategija, prekogranične bankarske grupacije ukazuju na namjeru da održe isti nivo poslovanja (45 odsto) ili da se selektivno šire (45 odsto).
„Istraživanje bankarskog kreditiranja potvrđuje posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija ovom regionu, kao i njihove napore da održe stabilnost. Međutim, u aktuelnom makroekonomskom kontekstu, evidentno je dalje pooštravanje uslova finansiranja na strani ponude u svim segmentima poslovanja i u većini zemalja, koje će se zadržati i u narednim mjesecima”, izjavila je glavna ekonomistkinja EIB Debora Revoltela.
Kada je riječ o Zapadnom Balkanu, samo nekoliko banaka planira da selektivno smanji svoju izloženost regionu. Preko 40 odsto njih planira da dugoročno održi postojeći obim poslovanja, a gotovo 45 odsto da selektivno proširi svoje prisustvo.
Međutim, imajući u vidu usporavanje rasta, visoku inflaciju i veće kamatne stope, banke predviđaju porast problematičnih kredita, što će se naročito odraziti u sektoru stanovništva i privrede. One očekuju da će trenutno povoljno okruženje za finansiranje ostati takvo i tokom sljedećih šest mjeseci, uz izvesna poboljšanja zahvaljujući depozitima stanovništva i privrede, a uprkos očekivanom smanjenju finansiranja centralnih banaka.
„Region Zapadnog Balkana još jednom pokazuje svoj tržišni potencijal, otpornost i spremnost za prevazilaženje tekućih geopolitičkih ograničenja. Posvećenost bankarskih grupacije ekonomskom rastu mora biti očuvana, a Grupacija EIB će nastaviti da obezbjeđuje finansiranje koje je regionu neophodno za adekvatan odgovor na buduće potrebe”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsjednica EIB.
Rast kredita na Zapadnom Balkanu znatno je usporen još od početka 2022. godine, dok je kreditni kvalitet ostao stabilan, kao i pristup finansiranju, zahvaljujući stalnom prilivu depozita od privrede i stanovništva. Za razliku od prethodnih faza ekonomskog usporavanja, tokom proteklih mjeseci tražnja za kreditima bila je stabilna i očekuje se da će ostati jaka, mada u većoj mjeri u sektoru privrede (velikih pravnih lica i malih i srednjih preduzeća), nego kod stanovništva (potrošački krediti i kupovina stanova).
Međutim, promijenila se njena struktura, gdje je sada njen glavni pokretač obrtni kapital, što pokazuje potrebu preduzeća za održavanjem likvidnosti. S druge strane, očekuje se negativan doprinos u segmenatima fiksnih investicija i kredita za stanovništvo. Naročito je niska tražnja za potrošačkim i hipotekarnim kreditima, a predviđa se i da će ostati smanjena.
Takođe, tokom proteklih mjeseci znatno se pogoršala ponuda kredita, koja ukazuje na spremnost banaka da odobravaju kredite. Pooštravanje uslova kreditiranja odrazilo se na sve segmente poslovanja, pri čemu se može reći da su mala i srednja preduzeća najpogođeniji segment. Očekuje se da će nedostaci na strani ponude trajati i tokom sljedećih šest mjeseci, mada u nešto manjem intenzitetu, mada su moguća poboljšanja u domenu hipotekarnih kredita.