Deset dana pred izbore za njemački Bundestag, kandidat Socijaldemokratske stranke (SPD) Olaf Šolc uspio je da preokrene rezultat anketa i od otpisanog postane favorit. Šolc je nekoliko puta isticao da je spreman na koaliciju sa Zelenom strankom, koju predvodi Analena Berbok. Iako ova opcija djeluje izgledno, ove dvije partije zajedno neće imati dovoljno poslanika. Sudeći po anketama, dvočlana koalicija, koja je do sada bila i najčešća u Njemačkoj, neće biti izvodljiva nakon izbora 26. septembra.
Ključ nove većine drže Zeleni iako su, kako su se bližili izbori, bilježili sve manju podršku u odnosu na početak kampanje. U jednom trenutku, ova stranka bila je prva u anketama sa 25 odsto, međutim sada su na trećem mjestu sa podrškom između do 17 odsto. Ipak, Zeleni imaju moć da odluče ko će će napraviti novu vladu, jer oni birajuu kome će se prikloniti – CDU ili SPD.
Najizvjesniji scenario, prema podacima posljednjih anketa, jeste vlada sa SPD-om, što je i sam Šolc nekoliko puta najavljivao. Ipak, Zeleni i SPD nemaju dovoljno poslanika zajedno, zbog čega će im biti potreban i „broj tri“. To bi mogli biti Liberali (FDP), koji imaju oko 11 odsto podrške.
Ukoliko ovo bude većina, Njemačka će dobiti takozvanu „semafor koaliciju“ – „crveni“ SPD, Zeleni i „žuta“ Liberalna partija. U tom slučaju, Šolc, kao ubjedljivo najpopularniji kandidat u Njemačkoj, postao bi naslednik kancelarke Angele Merkel umjesto njenog pulena Armina Lašeta iz CDU.
Sa druge strane je manje vjerovatna „Jamajka koalicija“, nazvana po bojama njemačke zastave. Takvu koaliciju činili bi Demohrišćana stranka (CDU) ili crni, žuti Liberali i Zeleni. Ova kombinacija bilježila je dobre rezultate na lokalnom nivou, ali pitanje je da li bi bila moguća na nacionalnom. Između liberala i Zelenih vladaju tenzije koje CDU kao treći činilac koalicije ne može da smiri, ali to bi možda pošlo za rukom socijaldemokratama.
Demohrišćani su sredinom jula bili u jasnom vođstvu nad rivalima. Ankete su pokazale da partija koju sada predvodi Armin Lašet ima 29 odsto podrške birača, što je pozicioniralo na sam vrh. Međutim, demohrišćani su pretrpjeli veliki pad zbog niza propusta Lašeta, koje birači, a ni sama Merkel, nisu oprostili.
CDU je izgubila trećinu birača koji su bili spremni da podrže Lašeta zbog naslleđa odlazeće kancelarke. Ovo je otvorilo mogućnost socijaldemokratama Olafa Šolca i ostavilo veliko pitanje da li će demohrišćani uopšte biti dio vlasti u Njemačkoj.
Da li bi bila moguća „velika koaliacija“? Većina analitičara sklona je mišljenju da do saradnje demohrišćana i socijaldemokrata neće doći, obzirom na prednost Šolca nad Lašetom.
Ko je već otpao?
Alternativa za Njemačku (AfD), ultradesničarska stranka koja se na anketama kotira između 11 i 13 odsto, gotovo da nema nikakve šanse da na bilo koji način bude dio nove većine. AfD najnepoželjnijim koalicionim partnerom u Njemačkoj čin kontroverzni stavovi o migraciji i muslimanima.
Šolc na ovu partiju svakako ne računa.
„Nikakakvo formiranje vlade uz pomoć AfD-a za nas nije opcija“, rekao je nedavno.
Ni Ljevica (Linke), sa šest do devet odsto podrške, nema prevelike šanse. Linke često pravi problem kada je riječ o spoljnopolitičkim pitanjima, a pojedini njihovi predlozi mogu se tumačiti čak i kao radikalni. Zbog toga predstavlja praktično nemogućeg koalicionog partnera za desno orijentisane stranke, među kojima su i CDU Armina Lašeta. Šolc je već najavio da će jedan od njegovih ciljeva ukoliko postane kancelar biti jačanje saradnje sa NATO alijansom, što je za Linke sporno. Stav ljevice je da Alijansa predstavlja anahronizam koji treba ukinuti.
Time su ove dvije stranke praktično već isključene iz pregovora o formiranju nove vlasti. Ko će formirati novu većinu i koga čeka vruća stolica Angele Merkel biće poznato nakon 26. septembra za kada su zakazani izbori u Njemačkoj. Jedino što je izvjesno je da će Njemačka dobiti novog kancelara posle 16 godina vladavine Angele Merkel koja se ovim izborima oprašta od političkog života i odlazi u penziju.