Spora i haotična vakcinacija protiv koronavirusa u EU u odnosu na Britaniju i SAD mogla bi da košta evropsku ekonomiju više desetina milijardi eura, čak 100 milijardi, pokazala je studija agencije Blumberg.
Zaključavanja zbog koronavirusa znače da ekonomija EU radi na oko 95 odsto nivoa od prije pandemije, što je oko 12 milijardi eura izgubljene proizvodnje nedjeljno, prema računicama Bloomberg Economicsa.
Takođe EU zaostaje više nedjelja za rivalima po vakcinaciji i napreduje sporije od njih.
Ako se to ne promijeni, EU će morati da zadrži „zaključavanje“ i druga ograničenja i kada se ostale vodeće ekonomije vrate „normalnom poslovanju“. Kašnjenje od mjesec ili dva znači štetu od 50-100 milijardi eura.
„Svaka nedjelja produžavanja ‘lokdauna’ jer stanovništvo nije vakcinisano nosi značajne ekonomske troškove“, rekao je direktor istraživačke organizacije Brugel Guntram Volf. „Ti troškovi su mnogo veći od troškova vakcinacije“, dodao je.
Stopa vakcinacije u EU do sada je 2,9 doza na 100 ljudi, daleko iza 14,7 u Velikoj Britaniji i deset u SAD, prema Blumbergovom praćenju vakcinacije (Bloomberg Vaccine Tracker).
EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još planira da do ljeta vakciniše 70 odsto odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.
Zaglavljeni u kriznom režimu
Finansijska kompanija Alianc procjenjuje da zemlje EU kasne pet nedjelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.
„Ekonomije koje prve završe trku (vakcinaciju) biće nagrađene snažnim pozitivnim efektima na potrošnju i investicije u drugoj polovini 2021. godine“, naveli su ekonomisti Alianca u izvještaju.
„Oni koji zaostanu sa vakcinacijom ostaće zaglavljeni u kriznom režimu i suočiće se sa značajnim troškovima – ekonomskim, kao i političkim“, navodi se dalje.
Ukazuje se i da neće svima biti isto. Ekonomista Grupe UBS Rajnhard Kluze rekao je da bi pandemijom teško pogođenom sektoru putovanja i djelimično otvaranje oko uskršnjih praznika početkom aprila donijelo prijeko potrebnu zaradu.
On je rekao i da će članice sa juga EU, uključujući Španiju i Italiju koje su već najteže pogođene pandemijom, najviše trpeti zbog kašnjenja.
„Uz sporo napredovanje vakcinacije, nije jasno da li ćemo imati dobru sezonu uskršnjih praznika“, rekao je Kluze dodajući da i ljetnja sezona nije sigurna jer će mnogi putnici, koji uglavnom rezervišu putovanja na proljeće, možda odlučiti da još jedan odmor provedu bliže kući.
Svaka nedjelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.
Blumberg piše da EU još može da uhvati korak sa rivalima a u suprotnom bi sve zemlje mogle da uđu u još jednu krizu.
Do nove krize može da dovede i ako se, npr. pokaže da su mutirani koronavirusi otporni na postojeće vakcine.