Crna Gora od nedavno ima još jednog Ironman triatlonca. Njegovo ime je Nikola Pavlović, a on je u Kopenhagenu, gradu kojeg je proslavio Hans-Kristijan Andersen, pisao svoju bajku.
Za ukupno 11 sati “pregurao” je 3,8 kilometara plivanja, 180 km vožnje biciklom i maraton od 42 km trčanja na kraju je poput pravih ratnika, izmoren, ali ponosan, prošao kroz cilj.
“Kako sam prvi put radio tako dugu trku primarni cilj bio je da je završim”, počeo je Pavlović za Dnevne novine. “Nekoliko dana uoči trke kao i na samoj trci imao sam problema sa stomačnim virusom tako da je i to imalo veliki uticaj na moje performanse. Uzimajući u obzir sve navedeno izuzetno sam zadovoljan i ponosan na rezultat koji sam postigao”.
Koji od tri sporta je crnogorskom “Ironman”-u najteže pao?
“Svakako trčanje. Nakon 3,8 km plivanja i 180 km vožnje bicikla na red dolazi maraton 42 km trčanja. Zaista predstavlja veliki izazov istrčati tako dugu distancu posebno nakon tako dugog plivanja i biciklizma”, istakao je Pavlović.
Da li je bilo trenutaka kada ste mislili da odustanete?
“Tokom tako duge trke normalno je da prolazite kroz određene krize, a kroz treninge se između ostalog pripremate i kako da se izborite sa tim. Zbog problema sa stomakom sam u jednom trenutku razgovarao sa sudijom o toj mogućnosti, ali sam se na svu sreću predomislio i nastavio dalje”.
Šta jednom “Ironman-u” prolazi kroz glavu kada je nateže?
“Kada dođu ti trenuci osjećate se kao najusamljeniji čovjek na svijetu”, iskren je Pavlović. “Tada do izrazaja dolazi ‘glava’snaga uma da ni po koju cijenu ne odustaješ i čelicna želja da pređeš liniju cilja. Tada razmišljam prevashodno o porodici i prijateljima koji su me pratili i bodrili tokom priprema i koji znaju koliko mi sve ovo znači. Pored toga i svi oni teški treninzi koje sam prošao tokom priprema ‘Pobjednici nikad ne odustaju’ vodim se time na svakoj trci i često to ponavljam sebi kada je najteže”.
Koliko je teško uopšte baviti se tim sportom?
“S obzirom na to da je kod nas triatlon na amaterskom nivou, samo bavljenje njim vam ne može biti profesionalno opredjeljenje i podrazumijeva da treninge kombinujete sa odlaskom na ‘normalni’ posao, objasnio je Pavlović. “Ono što je dobro kod triatlona jeste da on nikada ne može biti dosadan s obzirom na to da svakog dana mijenjaš okruženje i agregatno stanje u kojem treniraš”.
Koliko je zbog toga sve teško finansijski?
“Triatlon je sam po sebi izuzetno skup sport. Jedan od razloga je što je potreban ogroman broj rekvizita kako biste uopšte bili u prilici da odradite trku, priča Pavlović. “Takođe, kod nas u Crnoj Gori gro opreme nije dostupan tako da smo uslovljeni da naručujemo preko interneta ili koristiti odlaske u inostranstvo za kupovinu iste. Kako sam već rekao kod nas je još na amaterskom nivou tako da je teško doći do sponzora.”
Koliko je potrebno odricanja?
“Da biste bili uspješni u triatlonu, posebno na najvišem nivou, nije vam potreban neki poseban talenat. Rad, rad i samo rad je ono što pravi razliku među takmičarima i određuje kakav ćete napredak ostvariti”, nema dilemu Nikola. “Svakako među rekreativcima uticaj ima ta neka sportska biografija, ljudi sa prethodnim isustvom i stazom u sportu lakše podnose napore i brže dolaze do poboljšanja svojih performansi.”
A koliko je vremenski potrebno za pripremu?
“Pripreme za ‘full Ironman’ su trajale nekih osam mjeseci. U saradnji sa trenerom Dušanom Miloševićem sam imao plan treninga, po kojem sam radio. Uglavnom sam trenirao jednom dnevno, a ponekad i dva puta.”
Kako izgleda trening ili dio treninga?
“Posebno su specifični treninzi koji se rade vikendom, takozvani brikovi. Oni predstavljaju simulaciju određenog dijela trke. Kako se trka bliži obim i intenzitet treninga se povećavaju. Pred sam kraj priprema imao sam par treninga koji su trajali po šest ili sedam sati”, zaključio je Pavlović.
Među 3.200 takmičara u Kopenhagenu, osim Nikole, Crnu Goru su predstavljali i Vladimir Rakočević i Savo Mirković.