Erste Grupa zabilježila neto dobit od 1,26 milijardi eura u 2016. godini; novo neto kreditiranje od 4,8 milijardi eura; CET 1 odnos 13,4%; dividenda 1 euro po akciji
– Erste Grupa je prošle godine postigla najbolje rezultate u istoriji. Zabilježena je neto dobit od 1,26 milijardi eura zahvaljujući nižim troškovima rezervisanja, podstaknutim poboljšanjima kvaliteta aktive zbog kojeg je odnos NPL-a (nenaplativih kredita) pao ispod pet odsto. Operativni prihodi su blago smanjeni usljed pritiska niskog kamatnog okruženja, dok su se operativni troškovi povećali kao posljedica ulaganja u razvoj informaciono-tehnoloških kapaciteta i digitalizaciju. Dok je rast kredita od gotovo pet milijardi eura u 2016. godini bio korektan, u istom periodu su se depoziti klijenata povećali za više od deset milijardi eura. Ovaj priliv štednje je jak pokazatelj povjerenja u grupaciju i pokazuje da nisko kamatno okruženje nije ohrabrujuće za ulaganja.
S obzirom na to da region centralne i istočne Evrope nastavlja da raste višom stopom od prosječnog rasta eurozone, sve naše podružnice su ostvarile dobre rezultate i doprinijele snažnoj neto dobiti Erste Grupe. Zahvaljujući tome, od početka globalne finansijske krize uspjeli smo da udvostručimo svoj nivo kapitala, jačajući stopu redovnog osnovnog kapitala (Basel 3, CET 1) na 13,4% na kraju godine. Na osnovu ovih dobrih rezultata, predložićemo isplatu dividende od jednog eura po akciji našim akcionarima.
Naš cilj u 2017. i nakon nje je ulaganje u bolje razumijevanje naših klijenata i njihovih pojedinačnih situacija kroz pametno upravljanje podacima i nuđenje bankarskih usluga koje su prilagođene upravo njihovim potrebama, rekao je Andreas Treichl, glavni izvršni direktor Erste Group Bank AG.
Neto prihodi od kamata pali su na 4.374,5 miliona eura (-1.6%; ; 4.444,7 miliona eura), uglavnom zbog prisutnog niskog kamatnog okruženja i znatnog smanjenja nenaplativih kredita. Ovaj razvoj nije bio neutralizovan rastom kreditiranja. Neto prihodi od naknada i provizija pali su na 1.783,0 miliona eura (-4,2%; 1.861.8 miliona eura), kao rezultat pada prihoda od kreditiranja i platnih usluga kao i manji prihod od trgovanja hartijama od vrijednosti. Neto rezultat od trgovanja i fer vrijednosti porastao je na 272,3 miliona eura (+29,6%; 210,1 miliona eura). Kao posljedica toga, operativnih prihodi pali su na 6.691,2 miliona (-1,2%; 6.771,8 miliona). Opšti administrativni troškovi porasli su na 4.028,2 miliona eura (+4,1%; 3.868,9 miliona eura) uglavnom zbog većih troškova IT i konsultantskih usluga kao i zbog većih troškova zaposlenih koji sada iznose 2.339,3 miliona eura (+4,2%; 2.244,6 miliona eura). To je dovelo do pada operativnog rezultata na 2.663,0 miliona eura (-8,3%; 2.902,9 miliona eura). Odnos troškova i prihoda iznosio je 60,2% (57,1%). Dobici po osnovu finansijske imovine i obaveza koje se ne mjere po fer vrijednosti kroz dobit ili gubitak (neto) uključuju dobitak, zabilježen u drugom kvartalu od prodaje udjela u kompaniji VISA Europe u iznosu od 138,7 miliona eura.
Neto gubitak od umanjenja vrijednosti finansijske imovine značajno se smanjio na 195,7 miliona eura ili za 15 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijenata (-73,2%; 729,1 miliona eura ili 56 baznih bodova), što je posljedica znatnog pada nenaplativih kredita i povećanja prihoda od oporavka već otpisanih kredita u Rumuniji i Mađarskoj. Udio nenaplativih kredita dodatno se poboljšao na 4,9% (7,1%). Pokrivenost nenaplativih kredita rezervacijama povećala se na 69,1% (64,5%).
Ostali operativni rezultat iznosio je -665,0 miliona eura (-635,6 miliona eura). To uključuje troškove godišnjih uplata u sanacione fondove u iznosu od 65,6 miliona eura (51,3 miliona eura). Bankarski porezi i porezi na finansijske transakcije iznosili su 388,8 miliona eura (236,2 miliona eura). Povećanje se može pripisati jednokratnom plaćanju bankarskih poreza uslovljenih austrijskim porezom na banke (Stabilitätsabgabegesetz) u iznosu od 200,9 miliona eura prije značajnog smanjenja budućih iznosa godišnjih bankarskih poreza u Austriji. Sveukupni bankarski nameti u Austriji iznosili su 306,7 miliona eura (128,6 miliona eura). Bankarski nameti u Mađarskoj znatno su se smanjili na 57,0 miliona eura (84,0 miliona eura), a u Slovačkoj su iznosili 25,1 miliona eura (23,6 miliona eura).
Zarada od doprinosa štedionica pokrivenih sistemom uzajamnih garancija zabilježila je manji pad od istorijski visokih nivoa, manjinski troškovi smanjili su se na 272.0 miliona eura (-11,4%; 307,0 miliona eura). Neto rezultat pripisiv vlasnicima matice porastao je na 1.264,7 miliona eura (+30,6,9%; 968,2 miliona eura).
Ukupni kapital, prilagođen za dodatni osnovni kapital (Tier 1 kapital), porastao je na 16,1 milijardi eura (14,8 milijardi eura). Nakon regulatornih odbitaka i filtriranja prema CRR-u, redovni osnovni kapital (CET1, Basel 3 u prelaznom periodu) porastao je na 13,6 milijardi eura (12,1 milijarda eura); ukupna prihvatljiva sopstvena sredstva (Basel 3 u prelaznom periodu) iznosila su 18,8 milijardi eura (17,6 milijardi eura). Ukupni rizik, odnosno, rizikom ponderisana aktiva, uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (Basel 3 u prelaznom periodu) porastao je na 101,8 milijardi eura (98,3 milijardi eura). Stopa redovnog osnovnog kapitala (CET1, Basel 3 u prelaznom periodu) iznosila je 13,4% (12,3%), a stopa regulatornog kapitala (Basel 3 u prelaznom periodu) iznosila je 18,5% (17,9%).
Ukupna imovina porasla je na 208,2 milijarde eura (199,7 milijardi eura), najvećim dijelom zbog povećanja novca i novčanih sredstava, pogotovo novčanih sredstava u centralnim bankama na 18,4 milijardi eura (12,4 milijardi eura). Krediti i potraživanja od klijenata (neto) porasli su na 130,7 milijardi eura (+3,8%; 125,9 milijardi eura). Hartije od vrijednosti koje se drže radi trgovanja pale su na 8,0 milijardi eura (8,7 milijardi eura). Što se tiče obaveza, depoziti klijenata porasli su značajno – pogotovo u Češkoj, Austriji i Rumuniji – na 138,0 milijardi eura (+7,9%; 127,9 milijarde eura). Depoziti banaka porasli su na 14,6 milijardi eura (+3,0%; 14,2 milijardi eura). Dužničke hartije od vrijednosti, većinom obveznice i hipotekarne obveznice, pale su na 27,2 milijarde eura (-8,3%; 29,7 milijarde eura). Odnos kredita i depozita iznosio je 94,7% (98.4%).
IZGLEDI
Erste Grupa očekuje povrat na materijalni kapital (ROTE) uz stopu višu od 10% u 2017. godini. Solidni makroekonomski razvoj na glavnim tržištima (Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija i Austrija), nepromijenjena izrazito pozitivna procjena profila rizika Banke i značajno smanjenje bankarskog poreza u Austriji, trebalo bi da budu pozitivni činioci u postizanju tog cilja. S druge strane, kontinuirano nisko kamatno okruženje i izostanak jednokratnih efekata poput onog prodaje udjela u VISA-i kao i još neutvrđeni politički rizici mogli bi to da ugroze.
Razvoj privrede u 2017. trebalo bi da se odrazi kroz stopu rasta (realni rast BDP-a) od između 1,5 i 4,5% na glavnim tržištima Erste Grupe u regionu centralne i istočne Evrope. Svi ostali privredni parametri trebalo bi da se takođe značajno poboljšaju. Nezaposlenost bi trebalo da nastavi pad – stopa nezaposlenosti u Češkoj i Mađarskoj već je među najnižima u EU. Inflacija bi trebalo da ostane niska, a jake kompetitivne pozicije ponovo bi trebalo da dovedu do viškova na tekućim računima. Fiskalna situacija i nivoi javnog duga takođe bi trebalo da ostanu na istim nivoima. Ipak, u Austriji bi rast trebalo da bude nešto manje dinamičan, uz stopu od 1,5%. Nezaposlenost bi trebalo da se stabilizuje u 2017. nakon rasta u 2016. godini. Sve u svemu, rast je i dalje vođen domaćom tražnjom, iako bi i izvoz trebalo da doprinese rastu u većini zemalja.
Uzevši sve navedeno u obzir, Erste Grupa očekuje srednje visok jednocifreni rast neto kreditiranja koji zahtijeva umanjivanje marginalnog pritiska nastalog zbog reinvestiranja u državne obveznice u kontinuiranom niskokamatnom okruženju. Značajno poboljšanje kvaliteta imovine takođe ima negativan uticaj na neto prihod od kamata. Svakim smanjenjem portfelja nenaplativih kredita, uzrokovanim prodajom tih kredita, ali i poboljšanim kvalitetom portfelja, neto prihod od kamata padaće zbog nižeg efekta kamatnog prihoda na nenaplative plasmane. Sveukupno gledano, Erste Grupa očekuje da će moći da zadrži neto prihod od kamata stabilnim u 2017. godini. Ipak, ako kamatno okruženje ostane nepromijenjeno, moglo bi doći i do blagog pada.
Drugi ključni sastavni dio prihoda su neto prihodi od naknada i provizija, a oni bi u 2017. trebalo da ostanu na nivou približno jednakom onom u 2016. godini. Pozitivan zamah trebalo bi da daju veća potražnja za kreditima i dinamično privredno okruženje. Nakon slabe 2016. godine, trgovanje hartijama od vrijednosti takođe bi trebalo da se poboljša. Ostali sastavni dijelovi prihoda trebalo bi da ostanu na istom nivou uprkos nepovoljnom neto trgovanju i postignutoj fer vrijednosti. Operativni prihodi bi stoga trebalo da ostanu stabilni u 2017. ili će neznatno pasti u slučaju da rast kredita bude manji od očekivanog.
Operativni troškovi trebalo bi da porastu za 1-2% u 2017. godini. Ova inflacija troškova biće većinom uzrokovana ulaganjima u IT, potrebnim za osiguranje konkurentnosti Erste Grupe i mjerama uzrokovanim regulatornim zahtjevima. Daljnja ulaganja u pojednostavljenje proizvoda, standardizaciju procesa i uvođenje digitalne platforme George širom Grupe su glavne postavke digitalne strategije. Nakon predstavljanja u Austriji, George će 2017. godine biti pokrenut i u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji. Generatori dodatnih troškova su regulatorni zahtjevi povezani sa, na primjer, implementacijom IFRS-a 9 od početka 2018. godine i pripremama za AnaCredit, evropski skup podataka o bankarskim kreditima koji nadgleda Evropska centralna banka. Operativni rezultat bi stoga trebalo neznatno da padne u 2017. godini.
Troškovi rezervisanja i u 2017. godini trebalo bi ponovo da podupru neto dobit. Iako nisko kamatno okruženje ima negativan efekat na neto prihod od kamata, ipak ima i pozitivan efekat na troškove rezervisanja. Za razliku od neto prihoda od kamata, na njih pozitivno utiče smanjenje broja nenaplativih kredita. Ipak, Erste Grupa ne očekuje ponovno stvaranje istorijski niskog nivoa troškova rezervisanja iz 2016. godine od samo 15 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijentima. Iako je teško iznijeti precizne prognoze u trenutnoj situaciji, Erste Grupa za 2017. godinu predviđa troškove rezervisanja od oko 30 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijenata.
Ostali rezultati trebalo bi da se razvijaju u pozitivnom smjeru. Iako su efekti prodaje akcija VISA-e jednokratni, bankarski porez u Austriji trebalo bi da se drastično smanji nakon jednokratnog plaćanja 200,9 miliona eura Inovacionom fondu u 2016. godini. Kao rezultat toga, ova stavka trebalo bi da se poboljša ako ne dođe do nekih nepredviđenih događaja.
Pod pretpostavkom da će poreske stope i manjinski troškovi ostati na sličnom nivou kao i u 2016. godini, Erste Grupa namjerava da ostvari povrat na materijalni kapital (ROTE) veći od 10%.
Potencijalne rizike smjernicama predstavljaju: uticaj ekspanzivnih monetarnih politika centralnih banaka, uključujući i negativne kamatne stope, politički rizici povezani s izborima u ključnim ekonomijama EU, kao i geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici ili inicijative povezane sa zaštitom potrošača.