Raspravom o Zapadnom Balkanu, u Rigi je završen sastanak ministara vanjskih poslova zemalja članica NATO-a.
“Dozvolite mi da izrazim zabrinutost situacijom u Bosni i Hercegovini. Posljednjih dana svjedočimo tenzijama i pokušajima brisanja 26 godina mira i stabilnosti. Ostajemo posvećeni jedinstvenoj Bosni i Hercegovini kao jednoj zemlji i pozivamo sve da nastave sa neophodnim reformama kako bi se očuvalo to jedinstvo i promijenio izborni zakon”, rekao je šef dilomatije EU Žosep Borel.
Zbog rasta napetosti i, kako je ocijenio generalni sekretar Jens Stoltenberg, sve agresivnije retorike u Bosni i Hercegovini, ali i na relaciji Beograd-Priština, NATO nastavlja svoje prisutnosti kroz KFOR na Kosovu i štab NATO-a u Sarajevu. I dalje će pružati podršku u izgradnji kapaciteta, te brinuti da ne dođe do eskalacije.
Kroz KFOR na Kosovu i kroz NATO štab u Sarajevu, NATO ostaje prisutan, rekao je Stoltenberg. Retoriku srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika nazvao je agresivnom i rekao da je nedopustivo potkopavanje institucija države.
Stoltenberg je najavio da će NATO učiniti sve, kako se Dodikov scenario ne bi ostvario.
Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić i član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović sastali su se s državnim ministrom pri Ministarstvu inostranih poslova Savezne Republike Njemačke, nadležnim za evropska pitanja, Majklom Rotom.
“Svako miješanje ili udar na teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine imaće snažan odgovor iz SR Njemačke. Sa svoje strane SR Njemačka pružat će i podršku Bosni i Hercegovini u njenim nastojanjima unutar evropskih integracija, na način da se moraju ispuniti svi pristupni kriteriji koje se odnosne na demokratiju, vladavinu prava i zaštitu osnovnih ljudskih prava”, navodi se u saopštenju.
U vezi trenutne krizne situacije, ministar Rot je rekao da su na stolu spremne sankcije prema onima koji blokiraju rad institucija Bosne i Hercegovine, te pozvao na što hitniju deblokadu rada državnih institucija BiH, kako bi se nastavili reformski procesi.
“Naglasio je da je Njemačka vlada veoma zainteresirana za nastavak Berlinskog procesa, podcrtavši da je prednost tog procesa inkluzivnost, odnosno uključenje svih zemalja zapadnog Balkana, te da u novoj inicijativi Otvoreni Balkan ne vidi dodatnu vrijednost koja bi je pokazala boljom od dosadašnjeg Berlinskog procesa i evropskih standarda ugrađenih u taj proces. U tom smislu, postalo je očito da sadašnji politički sistem BiH uspostavljen Dejtonskim sporazumom nije usklađen s evropskim standardima i pristupnim kriterijima. Posebno je istakao kako je Evropska unija zapravo unija vrijednosti, koje BiH treba prihvatiti i ugraditi u svoj sistem”, zaključuje se u objavi.