Piše: Ivan Trajković
Iako zvanično ruska klasa super bogatih biznismena, milionera i milijardera, popularno nazvanih ‘oligarsima’ nema veze sa Kremljom i političkim vrhom zemlje, ispod površine ruske politike i biznisa se zapravo krije nešto posve drugačije.
Smrt sedam istaknutih biznismena u samo nekoliko meseci nije samo zapanjila Rusiju, već i međunarodne ekonomske i političke krugove. U trenutku ruske agresije na Ukrajinu, te uvođenja brojnih međunarodnih sankcija na poslovanje i transfer kapitala za ruske kompanije i pojedince, nije iznenađujuće da Briselom, Berlinom i Parizom kruže razne spekulacije o pravim uzrocima smrti oligarha.
’Oligarh ture’ po Londonu
Ako vas put nanese u London, možete za desetak funti obići britansku prestonicu na veoma neobičan način. Naime, publicista i pisac Oliver Bullough već godinama za turiste, ali i same građane Londona, priređuje takozvane „oligarh ture“, na kojima kombijem možete obići velelepne mega-vile, kuće u eksluzivnim naseljima, te čak i čitave stambene komplekse u vlasništvu ruskih biznismena i bogataša iz zemalja bivšeg SSSR-a.
Na toj turi, doduše, mogu se videti i vile i rezidencije naftnih bogataša i tajkuna sa Bliskog istoka, te nekretnine poznatih glumaca i sportista, ali su ruski oligarsi u prvom planu iz prostog razloga – jer imaju ubedljivo najveći broj nekretnina u Londonu.
Roman Abramovič je svakako najpoznatiji ruski biznismen u Velikoj Britaniji. Više od 20 godina je bio i vlasnik fudbalskog kluba Chelsea, sve dok početkom ove godine nije bio prinuđen da ga proda, zbog sankcija međunarodne zajednice svim biznismenima povezanim sa Kremljom i Putinom. Abramovič ne samo da je povezan sa Kremljom, već je bio i poslanik ruske Dume, te guverner regije Čukotka u dva mandata. Za vreme njegovog mandata u ovaj region je uloženo više od 935 miliona američkih dolara, ali, uprkos tome, on je i danas među najsiromašnijima u Rusiji. Kada je stupio na dužnost 2000. godine, prosečna plata u regionu je bila najmanja u Rusiji – oko 110 eura, dok je na kraju njegovog mandata bila u okviru ruskog proseka od 488 eura.
Zanimljivo je da je Abramovič bio i jedan od prvih biznismena koji je devedesetih godina sugerisao tadašnjem predsedniku Borisu Jeljcinu da postavi Vladimira Putina na funkciju premijera. Kada je Putin kao vršilac dužnosti premijera 1999. sastavljao svoj kabinet, u komisiji je bio i Abramovič. I nakon 2000. se u Kremlju spekulisalo da je Dmitrij Medvedev takođe bio direktno preporučen od strane Abramoviča, prvo za šefa Putinove izborne kampanje, a kasnije i za mesto premijera. Finansijski stručnjaci procenjuju Abramovičevo bogatstvo na najmanje devet milijardi dolara, ali ako se tu dodaju i brojne ćerke-kompanije i investicije u offshore zonama na egzotičnim ostrvima, ova brojka je bliža 14,5 milijardi dolara.
Mnogi su bili Putinove kolege
Zanimljivo je i da su mnogi ruski oligarsi i milioneri bili kolege samog Putina – zajedno su radili u sovjetskoj obaveštajnoj službi KGB. Neki od „novokomponovanih“ bogataša su bili pripadnici vojne obaveštajne službe GRU, dok su pak neki radili u tzv. Četvrtom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova, koje je bilo zaduženo za kontraobaveštajno delovanje u sovjetskim ambasadama širom sveta.
Slučaj Jevgenija Lebedeva, rusko-britanskog biznismena je „izuzetak koji potvrđuje pravilo“. Lebedev je preko svojih kompanija vlasnik više medijskih kuća i štampanih listova u Velikoj Britaniji. Takođe, Lebedev je bio vlasnik i brojnih prestižnih hotela i restorana u Engleskoj i Švajcarskoj. Poznat je i kao veliki prijatelj sadašnjeg britanskog premijera Borisa Johnsona, još iz vremena kada je on bio gradonačelnik Londona. Lebedev je postao član Kuće lordova i ima titulu britanskog lorda od 2020, a na predlog samog premijera Johnsona. Otac Dmitrija Lebedeva, Aleksandar Lebedev je takođe ruski biznismen i nekadašnji oficir KGB-a. I ne samo da je bio oficir, već je dobar deo svoje obaveštajne karijere bio zadužen za prikupljanje podataka u sovjetskoj ambasadi u Londonu. Nakon raspada SSSR-a, Lebedev stariji je još nekoliko godina nastavio karijeru u naslednici KGB-a – današnjoj službi FSB.
U isto vreme je u sovjetskoj ambasadi u Londonu na mestu ekonomskog atašea radio i Andrej Kostin, danas istaknuti ruski bankar i, podrazumeva se, blizak ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina.
Serija sumnjivih samoubistava
Španska policija je sredinom aprila dobila nekoliko dojava o čudnim dešavanjima u vili u gradu Lloret de Mar u Kataloniji. Kada je policija stigla na adresu vile na moru, zatekla je tri beživotna tela. Kuća je bila vlasništvo biznismena Sergeja Protosenje, a njegovo telo, kao i tela njegove supruge i ćerke su nađena u dvorištu. Prvobitno je policajcima delovalo da je Protosenja nožem ubio suprugu i ćerku, a zatim se obesio – ipak, nekoliko dana kasnije inspektori su počeli da sumnjaju u ovakav razvoj događaja. Slučaj je za sada još uvek u fazi istrage, ali se ne isključuje mogućnost umešanosti trećih lica.
Istog dana kada je otkriven zločin u Španiji, moskovska policija je otkrila još jedno mesto tragedije. U luksuznom apartmanu na periferiji Moskve otkrivena su tela Vladislava Avajeva, njegove supruge i dvanaestogodišnje ćerke. Avajev, biznismen i investitor, je navodno imao pištolj u ruci u trenutku kada je pronađen. I Protosenja i Avajev su radili u sektoru energetike i nafte.
Samo mesec dana pre početka ruske agresije na Ukrajinu, Leonid Schulman, poznati biznismen, je takođe izvršio samoubistvo. Krajem februara, u Sankt Peterburgu policija je pronašla telo Aleksandra Tilujakova, takođe nekadašnjeg direktora naftnih kompanija i biznismena. Krajem marta, u luksuznoj kući u gradu Nižnji Novgorod pronađena su tela Vasilija Melnikova, njegove supruge i dvoje maloletne dece. Melnikov je bio poznati biznismen u polju farmacije i medicinske opreme.
Smrt ovih istaknutih biznismena, koji su, sem u Rusiji, imali kompanije i luksuzne nekretnine širom Evrope, zabrinula je i evropske finansijske krugove. Nijedan od njih nije bio na listi međunarodnih sankcija, niti su (zvanično) bili pod nekom istragom. Ali, u Putinovoj Rusiji najveći deo novca, biznisa, pa i politike i ne ide zvaničnim kanalima.
Fedor Protosenja, sin preminulog milionera, nema sumnje da je posredi zavera i ne veruje u zvaničnu verziju događaja.
„Moj otac svakako nije ubica i nikada ne bi ubio moju majku i sestru“, rekao je španskim medijima.
Kipar kao oaza za oligarhe
Iako, za sada, nema dokaza koji bi povezali ove misteriozne slučajeve sa vrhom ruske politike, oni su svakako „pod lupom“ i evropskih, i američkih institucija.
Od 2017. godine, više od 80 ruskih oligarha, biznismena, bankara, predsednika upravnih odbora i viših savetnika u ruskim državnim telima se nalaze na udaru posebnog američkog zakona CAATSA (Countering Americas Adversaries Through Sanctions Act). Ovaj zakon je posebno usmeren na sprečavanje pranja novca ruskih oligarha i biznismena, kao i na pojedince iz Severne Koreje, Irana i još nekoliko azijskih i afričkih zemalja.
Pod lupom CAATSA propisa je 2018. godine bio i Kipar. Naime, ova članica EU već jednu deceniju ima program „zlatnog pasoša“, tj. dodeljivanja državljanstava stranim investitorima. Taj propis su ruski oligarsi maksimalno iskoristili, pa se procenjuje da u gradu Limasolu čak 17 odsto stanovnika govori ruski. Tu su takođe i posebne pogodnosti nepostojanja raznih bankarskih naknada, te poštovanje „bankarske tajne i tajnosti poslovanja“. Zbog svega toga, ruski oligarsi su registrovali posebne firme i kompanije na Kipru, kako bi poslovali unutar Evropske unije.