Bivši predsjednik SAD Donald Tramp je tokom posljednjih nedjelja svog mandata vršio pritisak na Sekretarijat za pravosuđe da se pridruži njegovim neuspjelim naporima da poništi izborni poraz, na osnovu neistinith tvrdnji o izbornoj krađi. Međutim, najviši zvaničnici sekretarijata su to odbili da urade, pokazuju dokumenta objavljena u utorak.
Odbor Predstavničkog doma za nadzor i reforme, koji je tražio dokumenta, objavio je detalje o pokušajima bivšeg predsjednika, njegovog tadašnjeg šefa kabineta Marka Medouza i privatnog advokata Kurta Olsena da se izvrši priitisak na sekretarijat da preduzme akciju u vezi sa Trampovim tvrdnjama, prenosi agencija Rojters.
Sekretarijat na kraju nije podržao te napore, a brojni sudovi su odbacili tužbe kojima se tražilo poništavanje izbornih rezultata u više američkih država. Kongres takođe istražuje smrtonosni napad Trampovih pristalica na kompleks američkog Kapitola 6. januara, da bi se zaustavila formalna potvrda pobjede predsjednika Džoa Bajdena.
Ta dokumenta pokazuju da je predsjednik Tramp pokušao da zloupotrebi vodeću agenciju za sprovođenje zakona naše zemlje u drskom pokušaju da preokrene rezultat izbora na kojima je poražen”, saopštila je predsjedavajuća odbora demokratkinja Kerolin Maloni.
Ti pokušaji su odvojeni od izvještaja da je Sekretarijat za pravosuđe, za vrijeme Trampa, tajno pokušavao da pribavi podatke o telefonima najmanje dvojice demokratskih članova Kongresa, zbog čega je aktuelni sekretar za pravosuđe Merik Garland najavio da će ojačati zaštitu sekretarijata od političkog uticaja.
Sekretarijat za pravosuđe pod tadašnjim sekretarom Vilijamom Barom, koji je napustio položaj 23. decembra prošle godine, i njegov zamjenik Džefri Rozen, odlučili su da ne preduzimaju akciju u vezi sa tvrdnjama o izbornim nepravilnostima za koje nije bilo dokaza.
Prema mejlovima, Medouz je od zvaničnika sekretarijata zatražio da istraže teoriju zavjere da su u objektima u Italiji mijenjani američki izborni podaci i da je CIA bila upoznata s tim.
Medouz je 1. januara poslao Rozenu link za video na Jutjubu u kojem se iznose detalji te nedokazane teorije. Rozen je mejl proslijedio svom tadašnjem zamjeniku, koji je odgovorio: “Čisto ludilo”.
Dokumenta, koja je objavio odbor Predstavničkog doma, takođe pokazuju da je Tramp vršio pritisak na Rozena, koji je tada obavljao funkciju zamjenika sekretara za pravosuđe, da razmotri njegove tvrdnje o izbornoj krađi.
Prema elektronskim porukama, Rozen je odbio da organizuje sastanak zvaničnika sekretarijata i Trampovog ličnog advokata Rudija Đulijanija o njegovim lažnim tvrdnjama da su izbori pokradeni.
“Odbio sam i rekao da Đulijani niti bilo koji ‘njegovi svedoci’ neće imati specijalni tretman i ponovio da neću razgovarati sa Đulijanijem o tim pitanjima“, napisao je Rozen svojim kolegama 1. januara.
Tramp je, preko jednog od svojih pomoćnika, 14. decembra poslao mejl Rozenu sa dokumentima u kojima se navodno iznose dokazi o izbornim nepravilnostima u Mičigenu – što je tvrdnja koju je federalani sud već bio odbacio.
Dvije sedmice kasnije, 29. decembra, Trampov pomoćnik u Bijeloj kući poslao je mejl Rozenu, koji je tada već bio vršilac dužnosti sekretara, i drugim advokatima u sekretarijatu u kojem se traži da Vrhovnom sudu podnesu pravni podnesak u vezi sa izborima. Sekretarijat to nikada nije uradio.
Prema mejlovima, koje je objavio odbor, Olsen, advokat iz Merilenda koji je pisao nacrt podneska, više puta je neuspješno pokušavao da se sastane sa Rozenom.
U nacrtu koji je podržao Tramp tvrdilo se da su promjene procedure glasanja u Džordžiji, Mičigenu, Viksonsinu, Arizoni, Nevadi i Pensilvaniji zbog pandemije Kovida 19, da bi se omogućilo obimnije glasanje poštom, bile nezakonite.
Slične argumente je u tužbi iznio Ken Pakston, republikanski glavni tužilac države Teksas i Trampov saveznik. Vrhovni sud je odbacio tu tužbu u decembru 2020.
Trampovi predstavnici nisu odgovorili na zahtjev Rojtersa za komentar.