Finska premijerka Sana Marin u petak je iznijela “brutalno iskrenu” procjenu bezbjednosnih kapaciteta Evrope poslije izbijanja ruskog rata u Ukrajini, navodeći da Evropa nije “dovoljno jaka” da se samostalno suprostavi Moskvi.
Tokom posjete Australiji, liderka zemlje koja će postati nova članica NATO-a, rekla je da su invazija Vladimira Putina i okupacija susjedne Ukrajine iznijeli na vidjelo i evropske slabosti i strateške greške u odnosu na Rusiju.
“Moram da budem veoma iskrena, brutalno iskrena prema vama, Evropa nije dovoljno jaka u ovom trenutku. Bili bismo u problemima bez Sjedinjenih Država”, rekla je finska premijerka u tink tenku Loui u Sidneju.
Marin ističe da se Ukrajini mora dati “sve što je potrebno” da pobjedi u ratu, ističući da su SAD odigrale ključnu ulogu u snabdijevanju Kijeva oružjem, novčanim sredstvima i humanitarnom pomoći neophodnim da odgovori na rusku invaziju.
“Moramo da se postaramo da i mi gradimo te kapacitete kada se radi o evropskoj odbrani, o evropskoj vojnoj industriji, i da budemo osigurni da bismo mogli da se suprotstavimo u drugačijim situacijama”, izjavila je.
Finska je prije skoro 105 godina izvojevala nezavisnost od Rusije i nanijela velike gubitke sovjetskoj armiji iako je imala znatno manje naoružanja.
37-godišnja finska liderka osudila je politike Evropske unije u kojima je naglašen značaj izlaženja u susret Putinu, i rekla da je blok trebalo da sluša članice koje su bile dio Sovjetskog Saveza prije njegovog raspada.
Od kada su se pridružile Uniji 2004, zemlje kao što su Estonija i Poljska su pozivale druge članice EU da zauzmu čvršći stav prema Putinu. Međutim, taj stav su ublažavale Francuska, Njemačka, Italija i Grčka – koje su se zalagale za jače ekonomske veze sa Moskvom.
“Trebalo je da mnogo ranije poslušamo svoje prijatelje iz Baltika i Poljske”, rekla je Marin.
“Evropa je dugo gradila strategiju prema Rusiji da bi ojačala ekonomske veze, kupovala energente od Rusije, mislili smo da će to sprečiti rat.” Ona je dodala da se taj pristup pokazao “potpuno pogrešnim.”
“Njima nije stalo do ekonomskih odnosa, nije ih briga za sankcije. Ne zanima ih ništa od svega toga.”
U nedavnom govoru u Helsinkiju, Marin je izjavila da se Evropa suviše oslanja na Kinu u domenu tehnologije, i da treba više da investira na poljima kao što su vještačka inteligencija i kvantno računarstvo.