Piše: Asja Hafner
“Svi znamo da kada vidite komentar na društvenim mrežama, ako imate milion dobrih komentara, imaćete najmanje jedan loš i upravo taj će da zaboli”, rekao je za CNN Thierry Henry, legenda francuskog fudbala i jedan od sportista koji podržavaju privremeni bojkot društvenih medija za koje kažu da se nedovoljno bave problemom rasizma i diskriminacije na svojim platformama.
Inicijativi za bojkot društvenih medija koju su pokrenuli engleski fudbaleri pridružili su i drugi sportovi – ragbi i kriket. Bojkot počinje 30. aprila u petak i trajaće do ponedeljka 3. maja tokom kojih će sportske lige – pet engleskih fudbalskih profesionalnih liga, klubovi i sami sportisti isključiti svoje profile ili neće objavljivati sadržaje.
Društvene mreže Facebook, Twitter, Instagram, YouTube, Snapchat, Tik Tok bojkotovaće engleski i drugi sportisti, sportske organizacije, a i neki od medija se pridružuju bojkotu kao i sama UEFA.
Dobrotvorna organizacija sa misijom usmjerenom protiv diskriminacije – Kick it Out – takođe je uključena u ovu akciju. “Ovaj bojkot označava naš kolektivni bijes”, rekao je predsjednik ove organizacije Sandžai Bandari, kako je prenio britanski servis BBC.
“Sklanjanjem sa platformi, pravimo simboličnu gestu usmjerenu prema onima koji imaju moć. Treba da reagujete. Treba da nešto promijenite.”
‘Oni koji imaju moć’ u ovom slučaju su kompanije koje drže društvene mreže – na kojima je problem diskriminacije, rasizma, netpeljivosti, govora mržnje, lažnih vijesti i sličnih, po društvo negativnih trendova, eskalirao tokom pandemije.
Zašto sportisti bojkotuju društvene mreže?
“Društvene mreže u principu, da kažem vlasnici društvenih mreža, reaguju post festum. To je jedini mogući način, jer oni žive na tome – na masovnosti i na anonimnosti koja garantuje tu masovnost. I na neki način služe za, ponekad, lečenje frustracija i bolesnih ideologija i svega ostalog”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zoran Pavić, sportski novinar lista Danas komentarišući kakav efekat može imati jedna ovakva inicijativa.
“U Engleskoj je fudbal, oni vole da kažu, život. I kada iz fudbala krene jedna takva vrsta inicijative ona jednostavno mora da ima nekog efekta”, napominje Pavić.
Na pitanje zašto je došlo do ove inicijative Pavić pojašnjava: “U skladu sa primerom iz Amerike kada je baš ta sportska zajednica Afroamerikanaca reagovala posle tih smrti – čudnih, sumnjivih i brutalnosti policije – akcija #BlackLivesMatter (Crni životi su važni) koja je bukvalno preplavila američku javnost je imala mnogo veći odjek nego da je to bilo u bilo kojoj drugoj društvenoj zajednici. Sport ima veliki socijalni uticaj. Ogroman broj ljudi ga prati”.
Pavić ističe i važnost sporta u socijalno ugroženim ili na bilo koji način podijeljenim sredinama: “Isto tako, u Americi je sport jedan od dva ili tri načina, ali svakako najmasovniji, za izlazak iz geta Afroamerikanaca. I, uslovno rečeno, bogatiji sloj društva, te njihov uticaj i popularnost mogu ovu akciju da omasove”.
“Slična stvar se dešava i u Engleskoj. U engleskom fudbalu je veliki broj fudbalera afroporekla i do sada je bilo reakcija koje su bile pojedinačne. Na nekim utakmicama bilo je i klečanja, dakle podržali su i američku akciju, skretali pažnju”, kaže Pavić.
Nedovoljno urađeno protiv diskriminacije i rasizma
“Kompanije društvenih medija ne rade dovoljno na borbi protiv rasizma na svojim platformama”, rekla je Edleen John direktorka Fudbalskog saveza za jednakost, različitost i inkluziju za Reuters.
Edleen John govorila je u četvrtak (29. aprila) dan uoči namjernog ‘zamračenja’ sportskih profila na društvenim mrežama, koji su inicirali engleski fudbaleri, ali čiju važnost su prepoznali i drugi sportovi, poput ragbija i kriketa te se pridružili bojkotu.
“Fudbal već dugo sarađuje s društvenim mrežama na rješavanju ovog problema i mislim da je pošteno reći da je zato svijet fudbala toliko ljut i toliko frustriran da nije došlo do nekog poboljšanja”, dodala je.
John je navela da je jedan od razloga za bojkot bio poticaj vlade Velike Britanije da kasnije ove godine usvoji Zakon o sigurnosti na internetu, kojim će se kompanije s društvenim mrežama suočiti sa strožim propisima.
Rasističko zlostavljanje fudbalera na mrežama postalo je gotovo svakodnevna pojava u posljednjih nekoliko sezona, a John je rekla da, iako su neke od najvećih kompanija za društvene mreže Twitter, Facebook i Instagram poduzeli neke korake kako bi uklonili ovakve pojave, treba učiniti još.
Neadekvatno kažnjavanje online
“Inače su rigorozne kazne fudbalskim organizacijama i UEFA-e za tako nešto na samoj utakmici. Dakle, to su suspenzije i visoke novčane kazne. Jednostavno su hteli da skrenu pažnju da su društvene mreže u tom smislu totalno van kontrole za razliku od mejnstrim medija gde se tačno zna šta i kako se sme a šta se ne sme reći. I, da je ta politička korektnost mnogo zastupljenija na društvenim mrežama, posebno zato što garantuje anonimnost”, istakao je Pavić za RSE.
Cilj je kako pojašnjava Pavić “uvođenje rigoroznije kontrole jedne takve stvari kao što je rasizam”.
U zajedničkoj izjavi, koja je objavljena u subotu (24. aprila), učesnica engleskih fudbalskih organizacija navodi se:
“Kao kolektiv, sportska igra prepoznaje značajan domet i vrijednosti društvenih mreža u našem sportu. Povezanost i pristup našim navijačima koji su samo srce fudbala ostaje od vitalne važnosti. Međutim, bojkot pokazuje da se engleski fudbal ujedinjuje kako bi naglasio da kompanije za društvene medije moraju da čine više kako bi izbrisale mržnju na internetu dok se tako naglašava važnost edukacije o pošasti diskriminacije i zlostavljanja na internetu. Takođe želimo da pokažemo da smo spremni da poduzmemo dobrovoljne i proaktivne korake u ovoj kontinuiranoj borbi”.
U solidarnosti je ključ
Na to šta misli ko su kreatori ove ideje Pavić kaže: “Verovatno je bilo preterivanja i onda su verovatno neki pojedinci došli na tu ideju. Moguće neki bivši igrači kao što je Thierry Henry – vidim da je jedan od glasnogovornika protesta”.
Thierry Henry (43) kaže da je inspiraciju crpio od bivših sportista, poput boksera Muhammada Alija, koji je bio otvoren za socijalna pitanja i teme poput Vijetnamskog rata.
“Muhammad Ali nije želio da ratuje, nije čekao da vidi jesu li svi uz njega, on je tako osjećao”, rekao je Henry.
“Molim vas da shvatite da nisam ni blizu tog kalibra […], ali rekao sam sebi: ‘Thierry, tako se osjećaš, osjećaš snažno zbog toga.’ To ću učiniti. Da bih to pokazao, očito nisam zadovoljan kako se stvari odvijaju na društvenim mrežama.”
“Solidarnost je suština priče”, naglašava Pavić.
“Solidarnost prvo znači masovnost. U Americi su njihovi najznačajniji profesionalni sportovi – dakle, košarka, američki fudbal, bejzbol, bili u zajedničkoj akciji i to je kompletan sport u Americi. I kad podvučete crtu to naravno pojačava njene efekte i pojačava njenu moć pritiska. U Americi je bilo pod znakom pitanja uopšte da li će se neke lige uopšte završiti. Bile su pauze u tim ligama koje vrte ogroman novac. To je veliki pritisak i na javnost a i na te čelnike tamo da izađu u susret. Slična je stvar i u Engleskoj”, rekao je Pavić.