Ukrajina je najavila pokretanje inicijative Krimska platforma, koja treba da razvije praktične pristupe za vraćanje u njen sastav poluostrva Krim koji je Rusija pripojila 2014. Istovremeno, portparol Kremlja je odbacio mogućnost rata sa Ukrajinom.
Krimska platforma će biti pokrenuta inauguralnim samitom u Kijevu 23. avgusta, na kojem će biti usvojena deklaracija „sa vizijom dalje konsolidacije krimske politike“, prenijela je ambasada Ukrajine u Srbiji.
„Krimska platforma je inicijativa Ukrajine za objedinjavanje međunarodnih napora za deokupaciju Krima, koji je od februara 2014. godine, grubo kršeći međunarodno pravo, privremeno okupirala država agresor, Rusija“, navodi se u saopštenju.
Rusija će, kako se navodi, „takođe biti pozvana da učestvuje u platformi radi otpočinjanja dijaloga o deokupaciji Krima“.
Inicijativa je dobila podršku više zemalja, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Njemačka, Austrija, Holandija, Rumunija, Poljska, Slovenija, Danska, Litvanija, Estonija, Češka, Slovačka, Gruzija, Turska, piše u saopštenju.
Ciljevi Krimske platforme su „učvršćivanje politike nepriznavanja pokušaja aneksije Krima“, „pravilno sprovođenje i jačanje“ sankcija protiv Rusije, jačanje regionalne bezbjednosti, „s obzirom na uticaj militarizacije Krima na bezbjednost u Istočnoj Evropi, širem Crnomorskom regionu i Sredozemnom moru, uključujući slobodu plovidbe“.
Među ciljevima su i „suzbijanje kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava“ i „ublažavanje negativnog ekonomskog i ekološkog uticaja okupacije Krima na region“.
Krimska platforma će raditi na međudržavnom, parlamentarnom i ekspertskom nivou, a djelatnostima platforme koordiniraće komitet sa predstavnicima diplomatskih misija država i organizacija članica u Kijevu, dodaje se u saopštenju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov isključio je mogućnost rata sa Ukrajinom, koja je nekoliko dana zabrinuta zbog pojačanja ruskih snaga na njenoj granici.
„Naravno, niko ne želi da krene putem rata i niko ne prihvata mogućnosti takvog rata. Niko ne prihvata ni mogućnost građanskog rata u Ukrajini“, rekao je Peskov za rusku televiziju Rosija 1.
Ruske vlasti smatraju da su sukobi na istoku Ukrajine između tamošnjih snaga bezbjednosti i proruskih pobunjenika građanski rat, dok Kijev i Zapad tvrde da je očigledna podrška Rusije separatistima u Ukrajini. Moskva je to u nekoliko navrata demantovala.
Poslednjih dana raste zabrinutost zbog jačanja ruskih snaga na granici sa Ukrajinom.
Kremlj nije demantovao tu informaciju, ali uvjerava da gomilanje ruskih snaga ne predstavlja prijetnju, dok Kijev to smatra provokacijom usmjerenom pogoršanju situacije u istočnoj Ukrajini.
Od početka godine u tim sukobima, započetim 2014. godine, poginulo je 26 ukrajinskih vojnika, a tokom 2020. godine 50 vojnika.
„Rusija ulaže sve moguće napore da pomogne u rešavanju tog sukoba“, rekao je Peskov.